Ненасилна комуникација (ННК) је комуникациони процес који је развио клинички психолог Маршал Розенберг (енгл. Marshall Rosenberg) шездесетих и седамдесетих година 20. века, заснован на принципима ненасиља и хуманистичке психологије. Његов циљ је повећање емпатијског разумевања и смањење сукоба у свакодневним интеракцијама. Он у први план ставља четири компоненте — запажање (разликовање конкретног запажања од процене), осећања, основне људске потребе, и захтеве — и подстиче изражавање запажања и потреба без осуђивања како би се подстакла добровољна сарадња.
ННК се развила из концепата који се користе у терапији усмереној на клијента. Ненасилна комуникација се користи као клинички модалитет психотерапије, али се такође нуди и на радионицама за ширу јавност, посебно у вези са тражењем хармоније у односима и на радним местима. Може се применити и у свакодневном животу за смањење стреса. Понекад се целе заједнице заснивају на њеним принципима. ННК је примењена у клиничким, образовним, организационим и друштвеним окружењима и била је предмет мањих испитивања и прегледа који извештавају о побољшањима у самопроцени емпатије и међуљудским исходима; међутим, база доказа је хетерогена и рецензенти су позвали на веће, дуже и ригорозније студије, као и на пажњу посвећену културној адаптацији и примени осетљивој на трауме.
Организација Академски утицај Уједињених нација (UNAI) навела је ненасилну комуникацију као средство за постизање Члана 1 Повеље УН, односно за избегавање рата и ширење мира. Конкретније, UNAI сматра да се Циљеви одрживог развоја (СДГ) Уједињених нација могу лакше постићи побољшањем емоционалне интелигенције (ЕК) људи и да је ННК добра метода за то. Она види ННК као алат „који води практичаре у преобликовању начина на који се изражавају, како да чују друге и решавају сукобе фокусирајући се на оно што примећују, осећају, шта им је потребно и шта захтевају. То је алат који нас води ка саосећајној повезаности међу људима у којој се свачије потребе вреднују и задовољавају кроз сарадњу.”
ННК је део Приручника циљева унутрашњег развоја (енгл. Inner Development Goals - IDGs). ИДГ-ови имају за циљ да допуне СДГ-ове УН тако што ће донети моћ унутрашњег развоја глобалним изазовима са којима се човечанство суочава; они су позив људима да буду промена коју желе да виде у свету. PuddleDancer Press извештава да је ННК подржана од стране разних јавних личности и аутора бестселера, укључујући Ентонија Робинса (Пробудите дива у себи), Џона Греја (Мушкарци су са Марса, жене су са Венере) и Дипака Чопру (Седам духовних закона успеха).
Постоји велики број радионица и клиничких материјала о ННК, укључујући Розенбергову књигу Ненасилна комуникација: Језик живота и пратећу радну свеску. Маршал Розенберг је такође предавао ННК у бројним видео предавањима доступним на интернету; радионица снимљена у Сан Франциску је најпознатија.Дуге верзије радионице у Сан Франциску од стране Маршала Розенберга https://youtube.com/playlist?list=PL5uROBIvcELV7ecGfoLdnDtR5zskQik15 Приступљено 27. 12. 2021. Комплетна серија ННК тренинга Маршала Розенберга, плус предавања, радионице и интервјуи са њим, доступни су као подкаст на Спотифају. Многе радионице су такође доступне на Јутјубу.
Историја
Порекло мини|Маршал Розенберг 2005. године Мотивација Маршала Розенберга за развој ННК била је заснована на његовим сопственим искуствима током расних немира у Детроиту 1943. године, као и на антисемитизму који је искусио у свом раном животу. Према Марион Литл (2008), корени ННК модела развили су се крајем 1960-их, када је Розенберг радио на расној интеграцији у школама и организацијама на Југу Сједињених Држава. Најранија верзија модела (запажања, осећања, потребе и жеље оријентисане на акцију) била је део приручника за обуку који је Розенберг припремио 1972. године.
Утицаји Развој ННК-а био је под великим утицајем терапије усмерене на клијента (особу) Карла Роџерса, посебно вредности конгруенције, емпатијског слушања и стварности. Роџерс је наглашавао: 1) искуствено учење, 2) „искреност о нечијем емоционалном стању”, 3) задовољство слушања других „на начин који резонује са њима”, 4) обогаћујуће и охрабрујуће искуство „креативног, активног, осетљивог, тачног, емпатијског слушања”, 5) „дубоку вредност конгруенције између сопственог унутрашњег искуства, свесне свести и комуникације” и, последично, 6) оживљавајуће искуство безусловног примања љубави или уважавања и пружања истог. Ово је утицало на концепте описане у одељку испод.
Розенберг је био под утицајем Ериха Фрома, Џорџа Албија и Џорџа Милера да у свом раду усвоји фокус на заједницу, удаљавајући се од клиничке психолошке праксе. Централне идеје које су утицале на ову промену код Розенберга биле су да: (1) индивидуално ментално здравље зависи од друштвене структуре заједнице (Фром), (2) сами терапеути нису у могућности да задовоље психолошке потребе заједнице (Алби), и (3) знање о људском понашању ће се повећати ако се психологија слободно даје заједници (Милер).
Рани рад са децом: Жирафа и шакал мини|Маршал Розенберг држи предавање на радионици ненасилне комуникације, 1990. Розенбергов рани рад са децом са тешкоћама у учењу показује његово интересовање за психолингвистику и моћ језика, као и његов нагласак на сарадњи. У свом почетном развоју, ННК модел је реструктурирао однос ученик-наставник како би ученицима дао већу одговорност за сопствено учење и доношење одлука у вези са њим. Модел је еволуирао током година како би укључио институционалне односе моћи (нпр. полиција-грађанин, шеф-запослени) и неформалне (нпр. мушкарац-жена, богат-сиромашан, одрасли-млади, родитељ-дете). Крајњи циљ је развој друштвених односа заснованих на ресторативној, „партнерској” парадигми и узајамном поштовању, а не на парадигми „доминације” заснованој на страху и ретрибутивној правди.
Како би показао разлике између стилова комуникације, Розенберг је почео да користи две животиње. Насилну комуникацију представљао је месождер шакал као симбол агресије и посебно доминације. Биљојед жирафа, с друге стране, представљала је његову ННК стратегију. Жирафа је изабрана као симбол за ННК јер се претпоставља да њен дуг врат приказује говорника који јасно види, свестан реакција својих саговорника; и зато што жирафа има велико срце, које представља саосећајну страну ННК. На својим курсевима је често користио ове животиње како би публици учинио разлике у комуникацији јаснијим.
Еволуција модела ННК Модел је до 1992. године еволуирао у свој садашњи облик (запажања, осећања, потребе и захтеви). Од касних 2000-их, ставља се већи нагласак на самоемпатију као кључ ефикасности модела. Други помак у нагласку, од 2000. године, био је референцирање на модел као на процес. Фокус је стога мање на самим „корацима”, а више на намерама практиканта током говора („Да ли је намера да се натерају други да ураде оно што особа жели, или да се подстакну смисленији односи и обострано задовољство?”) у слушању („Да ли је намера да се припреми за оно што има да каже, или да пружи срдачну, пуну поштовања пажњу другоме?”) и квалитету везе која се доживљава са другима.
ННК и #MeToo Године 2019, група сертификованих ННК тренера објавила је #MeToo изјаву охрабрујући све фасилитаторе да поделе упозорење са потенцијалним клијентима и студентима о потенцијалним ризицима рада на емпатији и препорученим сексуалним границама.
Преглед мини|Картице са основним људским потребама у рукама учесника групе за вежбање. Ненасилна комуникација сматра да већина сукоба између појединаца или група произилази из погрешне комуникације о њиховим људским потребама, услед принудног или манипулативног језика који има за циљ да изазове страх, кривицу, срам итд. Ови „насилни” начини комуникације, када се користе током сукоба, одвраћају пажњу учесника од разјашњавања њихових потреба, њихових осећања, њихових перцепција и њихових захтева, на тај начин продужавајући сукоб.
Алтернативни називи У једном снимљеном предавању,Зашто креатор 'Ненасилне комуникације' није волео назив 'Ненасилна комуникација' https://youtube.com/watch/MsnaIPzqPzw Приступљено 27. 12. 2021. Маршал Розенберг описује порекло назива Ненасилна комуникација. Објашњава да је име изабрано да повеже његов рад са речју „ненасиље” коју је користио мировни покрет, показујући тако амбицију да се створи мир на планети. У међувремену, Маршалу се није свидело то име јер је описивало оно што ННК није, а не оно што ННК јесте. У ствари, ово иде против важног принципа у четвртој компоненти ННК, тј. захтева. Конкретно, у ННК захтеву, треба тражити оно што се жели, а не оно што се не жели. Због тога је постао уобичајен низ алтернативних назива, пре свега језик жирафе, саосећајна комуникација или сарадничка комуникација.
Компоненте Постоје четири компоненте за практиковање ненасилне комуникације, и то овим редоследом:
Запажање: ово су чињенице (оно што видимо, чујемо или додирујемо) различите од наше процене значења и значаја. ННК обесхрабрује статичне генерализације. Каже се да „Када комбинујемо запажање са проценом, други су склони да чују критику и одупру се ономе што говоримо.” Уместо тога, препоручује се фокус на запажања специфична за време и контекст. Осећања: ово су емоције или сензације, ослобођене мисли и прича. То су чиста емоционална стања, која експлицитно искључују изјаве које приписују узрок или кривицу. Осећања треба разликовати од мисли (нпр. „Осећам да нисам добио поштен договор”) и од речи које се колоквијално користе као осећања, али које преносе оно што мислимо да јесмо (нпр. „неадекватно”), како мислимо да нас други процењују (нпр. „неважно”), или шта мислимо да нам други раде (нпр. „несхваћено”, „игнорисано”). Каже се да осећања одражавају да ли доживљавамо да су наше потребе задовољене или незадовољене. Каже се да нам идентификовање осећања омогућава да се лакше повежемо једни са другима, а „Допуштање себи да будемо рањиви изражавањем својих осећања може помоћи у решавању сукоба.” Потребе: ово су универзалне људске потребе, различите од посебних стратегија за задовољавање потреба. Постулира се да је „Све што радимо у служби наших потреба.” Маршал Розенберг се позива на модел Макс-Нифа где се потребе могу категорисати у 9 класа: издржавање, сигурност, љубав, разумевање/емпатија, креативност, рекреација, осећај припадности, аутономија и смисао.9 потреба које сви имамо (Манфред Макс-Ниф) од Маршала Розенберга https://youtube.com/watch/rSCIASL4k-c Приступљено 27. 12. 2021. Центар за ненасилну комуникацију пружа опсежан инвентар универзалних људских потреба. Захтеви: захтеви се разликују од захтева по томе што је особа отворена да чује одговор „не” без да то покрене покушај да се ствар присили. Ако неко упути захтев и добије „не”, не препоручује се да одустане, већ да саосећа са оним што спречава другу особу да каже „да”, пре него што одлучи како да настави разговор. Препоручује се да захтеви користе јасан, позитиван, конкретан акциони језик.
Режими Постоје три основна режима примене ННК: Самоемпатија укључује саосећајно повезивање са оним што се дешава у нама. Ово може укључивати, без кривице, примећивање мисли и судова које имамо, примећивање наших осећања и што је најважније, повезивање са потребама које утичу на нас.