Дани песка () јесте графички роман који је написала, нацртала и обојила Еме де Јонг.

Прво издање стрипа, у форми албума, објављено је 21. маја 2021. под окриљем француске издавачке куће и то у тиражу од 18 хиљада примерака, док је истог дана издавачка кућа објавила превод на холандски језик. Тврдо-укоричени албум на српскоме језику је изашао децембра исте године под окриљем издавачке куће Чаробна књига. Априла 2022. је ово дело преведно и на енглески, а изавач је био .

Де Јонг је написала причу на своме матерњем холандском језику, док је превод на француски урадио Жером Вики.Stripjournaal, Aimée de Jongh over Dagen van Zand, 18 juni 2021. Gearchiveerd op 3 februari 2023. Стрип званично спада у франкобелгијску школу стирпа јер француска кућа поседује права за њега, те је оригинал објављен на францускоме језику, док је холандско издање објављено после куповине права од матичне издавачке куће.

И француско и холандско издане објављено је у више тиража.

Теме мини|лево|усправно|Мајка мигранткиња, фотографија коју је направила Доротеја Ланџ 1936. Фотографија је такође објављена у стрип-албуму Дани песка у додатним страницама. Графички роман садржи три приче у једној. Прва, јесте повест Прљавих тридесетих у Сједињеним Државама, односно, прича о еколошкој катастрофи за коју је одговоран сам човек. Друга се бави питањем етике у фото-новинарству и да ли фотографије могу пружати аутентичност јер изрежирана (не потпуно аутентична) светлопис може послати снажну поруку, попут фотографије Мајке мигранткиње, која је постала икона Велике кризе. Трећа прича се бави младим фотографом Џоном који покушава да постане признати фотограф, као што је то био његов отац.

Радња Прича је смештена у 1937. годину. Фотограф Џон Кларк добија задатак од једног вашингтонског листа да фотографише патњу фармера који живе у рејону Прашњаве чиније. Једна уредница му даје савет да фотографија коју прави не мора бити истински приказ, већ да може изрежирати поставку фотографије како би она била ефектнија и како би пренела снажнију поруку. Затим, Џон путује из роднога Њујорка у северозападну Оклахому. Тамо открива колико је тешко направити светлописе које су му тражили уредници новина, делом због тога што локална заједница нема поверења у њега. Сусрет с условима у којима живе мештани све га више психички погађа. Током једног од његових путовања, његов аутомобил се заглави у песку и он упознаје трудницу Бети, која му пружа помоћ. Током посете њеној породици он схвата да би било боље када би се он више повезивао с мештанима, уместо што приоритет даје пуком фотографисању. То га наводи да све више преиспитује његов фотографски позив. Током интеракције са мештанима, Џон сазнаје како пешчане олује са собом доносе и озбиљне здравствене проблеме (као што је прашњава пнеумонија). Он примећује да и Бети има проблема с плућима. Џон се понуди да припази на болесну Бети док њена породица буде била на венчању. Те ноћи, док пешчана олуја бесни око куће, она умире. После Бетине сахране, Џон одлучује да сахрани и своју професију фотографа, симболички закопавајући све фотографије које је направио. Он сматра да је светлопис превелика обмана, јер она никада не може приказати целу истину, него се њена истина преноси колико је широк објектив фото-апарата. Свој аутомобил и фото-апарат поклања угроженим породицама, те се ауто-стопом враћа кући. У редакцију листа стиже његово писмо и кутију за фотографије, али уместо реалистичних светлописа, у кутији се налази песак који најреалније представља свакодневицу житеља Прашњаве чиније.

Реакције Јула 2021, стрип-албум је био номинован за награду 2022. и . У новембру исте године, Де Јонг је освојила награду , а жири је посебно био одушевљен снажним кинематографским приказом приче. У књижарама у Француској, Дани песка су достигли треће место на листи најпродаванијих књига у првој половини јуна 2021. У Холандији, књига је достигла 44. место међу 60 најпродаванијих књига у 25. недељи 2021. Године 2022, дигитално издање књиге коју је објавила издавачка кућа Јуроп комикс, номинована је за награду Ајзнер у категорији најбољи дигитални стрип. У јулу 2022, Де Јонг је добила награду Стрипсхапрајс за најбољи стрип-албум године.

Поједини критичари сматрају да је књига најбоље дело коју је Де Јонг урадила до сада.

Дани песка се сматрају веома визуелно снажним делом. Пешчане олује су приказане на такав начин да могу бити једнако опресивне као и праве пешчане олује. Употреба оригиналних фотографија на почетку свакога поглавља наглашава истинитост онога што следи. Рецензије истичу поруку о климатским проблемима који су суптилно уткана у причу, као и додатним појачаним приказивањима последица суше. Критика цени наративни стил и начин на који Де Јонг покушава да се приближи изворним причама људи који су живели у рејону Прашњаве чиније. Етичка дилема у вези са фотографијом је такође позитивно примљена: да ли је дозвољено манипулисати фотографијама како би се створила драматизована стварност или је то неправедно према истини? Ова дилема обезбеђује развој лика протагонисте, који је готово успутно понесен током приче.

Негативне критике се најчешће односе на претерано сентиметалан почетак, у којем се Џон, стојећи поред свеже ископане раке на гробљу, пита како је звршио у овој ситуацији, а улога фотографа се сматра мало вредном, јер он у суштини само води читаоца кроз причу. Ова последња тачка се покреће у светлу теме причања приче о Прашњавој чинији.

Де Јонг је у своји причу укључила многе повесне чињенице, као што је она да пешчане олује имају различите боје, у зависности од тога одакле олуја долази, као и она да постоји несташица текстила због чега се вреће са житом користе као завесе и постељине, са све етикетама прозвођача жита на тим врећама.

Референце

Спољашње везе

Ова стрип уметница једва да је позната овде, али се пробија у иностранству, датирано 13. јуна 2021.

Категорија:Стрипови Категорија:Холандска култура Категорија:Француски стрип