Старо Трговиште (Пазариште) изворни је српски назив за локалитет Пазариште испод тврђаве Рас, у оквиру комплекса Стари Рас код Новог Пазара.

Положај средњовековног Трговишта описао је још средином 19. века Александар Гиљфердинг: „На два сата од Новог Пазара налази се готово заобљена долина, заклоњена са свих страна и пре пуна камених зидина. Овдје је, вјероватно, некада постојао велики град. Тај град народ назива Пазариштем или Старим Пазаром.”

Трговиште је важан трговачки центар на траси пута који је из Приморја водио према унутрашњости Балкана и Цариграду, у њему се већ од друге половине 14. века налазе стални или привремено насељени дубровачки трговци. Бројна су документа Дубровачког и Которског архива која се односе на Трговиште. Турци су заузели Трговиште 1459. године, а већ 1461. године поставили кадију и субашу. Према попису Призренског санџака из 1571. године Трговиште има шест махала: махала поп Дмитар; махала поп Тодор; махала поп Божидар, махала поп Јован, махала поп Радоња и махала поп Радман, са укупно 24 куће, 8 неожењених и 3 удовице, са приходом од 10.000 акчи. Када је шездесетих година 15. века основан Нови Пазар, Трговиште није опустело, али се име области пренело и на новоосновани трг и у попису 1468. године уписано је: „Сами шехер Нови Пазар, друго име Рас, домова: муслиманских 175, кршћанских 194, неожењених 28, удовица 7.” На основу записа из Сопоћанског поменика у Трговишту је престао живот 1770. године.

Археолошка истраживања Археолошким истраживањима средњовековног Трговишта, која су се одвијала од 1972. до 1990. године, откривено је насеље урбаног типа, са 64 куће, брвнаре или зидане са приземљем и спратом. Приземље је имало економску намену, а на спрату су се налазиле стамбене просторије. Налази луксузног посуђа, накита и оружја уверљиво дочаравају слику живота у насељу. У оквиру средњовековног насеља на Трговишту откривено је пет цркава које су имале и некрополе.

Најстарија црква је меморија са гробницом се налази на левој обали реке Рашке, на западној страни насеља, подигнута над старијим гробљем током друге половине 12. века. Црква је једнобродна, са апсидом која је споља тространа а изнутра полукружна, била је засведена полуобличастим сводом и живописана. У апсиди цркве је 1965. године у композицији архијерејског входа, била очувана фреска Христоса-агнеца. Крајем 14. и почетком 15. века црква је добила и припрату.

На источној страни Трговишта, на месту званом Табачина, налази се црква, подигнута током друге половине 14. века. Црква је једнобродна са припратом на западној и апсидом споља троугаоном а изнутра полукружном, на источној страни. Црква је била и живописана.

Главна црква насеља налазила се на доминантном положају изнад средњег дела насеља, изграђена између 1430. и 1460. године. То је била једнобродна грађевина са апсидом изнутра полукружном а споља полигоналном, некада засведена полуобличастим сводом и са очуваним траговима живописа. Црква је током друге половине 16. века обновљена захваљујући ктиторској делатности Прибисалића, спахије Вује и његовог брата митрополита Матеје. Урађен је нови слој живописа и нови црквени намештај. У исто време уз цркву је са западне стране призидана и фрескама осликана припрата која је током читавог 17. века служила као маузолеј чланова ове породице. Током истраживања нађене су и надгробне плоче од фино обрађеног мермера, са перфектним калиграфским натписима, које су драгоцен документ о животу, утицајности и моћи ове српске спахијске породице. Најбоље је очувана плоча Јерине Прибисалић, умрле 8. јуна 1612. године, жене Радивоја, кћери спахије Вује и синовице митрополита Матеје. О богатству Прибисалића говоре и налази делова луксузне одеће са гајтанима од позлаћене срме и дугмади од бронзе или позлаћеног сребра, откривени у гробовима.

Следећа црква је мања гробна капела, лоцирана на западној страни насеља. Међу црквама на Трговишту она је најмања, и за разлику од осталих, има правоугаони наос без апсиде, а са јужне стране је била проширена мањим анексом. Изграђена је у првој половини 15. века.

Пета црква се, највероватније налазила са десне стране ушћа Себечевске реке у Рашку, поред репрезентативне базилике из 6. века. На том простору је истражен само један број средњовековних гробова, док су остаци цркве остали неистражени. На постојање цркве на овом делу Трговишта упућује и запис из 1518. године, који гласи: „У лето 1518. године 10-ог маја би потоп од Рашке и стаја ова књига и све друго од пола дана до 9 часова у води у цркви светога Симеона.”

Имајући у виду да на обали реке Рашке, на траси њеног тока дугог око 35-{km}-, до сада нису забележени остаци ни једног сакралног објекта, то се наведена црква, највероватније, налазила на овом месту. Поред свих цркава откривена су и гробља, са различитим бројем истражених гробова. Највеће гробље налазило се уз прву наведену цркву и на Табачини, а укупно је на некрополама Трговишта истражено преко 800 гробова.

Литература

Референце

Спољашње везе

Категорија:Грађевине у Новом Пазару Категорија:Историја Новог Пазара