Берза терминских уговора или терминско тржиште (енгл. futures exchange, futures market) јесте централна финансијска берза где људи могу да тргују стандардизованим фјучерс уговорима (терминским уговорима) које дефинише берза. Фјучерс уговори су дериватни уговори за куповину или продају одређених количина робе или финансијског инструмента по унапред одређеној цени са испоруком заказаном у одређено време у будућности. Берзе терминских уговора обезбеђују физичка или електронска места за трговање, детаље о стандардизованим уговорима, податке о тржишту и ценама, клириншке куће, берзанску саморегулацију, механизме марже, процедуре поравнања, времена испоруке, процедуре испоруке и друге услуге за подстицање трговине фјучерс уговорима. Берзе терминских уговора могу бити интегрисане под истим брендом или организацијом са другим врстама берзи, као што су берзе хартија од вредности, тржишта опција и тржишта обвезница. Берзе терминских уговора могу бити организоване као непрофитне организације у власништву чланова или као профитне организације. Непрофитне берзе терминских уговора у власништву чланова доносе корист својим члановима, који зарађују провизије и приходе делујући као брокери или креатори тржишта; оне су у приватном власништву. Профитне берзе терминских уговора остварују већину свог прихода од накнада за трговање и клиринг, и често су јавна предузећа (акционарска друштва).
Улога у стандардизацији фјучерс уговора Берзе терминских уговора успостављају стандардизоване уговоре за трговање на својим платформама и обично одређују следеће: средства која треба испоручити у уговору, аранжмане испоруке, месеце испоруке, формулу за одређивање цене за дневно и коначно измирење, величину уговора, као и позицију цене и лимите. Што се тиче средстава која се испоручују, берзе терминских уговора обично одређују једну или више класа робе прихватљиве за испоруку и сва прилагођавања цене која се примењују на испоруку. На пример, стандардна класа испоруке за фјучерс уговор за кукуруз ЦМЕ групе је „Бр. 2 жути” (енгл. No. 2 Yellow), али власници кратких позиција у уговору могу испоручити кукуруз „Бр. 3 жути” за 1,5 центи мање од уговорне цене испоруке по бушелу. Локације на којима се средства испоручују такође су одређене од стране берзи терминских уговора, а оне могу одредити и алтернативне локације за испоруку и евентуална прилагођавања цене која су доступна приликом испоруке на алтернативне локације. Локације за испоруку задовољавају специфичне потребе испоруке, складиштења и маркетинга средства које се испоручује. На пример, ИЦЕ уговори за смрзнути концентрат сока од поморанџе прецизирају локације за испоруку као складишта лиценцирана од стране берзе на Флориди, у Њу Џерзију или Делаверу, док се у случају ЦМЕ уговора за живу стоку, испорука врши у сточна дворишта и кланице одобрене од стране берзе на Средњем западу. Берза терминских уговора такође одређује количину средстава за испоруку за сваки уговор, што одређује величину уговора. Величине уговора које су превелике одвратиће трговање и заштиту малих позиција, док ће величине уговора које су премале повећати трансакционе трошкове јер постоје трошкови повезани са сваким уговором. У неким случајевима, берзе терминских уговора су креирале „мини” уговоре како би привукле мање трговце. На пример, уговор Мини Насдак 100 (енгл. Mini Nasdaq 100) ЦМЕ групе износи 20 пута вредност Насдак 100 индекса.
Механизми клиринга и марже Берзе терминских уговора пружају приступ клириншким кућама које стоје у средини сваке трговине. Претпоставимо да трговац А купи фјучерс уговоре за злато у вредности од 145.000 америчких долара од трговца Б. Стварност је таква да је трговац А купио фјучерс уговор да купи злато у вредности од 145.000 долара од клириншке куће у будућем времену, а трговац Б има уговор да прода 145.000 долара клириншкој кући у то исто време. Пошто је клириншка кућа преузела обавезу обе стране у тој трговини, трговац А не мора да брине да ли ће трговац Б постати неспособан или невољан да измири уговор — не морају да брину о кредитном ризику трговца Б. Трговац А треба да брине само о способности клириншке куће да испуни њихове уговоре.
Иако су клириншке куће изложене свакој трговини на берзи, оне имају више алата за управљање кредитним ризиком. Клириншке куће могу издати позиве за маржу (енгл. margin calls) како би захтевале од трговаца да положе средства за почетну маржу када отворе позицију, и да положе средства за варијациону маржу када постојеће позиције претрпе дневне губитке. Маржа генерално представља колатерал који власник финансијског инструмента мора да положи како би покрио део или цео кредитни ризик своје друге уговорне стране, у овом случају централне клириншке куће. Трговци са обе стране трговине морају да положе почетну маржу, а тај износ задржава клириншка кућа и не прослеђује се другим трговцима. Клириншке куће израчунавају дневне износе профита и губитка тако што раде „обележавање према тржишту” (енгл. mark-to-market) за све позиције постављајући њихову нову цену на вредност поравнања од претходног дана и рачунајући разлику између тренутне дневне вредности поравнања и нове цене. Када трговци акумулирају губитке на својој позицији тако да је салдо њихове постојеће положене марже и нових задужења од губитака испод прага који се зове маржа одржавања (обично део почетне марже) на крају дана, они морају послати варијациону маржу берзи, која прослеђује тај новац трговцима који остварују профит на супротној страни те позиције. Када трговци акумулирају профите на својим позицијама тако да је њихов салдо марже изнад марже одржавања, они имају право да повуку вишак салда.
Систем марже осигурава да било ког датог дана, уколико би све стране у трговини затвориле своје позиције након плаћања варијационе марже после поравнања, нико не би морао да врши било каква даља плаћања, јер би губитничка страна позиције већ послала цео износ који дугује профитабилној страни позиције. Клириншка кућа не задржава варијациону маржу. Када трговци не могу да плате варијациону маржу коју дугују или су на други начин у неизмирењу обавеза, клириншка кућа затвара њихове позиције и покушава да покрије њихове преостале обавезе према другим трговцима користећи њихову положену почетну маржу и све резерве доступне клириншкој кући. Неколико популарних метода се користи за израчунавање почетних маржи. Оне укључују СПАН (енгл. SPAN) (метод симулације мреже који користи ЦМЕ и око 70 других берзи), СТАНС (методологија заснована на Монте Карло симулацији коју користи Клириншка корпорација за опције (ОЦЦ)) и ТИМС (раније коришћен од стране ОЦЦ-а, а још увек га користи неколико других берзи).
Трговци не комуницирају директно са берзом — они комуницирају са члановима клириншке куће, обично брокерима за фјучерсе, који прослеђују уговоре и плаћања марже берзи. Чланови клириншке куће су директно одговорни за захтеве почетне и варијационе марже на берзи чак и ако њихови клијенти не измире своје обавезе, па могу захтевати већу почетну маржу (али не и варијациону маржу) од својих клијената него што захтева берза како би заштитили себе. Пошто чланови клириншке куће обично имају много клијената, они могу нетирати плаћања марже из пребијајућих позиција својих клијената. На пример, ако члан клириншке куће има неке своје клијенте који држе укупно 900 дугих позиција у уговору, и неке друге клијенте који држе укупно 500 кратких позиција у уговору, члан клириншке куће је одговоран само за почетну и варијациону маржу од нето 400 уговора.
Природа уговора
Уговори којима се тргује на берзи стандардизовани су од стране берзи на којима се њима тргује. Уговор детаљно описује које средство се купује или продаје, и како, када, где и у којој количини треба да буде испоручено. Услови такође прецизирају валуту у којој ће се уговором трговати, минималну вредност тика (промене цене), као и последњи дан трговања и датум истека или месец испоруке. Стандардизовани фјучерс уговори за робу могу такође садржати одредбе за прилагођавање уговорене цене на основу одступања од „стандардне” робе, на пример, уговор би могао специфицирати испоруку тежег овса УСДА Број 1 по номиналној вредности, али дозволити испоруку овса Број 2 уз одређену казну за продавца по бушелу.
Пре него што се тржиште отвори првог дана трговања новим фјучерс уговором, постоји спецификација, али не постоје стварни уговори. Фјучерс уговори се не издају као друге хартије од вредности, већ се „стварају” кад год се отворена позиција повећа; односно, када једна страна први пут купи (заузме дугу позицију) уговор од друге стране (која заузима кратку позицију). Уговори се такође „уништавају” на супротан начин кад год се отворена позиција смањи јер трговци препродају како би смањили своје дуге позиције или поново купују како би смањили своје кратке позиције.
Шпекуланти на флуктуацијама цена фјучерса који не намеравају да изврше или приме коначну испоруку морају водити рачуна да „нулују своје позиције” пре истека уговора. Након истека, сваки уговор ће бити измирен, било физичком испоруком (типично за робну основу) или готовинским поравнањем (типично за финансијску основу). Уговори на крају нису између оригиналног купца и оригиналног продавца, већ између власника на дан истека и берзе. Пошто уговор може проћи кроз много руку након што је створен његовом почетном куповином и продајом, или чак бити ликвидиран, стране које врше поравнање не знају са ким су на крају трговале.
Регулатори Сваку берзу обично регулише национална владина (или полувладина) регулаторна агенција:
Држава или територија Агенција Аустралија Аустралијска комисија за хартије од вредности и инвестиције Континентална Кина Кинеска регулаторна комисија за хартије од вредности Хонгконг Комисија за хартије од вредности и фјучерсе Индија Одбор за хартије од вредности и берзе Индије Јужна Кореја Служба за финансијски надзор Јапан Агенција за финансијске услуге Пакистан Комисија за хартије од вредности и берзе Пакистана Сингапур Монетарна управа Сингапура УК Управа за финансијско понашање САД Комисија за трговину робним фјучерсима Малезија Комисија за хартије од вредности Малезије Шпанија Национална комисија за тржиште хартија од вредности (CNMV) Бразил Комисија за хартије од вредности (CVM) Јужноафричка Република Управа за понашање у финансијском сектору Маурицијус Комисија за финансијске услуге (FSC) Индонезија Регулаторна агенција за трговину робним фјучерсима (BAPPEPTI)
Историја Античко доба У древној Месопотамији, око 1750. године п. н. е., шести вавилонски краљ, Хамураби, створио је један од првих правних кодекса: Хамурабијев законик.
Хамурабијев законик је дозвољавао продају добара и средстава која ће бити испоручена по договореној цени у будућем датуму; захтевао је да уговори буду у писаном облику и сведочени; и дозвољавао је уступање уговора. Законик је олакшао прве деривате, у облику форвард (терминских) и фјучерс уговора. Постојало је активно тржиште деривата, са трговањем које се одвијало у храмовима.Архивирано на Ghostarchive и Wayback Machine: