Софтвер као услуга (; ) је модел услуге рачунарства у облаку у којем провајдер испоручује апликативни софтвер клијентима док управља потребним физичким и софтверским ресурсима. апликацијама се приступа путем веб апликације или локално инсталираног софтвера. За разлику од других модела испоруке софтвера, одваја „поседовање и власништво над софтвером од његове употребе“. Употреба -а је почела око 2000. године, а до 2023. године је био главни облик распоређивања софтверских апликација.
производи обично раде на изнајмљеним инфраструктурним системима као услуга (; ) или платформама као услуга (; ), укључујући хардвер, а понекад и оперативне системе и посреднички софтвер, како би се прилагодили брзом повећању употребе, а истовремено обезбедили тренутну и континуирану доступност купцима. купци имају апстракцију неограничених рачунарских ресурса, док економија обима смањује трошкове. архитектуре су обично вишезакупничке; обично деле ресурсе између клијената ради ефикасности, али понекад нуде изоловано окружење уз додатну накнаду. Уобичајени модели прихода укључују freemium, претплату и накнаде засноване на коришћењу. За разлику од традиционалног софтвера, ретко је могуће купити трајну лиценцу за одређену верзију софтвера.
Не постоје специфичне праксе развоја софтвера које разликују од развоја других апликација, иако се често фокус ставља на често тестирање и објављивање.
Рачунарство у облаку
Инфраструктура као услуга (; ) је најосновнији облик рачунарства у облаку, где инфраструктурни ресурси – као што су физички рачунари – нису у власништву корисника, већ су изнајмљени од добављача клауд услуга. Као резултат тога, инфраструктурни ресурси се могу брзо повећати, уместо да се чека недељама да се рачунари испоручи и подеси. захтева време и стручност да би се инфраструктура користила у облику оперативних система и апликација. Платформа као услуга (; ) укључује оперативни систем и посреднички софтвер, али не и апликације. добављачи обично користе или услуге за покретање својих апликација.
Без -а, било би изузетно тешко направити производ скалабилним за променљив број корисника, а да се притом обезбеди тренутна и континуирана доступност коју купци очекују. Већина крајњих корисника користи само производ и не морају да брину о техничкој сложености физичког хардвера и оперативног система. Пошто се ресурсима у облаку може приступити без икакве људске интеракције, корисницима се пружа апстракција неограничених рачунарских ресурса, док економија обима смањује трошкове. Још једна кључна карактеристика рачунарства у облаку је да се ажурирања софтвера могу имплементирати и учинити доступним свим корисницима готово тренутно. Процењено је да је 2019. године чинио већину, 43 процента, тржишта рачунарства у облаку, док и заједно чине приближно 25 процената.
Историја Током 1960-их, изумен је мултитаскинг, омогућавајући мејнфрејм рачунарима да истовремено опслужују више корисника. Током следеће деценије, дељење времена је постало главни пословни модел за рачунарство, а кластер рачунарство је омогућило више рачунара да раде заједно. Рачунарство у облаку се појавило крајем 1990-их са компанијама попут -а (1994), -a (1999) и (1993) које су нудиле интернет апликације на бази плаћања по коришћењу. Све су се фокусирале на један производ како би освојиле велики тржишни удео. Почевши од Gmail-a 2004. године, услуге е-поште биле су међу првим производима који су масовно пласирани потрошачима. Тржиште за је брзо расло током раног двадесет првог века. У почетку посматран као технолошка иновација, је почео да се доживљава више као пословни модел. До 2023. године, је постао примарни метод којим компаније испоручују апликације.
Популарни производи за потрошаче укључују све веб странице друштвених медија, сервисе е-поште попут -а и повезаних уређивача, Zoom, Dropbox, и производе за забаву попут -а и -а. производи за предузећа укључују -ов софтвер за управљање односима са клијентима (), и .
Модели прихода Неки провајдери нуде бесплатне услуге потрошачима које се финансирају средствима као што су оглашавање, афилијативни маркетинг или продаја података о потрошачима.Један од најпопуларнијих модела за интернет стартапове и мобилне апликације је freemium, где компанија наплаћује континуирано коришћење или виши ниво услуге. Чак и ако корисник никада не надогради на плаћену верзију, то помаже компанији да освоји већи тржишни удео и потисне купце од конкурента. Међутим, трошкови хостинга компаније расту са бројем корисника, без обзира на то да ли је успешна у привлачењу да користе плаћену верзију. Још један уобичајени модел је где бесплатна верзија пружа само демонстрацију (). Онлајн тржишта могу наплаћивати накнаду на трансакције како би покрила трошкове провајдера. Раније је било чешће да се производи нуде уз једнократну накнаду, али овај модел опада у популарности.Неколико производа има отворени изворни код, назван отворени . Овај модел може пружити предности као што су смањени трошкови имплементације, мања обавеза према добављачу и преносивији софтвер.
Најчешћи модели прихода укључују претплату и плаћање по коришћењу. За купце, потенцијалне предности укључују смањене почетне трошкове, повећану флексибилност и ниже укупне трошкове у поређењу са традиционалним софтвером са трајним софтверским лиценцама. У неким случајевима, високи једнократни трошкови које су захтевали продавци традиционалног софтвера били су ван домашаја мањих предузећа, али модели плаћања по коришћењу чине софтвер приступачним. Коришћење се може наплаћивати на основу броја корисника, трансакција, количине коришћеног простора за складиштење или других метрика. Многи купци преферирају плаћање по коришћењу јер верују да су релативно мали корисници софтвера, а продавац има користи од достизања повремених корисника који иначе не би купили софтвер. Међутим, постоје и многи купци који преферирају трајне лиценце из разлога као што су високе цене претплате, и замор од претплате. То такође може изазвати неизвесност прихода за продавца и повећати трошкове наплате.
Модел претплате -а нуди континуирани и обновљиви ток прихода добављачу, иако је подложан отказивању. Ако се значајан број претплата откаже, одрживост пословања може бити угрожена. Лакоћа отказивања претплате и прелазак на конкурента оставља купцима предност да добију уступке од продавца. Иако стални приходи могу помоћи пословању и привући инвеститоре, потреба за вештинама корисничке службе у убеђивању купца да обнови претплату представља изазов за добављаче који прелазе на претплату са других модела прихода. Правило 40 је често коришћена метрика коју инвеститори користе за процену учинка компаније, израчуната као збир стопе раста прихода и марже (са циљаним комбинованим резултатом од 40% или више).
Усвајање производима се обично приступа путем веб прегледача као јавно доступној веб апликацији. То значи да купци могу приступити апликацији било где са било ког уређаја без потребе за инсталирањем или ажурирањем. провајдери често покушавају да минимизирају тешкоће пријављивања за производ. Многи капитализују на структури оријентисаној на услуге како би одговорили на повратне информације купаца и брзо развили свој производ како би задовољили захтеве. Ово може омогућити купцима да верују у континуирано побољшање производа и помоћи провајдеру да добије купце од успостављене традиционалне софтверске компаније која вероватно може да понуди дубљи скуп функција.
Иако је локални софтвер често мање безбедан од алтернатива, безбедност и приватност су међу главним разлозима које наводе компаније које не усвајају производе. компаније морају да заштите своје јавно доступне понуде од злоупотребе, укључујући нападе ускраћивања услуге и хаковање. Често користе технологије као што су контрола приступа, аутентификација и шифровање како би заштитиле поверљивост података. Ипак, не верују све компаније провајдерима да ће заштитити осетљиве податке. Добављач је одговоран за ажурирања софтвера, укључујући безбедносне закрпе, и за заштиту података купаца. системи по својој природи имају већу латенцију од софтвера који се покреће локално због времена потребног да се мрежни пакети испоручи до објекта у облаку. Ово може бити препрека за неке намене, као што су временски осетљиви индустријски процеси или складиштење.
Пораст производа је један од фактора који је навео многе компаније да преусмере ИТ буџете са капиталних на оперативне трошкове. Процес миграције на и његова подршка такође може бити значајан трошак који се мора узети у обзир.
Развој Изазов за добављаче је то што потражња није унапред позната. Њихов систем мора имати довољно простора да би могао да обради све кориснике без одбијања било кога, али без плаћања превише ресурса који ће бити непотребни. Ако су ресурси статични, гарантовано је да ће се трошити ван шпица. Понекад се нуде јефтиније цене ван шпица како би се уравнотежило оптерећење и смањио отпад. Очекивање континуиране услуге је толико високо да се прекиди у софтверу често извештавају у вестима.
Не постоје специфичне праксе развоја софтвера које разликују од других врста развоја апликација. производи се често објављују рано и често да би се искористила флексибилност модела испоруке. Агилни развој софтвера се обично користи за подршку овом распореду објављивања. Многи програмери користе развој вођен тестирањем или на други начин наглашавају често тестирање софтвера, због потребе да се осигура доступност њихове услуге и брзо распоређивање. Дизајн вођен доменом, у коме пословни циљеви покрећу развој, популаран је јер производи морају сами себе продати купцу тако што ће бити корисни. програмери не знају унапред са којих уређаја ће купци покушати да приступе производу - као што су десктоп рачунар, таблет или паметни телефон - и подршка широком спектру уређаја је често важна брига за тим за развој фронт-енда. Прогресивне веб апликације омогућавају да неке функционалности буду доступне чак и ако је уређај ван мреже.
апликације претежно нуде протоколе интеграције и интерфејсе за програмирање апликација (API) који раде преко мреже широког подручја.
Архитектура архитектура се значајно разликује од производа до производа. Ипак, већина провајдера нуди архитектуру са више закупаца. Са овим моделом, једна верзија апликације, са једном конфигурацијом (хардвер, мрежа, оперативни систем), користи се за све купце („закупце“). То значи да компанија не мора да подржава више верзија и конфигурација.Архитектонски помак од тога да сваки купац покреће сопствену верзију софтвера на сопственом хардверу утиче на многе аспекте дизајна и безбедносних карактеристика апликације. У архитектури са више закупаца, многе ресурсе могу користити различити закупци или их делити више закупаца.
Структура типичне апликације може се поделити на апликацијску и контролну раван. производи се разликују по начину на који су ове равни раздвојене, које могу бити уско интегрисане или лабаво повезане у моделу вођеном догађајима или порукама. Контролна раван је задужена за усмеравање система и покрива функционалности као што су укључивање закупца, наплата и метрике, као и систем који провајдер користи за конфигурисање, управљање и рад услуге. Многи производи се нуде на различитим нивоима услуге по различитим ценама, што се назива слојевитост. Ово такође може утицати на архитектуру обе равни, иако се обично смешта у контролну раван. За разлику од апликацијске равни, услуге у контролној равни нису дизајниране за вишеструки закуп.
Апликациона раван — која се значајно разликује у зависности од природе производа — имплементира основну функционалност производа. Кључна питања дизајна укључују одвајање различитих закупаца тако да не могу да виде или мењају податке или ресурсе других закупаца.Осим најједноставнијих апликација, неки микросервиси и други ресурси се додељују по закупцу, уместо да се деле између свих закупаца. Функционалност рутирања је неопходна за усмеравање захтева закупаца ка одговарајућим сервисима.