Тенгјо рат (, ), устанак јапанских великаша у области Канто против цара Суђакуа у периоду 939-940. године.

Позадина Крајем 9. века потомци јапанских царева постали су тако бројни, да је део њих, не могући да нађе службу у престоници (Кјото, основан 794), добио племићке титуле (уместо дотадашњих принчевских) и нова презимена, а затим исељен у провинције, где су им додељена велика имања ослобођена пореза, позната под именом шоен. Тако су настале племићке породице Фуђивара, Минамото и Таира. Шоени су стално расли током 10. века, нарочито на истоку, а њихови поседници држали су своје приватне војске и управљали скоро независно од централне власти и провинцијских гувернера (кокуши). Локални земљопоседници често су међусобно ратовали, отимајући се за земљу и поданике.

Породица Таира водила је порекло од млађег сина цара Канмуа (782-805) и до 10. века држала је велике поседе у источном Јапану, нарочито у провинцији Хитачи.

Побуна

Локални сукоби у Кантоу Таира Масакадо био је син Чинџуфу Шогуна Таира Јошимочија, праунука цара Канмуа.

Масакадо је био земљопоседник у плодној североисточној области Канто. Као члан аристократске породице Таира, био је амбициозан и вешт у борби на коњу. Припадници његовог клана налазили су се на различитим положајима у области Канто, док је Масакадо, као младић, провео извесно време на царском двору у Хејану (Кјото). Ту се упознао са растућом моћи клана Фуђивара, који је почетком 10. века већ потпуно преузео стварну власт на јапанском двору. Могуће је да су искуства из престонице појачала Масакадове личне амбиције.

Масакадов успон почео је унутар локалне заједнице у области Канто. Вративши се са двора, Масакадо се посвађао са неколицином својих суседа (и рођака) око права над земљом, па је свађа ускоро прерасла у оружани сукоб (око 935-937. године). Ратоборни становници поседа у власништву сукобљених земљопоседника отпочели су мали, локални рат који је додатно ојачао Масакадов положај.

Нови цар Охрабрен победом над суседима и ширењем својих поседа, Масакадо је 939. године са својом приватном војском, која је у том тренутку бројала око 1.000 ратника, напао најближег царског гувернера (кокушо) у провинцији Хитачи. Седиште провинције, које није било утврђено, одмах се предало. Опијен лаком победом, Масакадо се прогласио за владара. Узео је титулу нови цар, чиме је вероватно намеравао да покаже да не жели да обори законитог цара у Кјоту, већ да оснује нову државу на источној граници. Са својом малом војском, Масакадо је заузео оближње царске постаје и поставио своје гувернере у чак 8 источних провинција.

Ипак, Масакадова владавина потрајала је свега три месеца. У то време цар није располагао стајаћом војском, већ је у случају рата позивао на оружје све способне земљопоседнике, који су били дужни да се наоружају и издржавају о свом трошку. Оваква војска, састављена од мобилисаних сељака, споро се окупљала и била је готово сасвим неспособна за борбу. Међутим, царски двор није оскудевао у новцу, па је Фуђивара но Тадахира, царски регент, уценио Масакадову главу.

На ову иницијативу двора, двојица великих земљопоседника, од којих је један припадао клану Фуђивара, а други самом клану Таира, удружили су се против новог цара како би стекли обећану награду. Свега три месеца након што се Масакадо прогласио за владара, његови супарници су са својим приватним војскама упали у његову област, искрцавши се са мора. Као и све друге оружане снаге у Јапану тог времена, и Масакадова војска била је привременог карактера, састављена од наоружаних земљопоседника и њихових слугу. Ратници који су се налазили у његовој служби нису били професионални војници, те су имали обичај да одлазе и да се враћају како би обавили своје послове код куће. Стога су Масакадове снаге, у тренутку напада, спале на свега око 400 ратника. Тај мали одред био је одмах поражен, а Масакадо је ликвидиран. Како наводи оновремена хроника Шомонки: "Његов коњ је заборавио да галопира у бегу, па је и он заборавио своје ратничке вештине. Погођен стрелом коју су идаслали богови, смртно је страдао и нови цар."

У то време феудални систем у Јапану био је тек у зачетку, и моћ обласних господара била је мала. Масакадо је отпочео побуну са само 1.000 људи, а од тога нису сви били његови пратиоци. Његове победе биле су последица немарности владе и војне слабости царских гувернера у источним провинцијама. Побуна је угушена 940. без већих проблема, чим је влада коначно увидела озбиљност ситуације.

Последице Иако неуспела, Масакадова побуна била је почетак успона клана Таира, који је достигао врхунац сто година касније, пред Гемпејски рат (1180-1185). Такође, био је то почетак јачања провинцијског војничког племства (Таира и Минамото) на рачун дворског, цивилног племства (Фуђивара). Прича о његовом устанку била је популарно штиво у средњовековном Јапану и остала је сачувана у књизи Збирка прича из давнина, довршеној у 12. веку.

Референце

Литература

Категорија:Историја Јапана Категорија:937. Категорија:940.