У рачунарском шаху, шаховски погон (или шаховски енџин) је рачунарски програм који анализира позиције у шаху или шаховским варијантама и генерише потез или списак потеза које сматра најјачим., Приступљено 28. 6. 2012.

Шаховски погон обично представља задњи крај (енгл. ) са интерфејсом командне линије без графике или система прозора. Погони се обично користе уз предњи крај (енгл. ), прозорски графички кориснички интерфејс (GUI) као што су Chessbase или WinBoard преко којег корисник може да комуницира путем тастатуре, миша или екрана осетљивог на додир. Ово омогућава кориснику да игра против више погона без учења новог корисничког интерфејса за сваки од њих, и омогућава различитим погонима да играју један против другог.

Многи шаховски погони су сада доступни за мобилне телефоне и таблете, што их чини приступачнијим.

Историја

Значење термина „шаховски погон” се временом мењало. Године 1986, Линда (енгл. ) и Тони Шерцер (енгл. ) пријавили су свој програм Бебе (енгл. ) на 4. Светско првенство у рачунарском шаху, покрећући га на „Шаховском погону” (енгл. ), њиховом заштитном знаку за шаховски рачунарски хардвер који је направила и рекламирала њихова компанија Sys-10, Inc. До 1990. године програмери Дип блуа (енгл. ), Фенг-Хсиунг Хсу (енгл. ) и Мари Кембел (енгл. ), писали су о томе да ће свом програму дати „погон за претрагу” (енгл. ), очигледно мислећи на софтвер уместо на хардвер.Feng-hsiung Hsu, Thomas Anantharaman, Murray Campbell and Andreas Nowatzyk. "A Grandmaster Chess Machine." Scientific American. October 1990. У децембру 1991, Computer-schach & Spiele се осврнуо на недавно објављени Фриц компаније Chessbase као 'Schach-motor', што је немачки превод за 'шаховски погон'.Computer-schach & Spiele би касније почео да користи енглеску реч 'engine', нпр. 1997#6 када се описују Фриц или Hiarcs. До почетка 1993, Марти Херш (енгл. ) је правио разлику између комерцијалних шаховских програма као што су Chessmaster 3000 или Battle Chess с једне стране, и 'шаховских погона' као што су ChessGenius или његов сопствени MChess Pro с друге стране. У његовој карактеризацији, комерцијални шаховски програми су били ниске цене, имали су лепу графику, али нису се високо пласирали на SSDF (Шведска асоцијација за рачунарски шах) рејтинг листама, док су погони били скупљи и имали су високе рејтинге. Computer Chess Reports. 1992-3.

Године 1994, Шеј Бушински (енгл. ) је радио на раној верзији свог програма Џуниор (енгл. ). Желео је да се фокусира на део који игра шах уместо на графику, па је питао Тима Мана (енгл. ) како би могао да натера Џуниора да комуницира са Winboard-ом. Тимов одговор био је основа за оно што је постало познато као Протокол за комуникацију шаховских погона или Winboard погони, оригинално подскуп интерфејса командне линије GNU Chess-а.

Такође 1994. године, Стивен Џ. Едвардс (енгл. ) објавио је спецификацију Portable Game Notation (PGN). Она помиње да програми за читање PGN-а не морају да имају „пун шаховски погон”. Такође помиње три „графичка корисничка интерфејса” (GUI): XBoard, pgnRead и Slappy the database.

До средине 2000-их, погони су постали толико јаки да су могли да победе чак и најбоље људске играче. Осим у забавне сврхе, посебно користећи погоне са ограниченом снагом, мечеви између људи и погона сада су ретки; погони се све више сматрају алатима за анализу, а не противницима.

Чланак објављен 2024. године у часопису British Journal of Psychology показао је да је увођење шаховских погона заснованих на рачунару и интернету током 1990-их, а однедавно и неуронских мрежа и дубоког учења, прогресивно побољшало квалитет одлука елитних шахиста. Ово је имало израженији ефекат на младе играче и постепеније ефекте на етаблиране шампионе.

Протокол интерфејса Уобичајени Winboard погони укључивали би Crafty, ProDeo (базиран на Rebel-у), Chenard, Zarkov и Phalanx.

Године 1995, Chessbase је објавио верзију свог програма за базу података укључујући Фриц 4 као засебан погон. Ово је било прво појављивање Chessbase протокола. Убрзо након тога, додали су погоне Џуниор и Шредер својој линији производа, укључујући погоне у CB протоколу као засебне програме који су се могли инсталирати у Chessbase програму или једном од других Фриц стил GUI-јева. Фриц 1-14 издати су само као Chessbase погони, док су Hiarcs, Nimzo, Chess Tiger и Crafty портовани у Chessbase формат иако су били UCI или Winboard погони. Недавно је Chessbase почео да укључује Universal Chess Interface (UCI) погоне у своје програме за игру као што су Комодо, Худини, Фриц 15–16 и Рибка уместо да их претвара у Chessbase погоне.

Године 2000, Штефан Мајер-Кален (нем. ) и Франц Хубер (нем. ) објавили су Universal Chess Interface, детаљнији протокол који је увео шири скуп функција. Chessbase је убрзо након тога укинуо подршку за Winboard погоне и додао подршку за UCI својим GUI-јевима и Chessbase програмима. Већина врхунских погона данас су UCI: Стокфиш, Комодо, Лила чес зиро, Худини, Фриц 15-16, Рибка, Шредер, Фрут, Критер, Ајванхо (енгл. ) и Рафијан (енгл. ).

Од 1998. године, немачка компанија Millenium 2000 је накратко прешла са наменских шаховских рачунара на тржиште софтвера, развијајући Millennium Chess System (MCS) протокол за серију ЦД-ова који садрже ChessGenius или Шредер, али је након 2001. престала да издаје нови софтвер.Computer-schach & Spiele. Дуготрајнији протокол погона користила је холандска компанија, Lokasoft, која је на крају преузела маркетинг програма Ребел Еда Шредера (хол. ).

Повећање снаге Шаховски погони континуирано повећавају снагу игре. Ово је делимично због повећања процесорске моћи што омогућава да се прорачуни врше до све већих дубина у датом времену. Поред тога, технике програмирања су побољшане, омогућавајући погонима да буду селективнији у линијама које анализирају и да стекну боље позиционо разумевање. Шаховски погон често користи огромну унапред израчунату „књигу” отварања да повећа своју снагу играња за првих неколико потеза, до могућих 20 или више потеза у дубоко анализираним линијама.

десно|upright=1.5|без оквира Неки шаховски погони одржавају базу података шаховских позиција, заједно са претходно израчунатим евалуацијама и најбољим потезима — у ствари, врсту „речника” шаховских позиција које се понављају. Пошто су ове позиције унапред израчунате, погон само игра један од назначених потеза у бази података, чиме се штеди време рачунања, што резултира јачом, бржом игром.

Неки шаховски погони користе базе података завршница (енгл. ) да би повећали своју снагу играња током завршнице. База података завршница укључује све могуће позиције у завршници са малом количином материјала. Свака позиција је коначно одређена као победа, пораз или реми за играча који је на потезу, као и број потеза до краја уз најбољу игру обе стране. База података идентификује за сваку позицију потез који ће најбрже победити против оптималне одбране, или потез који ће најспорије изгубити против оптималног напада. Такве базе података доступне су за све шаховске завршнице са седам фигура или мање (искључене су тривијалне позиције завршнице, као што је шест белих фигура против усамљеног црног краља). Ломоносов веб-сајт омогућава регистрованом кориснику приступ бази података са 7 фигура, и форум са пронађеним позицијама. Пример шаховске позиције пронађен у Ломоносов шаховској бази података.

Када маневрисање у завршници ради постизања неповратног побољшања захтева више потеза од хоризонта рачунања шаховског погона, није загарантовано да ће погон пронаћи најбољи потез без употребе базе података завршница, и у многим случајевима може упасти у замку правила педесет потеза као резултат. Многи погони користе трајни мозак (енгл. — наставак израчунавања током потеза противника) као метод за повећање своје снаге.

Дистрибуирано рачунарство се такође користи за побољшање софтверског кода шаховских погона. У 2013. години, програмери Стокфиш шаховског програма почели су да користе дистрибуирано рачунарство да би направили побољшања у софтверском коду. , укупно више од 745 година CPU времена је искоришћено за одигравање више од 485 милиона шаховских партија, а резултати се користе за мала и инкрементална побољшања софтвера за играње шаха. У 2017. години уведен је погон Алфа зиро (енгл. ), који је користио дубоку неуронску мрежу за процену позиција, учећи у аутономном режиму кроз независну игру и самоусавршавање. Алфа зиро је исте године победио Стокфиш, након чега је Стокфиш надограђен модификовањем свог ручно подешеног евалуатора позиција како би инкорпорирао евалуације засноване на неуронској мрежи. Тренутни облик Стокфиша се сматра изузетно јаким и способним за готово савршену шаховску партију. Године 2019, аутор програма Етеријал (енгл. ), Ендру Грант (енгл. ), покренуо је оквир за тестирање дистрибуираног рачунарства Опен бенч (енгл. ), базиран на оквиру за тестирање Стокфиша, и он је сада најшире коришћени оквир за тестирање шаховских погона.

Ограничавање снаге погона До касних 1990-их, врхунски погони су постали толико јаки да је мало играча имало шансе да победи у партији против њих. Да би играчима дали веће шансе, погони су почели да укључују подешавања за прилагођавање или ограничавање њихове снаге. Године 2000, када су Штефан Мајер-Кален и Франц Хубер објавили Universal Chess Interface протокол, укључили су параметре `uci_limitstrength` и `uci_elo` омогућавајући ауторима погона да понуде различите нивое оцењене у складу са Ело рејтингом, како је калибрисано према једној од рејтинг листа. Већина GUI-јева за UCI погоне омогућава корисницима да подесе овај Ело рејтинг у оквиру менија. Чак и погони који нису усвојили овај параметар понекад ће имати параметар за подешавање снаге (нпр. Стокфиш 11). Погони који имају параметар `uci_elo` укључују Худини, Фриц 15–16, Рибку, Шредер, Hiarcs, Џуниор, Запа и Шенг. GUI-јеви као што су Шредер, Chess Assistant, Convekta Aquarium, Hiarcs Chess Explorer и Arena Мартина Блума (нем. ) имају падајуће меније за подешавање параметра `uci_elo` погона. GUI-јеви из породице Фриц, Chess Assistant и Aquarium такође имају независна средства за ограничавање снаге погона која се очигледно заснивају на способности погона да генерише рангиране листе потеза (названо `multipv` за 'principle variation' — главна варијанта).

Поређења Турнири Резултати рачунарских турнира дају један поглед на релативне снаге шаховских погона. Међутим, на турнирима се не игра статистички значајан број партија за тачно одређивање снаге. Заправо, број партија који треба да се одигра између прилично уједначених погона, да би се постигла значајност, креће се у хиљадама и стога је непрактичан у оквиру турнира. Већина турнира такође дозвољава било које врсте хардвера, тако да се упоређују само комбинације погон/хардвер.

Историјски гледано, комерцијални програми су били најјачи погони. Ако аматерски погон освоји турнир или се на други начин добро покаже (на пример, Запа 2005. године), онда се брзо комерцијализује. Титуле освојене на овим турнирима доносе велики престиж победничким програмима и стога се користе у маркетиншке сврхе. Међутим, након успона пројеката волонтерског дистрибуираног рачунарства као што су Лила чес зиро и Стокфиш и оквира за тестирање као што су FishTest и OpenBench крајем 2010-их, бесплатни програми отвореног кода у великој мери су истиснули комерцијалне програме као најјаче погоне на турнирима.

Списак турнира Актуелни турнири укључују: Top Chess Engine Championship (TCEC) Chess.com рачунарско шаховско првенство (CCC)

Историјски турнири укључују: Отворено првенство Холандије у рачунарском шаху Интернет турнир у рачунарском шаху (CCT) Међународно првенство у рачунарском шаху у Падерборну Првенство Северне Америке у рачунарском шаху Светско првенство у рачунарском шаху (WCCC и WCSC) Светско првенство у брзопотезном рачунарском шаху

Рејтинзи