Независна социјалдемократска партија Немачке () била је левичарска партија у Немачкој за време Немачког Царства и Вајмарске Републике. Основана је 1917. године од стране искључених чланова Социјалдемократске партије Немачке (СПД) који су се сукобили са партијским руководством поводом питања подршке Немачком Царству у Првом светском рату.

Партија је се након завршетка Првог светског рата већински поделила на страну која је пришла Комунистичкчој партији Немачке (КПД) и страну која се вратила у СПД. Остатак крње УСПД која није пришла ни Комунистима ни Социјалдемократама се спојио са Социјалистичком радничком партијом немачке (САПД).

Историја

Оснивање лево|мини|Чланови Националног извршног комитета УСПД, други значајни чланови, гост делегат СДАПО-а Фридрих Адлер (Други ред, други с лева) на партијском конгресу у Лајпцигу, децембар 1919. Иако је Интернационални социјалистички конгрес у Штутгарту 1907. године усвојио резолуцију о анти-милитаризму, СПД је 1914. гласао за ратне кредите, водећи се аргументом да је као партија против агресивних, али не и дефанзивних ратова. (Немачка је сачекала да Русија прва започне мобилизацију пре покретања сопствене, тиме представивши своје учешће у рату као одбрамбено.)

21. децембра 1915. године, анти-милитаристички настројени чланови СПД у Рајхстагу, парламенту Немачке, гласали су против додатних ратних кредита, што је био први од неколико инцидената који ће довести до коначног раскола између пацифистичке фракције окупљене око Хуга Хаасеа и руководства СПД.

24. марта 1916. године. је Хуго Хаас, који је од 1911 био међу вођама СПД, одржао ватрени говор у коме је захтевао обуставу рата и оптужио владу као одговорну за глад која је захватила Немачку.Verhandlungen des Deutschen Reichstags, 13. Legislaturperiode, 37. Sitzung, Stenogramm Говор је био извикан од стране остатка Рајхстага, а пацифистичка фракција је била натерана да поднесе оставке на својим позицијама унутар СПД.

Не би ли наставила своје деловање унутар парламента, основана је Социјалдемократска радна група. (САГ) Руководство СПД, укључујући Фридрих Еберта страховало је да ће САГ покушати да направи раскол, због чега су чланови САГ-а потпуно искључени из СПД-а 18. јануара 1917. УСПД је основан 6. априла 1917. године, на конференцији у Готи. Хуго Хаас био је изабран за првог вођу партије. Спартакистичка лига се такође утопила у УСПД, али је имала и одређен ниво аутономије. Отокар Лубан (2008). СПД је до реинтеграције УСПД-а био често називан ”Већина - Социјалдемократска партија Немачке” (Mehrheits-SPD или МСПД). Луис Зиц, заслужна за интеграцију феминистичког покрета у немачки социјалистички покрет, такође је учествовала је у формирању УСПД-а Joseph A. Biesinger (1 Јануар 2006)

Након успешног организовања Januarstreik-a јануара 1918. године, у коме су немачки радници захтевали обуставу рата, популарност УСПД је убрзо порасла, и током 1918. године њено чланство се попело на око 120.000 људи. УСПД је постигао договор са СПД-ом при почетку Немачке револуције и постао је део Савета народних посланика, који су водили заједно Еберт и Хаасе. Савет народних посланика је основан 10. новембра 1918. године и био је врховно тело Немачке током транзиције између монархије и републике.

Већ 29. децембра, Хуго Хаасе, Вилхелм Дитман и Емил Барт напустили су Савет након што је СПД интервенцијом војске распустио Народну морнаричку дивизију (Немачки: Volksmarinedivision), која је настала са циљем да подржи владу Фридриха Еберта. Након тога, Спартачка лига се издваја из УСПД-а, спаја се са другим радикалним левичарским групама и оснива Комунистичку партију Немачке.

Развој мини|УСПД предизборни плакат, 1919 На изборима за Националну скупштину 19 јануара 1919. године СПД је однео убедљиву победу са чак 37.9% гласова, док је УСПД добио само 7.6%. Упркос овом неуспеху, инсистирање УСПД-а на власти совјета уместо парламентарног система за који се залагао Еберт је било веома популарно међу радницима и чланством СПД-а. Већ 1920. године УСПД је имао 750.000 чланова, а на изборима 6. јануара 1920. је добио 17.9% гласова, њен најбољи резултат у историји, међуосталом замало иза СПД-а, који је имао 21.7%.

Дебата поводом прикључења Комунистичкој Интернационали лево|мини|Насловна страна сатиричног часописа Улк, у којој је приказан раскол унутар УСПД Четири делегата из УСПД (Ернст Даумиг, Артур Криспијен, Валтер Стоекер и Вилхелм Дитман) присуствовали су Другом светском конгресу Комунистичке Интернационале са циљем да расправе са Коминтерном о учешћу у раду саме организације. Pierre Broué (2006). Даумиг и Стоекер су се слагали са захтевима које је поставила Коминтерна а Криспијен и Дитман су им се противили, што је изазвало дебату унутар редова УСПД-а. Део чланства је сматрао да би захтеви и услови Коминтерне ослабили независност партије, остављајући је на милост и немилост директива из Москве. С друге стране, млади чланови попут Ернста Телмана, будућег вођу КПД, сматрали су да би чланство у Коминтерни дало могућност партији да заправо спроведе своје циљеве.

Октобра 1920. године, одржана је партијска конференција у Халеу, где је тачка о прикључењу Коминтерни одобрена са 237 гласова за и 156 гласова против. Pierre Broué (2006). На конференцији су говорили разни водећи марксисти, попут Јулија Мартова, Жана Лонгета и Григорија Зиновјева. УСПД се након ове конференције распао на два дела. Лева фракција УСПД-а, са око 400.000 чланова се спојила са КПД-ом, док је умерена анти-совјетска фракција наставила са радом под истим именом. Георг Ледебур и Артур Криспијен су водили крњу УСПД и почели да се залажу за парламентарни систем у односу на совјетски систем комуниста. УСПД је био међу водећим оснивачима Друге и по Интернационале, која се противила и СПД-у и Бољшевизму.

Утапање у СПД Како је положај Вајмарске Републике у свом парламентарном облику осигуран, идеолошке разлике између (М)СПД-а и УСПД-а су полако постајале ирелевантне за даљи рад ове две партије. Након убиства Валтера Ратенауа, министра иностраних послова, од стране екстремно-десничарске ”Организације Конзул”, УСПД и СПД су формирали заједничку посланичку групу 14. јула 1922. Два месеца касније, УСПД и СПД су озваничили своје уједињење на заједничком конгресу у Нирнбергу, где је усвојено име Уједињена социјалдемократска партија Немачке (Vereinigte Sozialdemokratische Partei Deustchlands, VSPD). Име је поново скраћено на СПД 1924.

Теодор Либкнехт и Георг Лебедур су се противили уједињењу са СПД-ом, и изашли су на изборе 1928. године под истим именом, где је добила само 0.06% гласова.Labour and Socialist International (1974). што је значило да није ни прешла цензус. 1930. године је имала још мање успеха, и на крају се спојила са САПД-ом.

Резултати на изборима +Година Вођа# гласова%# посланика+/–1919Хуго Хаасе2.317.290 7.62Нова партија1920Артур Криспијен5.046.81317.9062Већина УСПД се сједињује са КПД или СПД1924, мајГеорг Ледебур Теодор Либкнехт235,145 0.79841924. децембар98,842 0.32192820,815 (0.06193011,690 0.03

Вође УСПД

Април 1917 - Јануар 1919 : Хуго Хаасе и Георг Ледебур Јануар - Март 1919 : Хуго Хаасе Март - Новембар 1919 : Хуго Хаасе† и Артур Криспијен Новембар 1919 : Артур Криспијен Децембар 1919 - Октобар 1920: Артур Криспијен и Ернст Даумиг Октобар - Децембар 1920: (Леви УСПД) Ернст Даумиг и Адолф Хофман Октобар 1920 - Јануар 1922: (Десни УСПД) Артур Криспијен, Георг Ледебур Јануар 1922 - Септембар 1922: Артур Криспијен, Георг Ледебур, Вилхелм Дитман

Напомене

Референце

Категорија:Раднички покрет Категорија:Политичке странке у Вајмарској републици