мини|Анимација путање мисије Касини-Хајгенс око Сатурна (2004–2017) током које је било више пролетања поред Сатурнових месеца
Пролет () је маневар свемирског лета којим свемирски брод пролеће поред другог тела које је обично предмет мисије свемирског истраживања и/или извор гравитационе помоћи путем гравитационе праћке () на путу ка жељеном циљу. Овај термин се користи и у вези са пролетањима астероида поред Земље. Приликом пролета важни параметри су време и удаљеност најближег прилаза. Маневри прoлетања могу се изводити са планетом, природним сателитом или малим телом Сунчевог система.
Примери Маринер 4 је пролетео поред Марса у јулу 1965. Приликом пролета поред Земље који је извела сонда Ђото () Европске Свемирске Агенције 2. јула 1990. искоришћена је гравитациона помоћ Земље ради следећег планираног сусрета са кометом који се одиграо 10. јула 1992. Претходно је Ђото приликом сусрета са Халејевом кометом прву слику послала 4. марта 1986, истог дана када и совјетска сонда Вега 1. Свемирске сонде Вега 1 и Вега 2 су извршиле пролете покрај Халејеве комете 6. марта и 9. марта 1986, респективно.
Пролетање око Месеца се обично назива лунарни пролет. Када је на броду мисије Аполо 13 експлодирао резервоар кисеоника, морао је да пролети око Месеца. Мисија Артемис II из 2026. укључује лунарни пролет.
У ноћи између 31 децембра 2018. и 1.јануара 2019. америчка сонда New Horizons је извршила најдаље пролетање поред тела у Којперовом појасу. Претходно је пролетео поред Плутона у јулу 2015. мини|500px|центар|Путања мисије New Horizons током пролетања поред Плутона
Види још Свемирски летови Гравитациона праћка Аерокочење
Референце
Спољашње везе Smithsonian Air and Space- Probes and Fly-by Spacecraft
Категорија:Астродинамика Категорија:Космонаутика Категорија:Истраживање свемира