Окршај у Цазину 1993. је био окршај између Армије Републике Босне и Херцеговине и Народне одбране Западне Босне, одвијао се током рата у Босни.
Позадина До јуна 1993. године, како је Изетбеговићев утицај на власт изгледао да слаби, Фикрет Абдић је озбиљно сматран изазивачем његовог вођства босанском владом. Први јавни знаци поделе унутар муслиманског табора појавили су се 21. јуна уочи једне од дискусија под покровитељством у Женеви. Изетбеговић је најавио да неће присуствовати састанку јер би оно што је назвао "геноцидним" новим мировним планом Овен-Столтенберг кодификовало добитке српског "етничког чишћења" и де факто поделу земље на подручја под контролом Срба, Хрвата и Бошњака. Абдић је јавно критиковао Изетбеговићево одбијање да присуствује, што је изазвало негодовање унутар деветочланог колективног Председништва Републике Босне и Херцеговине. Следећег дана, Абдић и остали чланови Председништва су објавили да су се састали без Изетбеговића и гласали да присуствују мировним преговорима чак и ако председник не присуствује. Многи су то протумачили као да Абдић покушава да смени Изетбеговића. Иако је Абдић негирао тврдње, изгледало је да је озбиљан кандидат за будуће вођство Босне. Међутим, само неколико дана касније, прича је добила други обрт. Министарство унутрашњих послова Републике Босне и Херцеговине објавило је 26. јуна да аустријска влада тражи Абдића под оптужбом за превару Босанаца са пребивалиштем у Аустрији који су допринели новцем за помоћ ратним избеглицама преко бечке подружнице компаније Агрокомерц. Игноришући оптужбе и Изетбеговићеве примедбе на мировне предлоге. Абдић је остао муслимански представник босанског Председништва на преговорима Овена и Столтенберга у Женеви.
До краја лета, Абдић је отишао даље од отвореног пркоса Изетбеговићевом председничком ауторитету. Дана 7. септембра, самоизабрана парламентарна скупштина састала се у Абдићевом родном граду Великој Кладуши како би разговарала о могућем стварању аутономне покрајине унутар Босне и Херцеговине. Абдић није изјавио да би то значило потпуно отцепљење целе или дела региона Бихаћа од сарајевске владе, али је та разлика била чисто академска. Чак и пре него што је гласање у скупштини 27. септембра формално прогласило Абдића шефом новоосноване Аутономне покрајине Западна Босна, Абдић је већ окупио сопствену приватно окупљену војну снагу и искористио свој новац и утицај да изгради локално царство у северозападном делу земље. Сарајево је одговорило избацивањем Абдића из босанског колективног председништва 2. октобра.
Са сада два ривалска претендента на суверенитет над опкољеном бихаћком енклавом. Фикретом Абдићем и његовом војском НОЗБ против 5. корпуса АРБиХ, тада под командом Рамиза Дрековића, остало је да се види ко ће бити лојалан и ко ће контролисати коју територију. Абдић је позвао бригаде 5. корпуса да пребегну под његову нову заставу, док је Изетбеговић наредио војсци да остане лојална и да угуши ову нову побуну. Абдић је брзо успоставио свој ауторитет у Великој Кладуши, општини која је дуго била његова база моћи.
Ток окршаја Аутономаши (подржавају Фикрета Абдића) су брзо преузели контролу над Цазином, централним градом бихаћке енклаве, али је колона од 500 војника АРБиХ из Бихаћа (иронично, у возилима Агрокомерца) стигла у Цазин 20. септембра и на крају га обезбедила за 5. корпус АРБиХ. Овај окршај се одвијао и пре званичног формирања АП Западне Босне.
Референце
Литература
Категорија:Босна и Херцеговина у 1993. Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини Категорија:Историја Цазина