мини|282x282px|Посада мисије Аполо 11 (слева надесно: Нил Армстронг, Мајкл Колинс и Едвин Баз Олдрин).|алт=
Аполо 11 () била је прва мисија са задатком да спусти људе на Месечеву површину, пета мисија у оквиру програма Аполо с људском посадом и трећа с људском посадом која је летела према Месецу. Аполо 11 је лансиран 16. јула 1969. године с трочланом посадом коју су чинили Нил Армстронг, Едвин Баз Олдрин и Мајкл Колинс. Дана 21. јула, у 2.56 часова по универзалном времену, Нил Армстронг је постао први човек који је закорачио на Месец, а убрзо му се придружио и Баз Олдрин. За то време, Мајкл Колинс је био у командном модулу Колумбија, у орбити око Месеца. Три астронаута вратила су се на Земљу с око 21 килограмом месечевог камења, слетевши 24. јула у Тихи океан.
Прва реченица коју је Нил Армстронг изговорио на површини Месеца гласила је: „Ово је мали корак за човека, али велики скок за човечанство.” Аполо 11 испунио је визију председника Џона Кенедија о освајању Месеца пре Совјетског Савеза до краја 1960-их, коју је изразио током говора у Конгресу 1961. г.: „Верујем да се ова нација мора посветити постизању циља, пре завршетка ове деценије, слетања човека на Месец и његовог сигурног повратка на Земљу.”
Успешан исход ове свемирске мисије представља велико постигнуће у свеобухватној историји истраживања и сматра се победом САД у хладноратовској свемирској трци са Совјетским Савезом.
Посада Заповедник: Нил Армстронг Пилот командног модула: Мајкл Колинс Пилот лунарног модула: Едвин Баз Олдрин
Сваки члан посаде Апола 11 већ је обавио један свемирски лет пре ове мисије, што је тек друга посада састављена искључиво од ветерана у историји свемирског истраживања (прва је била мисија Аполо 10).
Колинс је заправо требало да буде пилот командног модула (CMP) на Аполо 8, али је смењен јер је морао на операцију леђа те га је заменио Џим Лавел, његова резерва за тај лет. Након што је Колинс добио лекарску дозволу, преузео је Лавелову позицију на Аполо 11; као ветеран Апола 8, Лавел је премештен у резервну посаду Апола 11.
Резервна посада Заповедник: Џејмс Лавел Пилот командног модула: Вилијам Андерс Пилот лунарног модула: Фред Хејз
Почетком 1969, Вилијам Андерс прихвата посао у Националном свемирском савету (National Space Council) од августа 1969, те је објавио своје повлачење из свемирских летова. Тада је Кен Матингли премештен из помоћне посаде у паралелно тренирање с Андерсом као резервни пилот командног модула у случају да мисија Аполо 11 буде одложена након планираног лансирања у јулу (када Андерс више не би био на располагању), те ће се касније придружити посади Џима Лавела и коначно бити распоређен у посаду Апола 13 као CMP.
Помоћна посада Чарлс Дјук Роналд Еванс Овен Гериот Дон Линд Кен Матингли Брус Макендлес Харисон Шмит Вилијам Р. Поуг Џек Свајгерт
Директори лета Клифорд Е. Чарлсворт (Зелени тим) Џини Кренз (Бели тим) Џлин Лани (Црни тим)
Називи Лунарни модул је назван -{Eagle}- (Игл; орао), у част белоглавог орла, симбола Сједињених Држава. Орао је и приказаном на ознаци мисије. Командни модул назван је -{Columbia}- (Колумбија), према женској персонификацији САД, традиционалном лику из песама и поезије. У раним фазама планирања мисије, коришћени су називи -{Snowcone}- и -{Haustack}-. Елем, имена су промењена пре званичне објаве медијима.
Фазе мисије
Лансирање и улазак у Земљину орбиту мини|280x280пиксел|Узлетање ракете Апола 11, Сатурн V, са астронаутима, 16. јула 1969. у 13:32 UTC са Свемирског центра Кенеди. Осим великог мноштва људи који су закрчили ауто-путеве и плаже крај места лансирања, догађај су пратили милиони гледалаца на телевизији, са службеним коментаром НАСА-иног шефа јавних информација, Џека Кинга.
Ракета Сатурн V, која је чланове Апола 11 понела у орбиту, полетела је с лансирне рампе 39А у лансирном комплексу 39 Свемирског центра Кенеди 16. јула 1969. у 13:32 UTC (9:32:00 локално време), те је летелица ушла у орбиту 12 минута касније. Након једне и по орбите, трећи степен ракете (S-IVB) паљењем Trans Lunar Injection усмерио је летелицу према путањи Месеца у 16:22 UTC . Око 30 минута касније, пар командни/сервисни модул одвојио се од последњег степена Сатурна V и спојио с лунарним модулом, још увек смештеним у свом адаптеру. Након што је модул извучен, комбинована летелица кретала се према Месецу, док је трећи степен погонске ракете летео на путањи према соларној орбити.
Након непуних 76 сати лета, 19. јула у 17:21, Аполо 11 прошао је крај Месеца и укључио помоћни погонски мотор ради уласка у лунарну орбиту. У тридесет орбита које су уследиле, посада је могла видети своје место слетања у јужном Мору Тишине (Mare Tranquillitatis), око 20 километара југозападно од кратера Сабине D (0.67408N, 23.47297Е). Место слетања одабрале су аутоматске лунарне сонде Ренџер 8, Сарвејор 5 и летелица за картирање Лунар Орбитер, јер га је карактеризирала релативно равна и глатка површина, погодна за слетање и изванбродске активности (EVA).
Слетање на Месец Дана 20. јула, лунарни модул (LM) Игл одвојио се од командног модула Колумбија. Колинс, сам у Колумбији, прегледао је Игл док се окретао пред њим да би се уверио да летелица није оштећена.
Када је започело спуштање, Армстронг и Олдрин су установили да оријентире на површини пролазе четири секунде прерано и известили су да су „дугачки”: слетеће километрима западније од предвиђеног места.
Пет минута након почетка силазног паљења, и 1800 метара изнад површине Месеца, рачунар за навигацију и управљање лунарног модула (LM navigation and guidance computer) омео је посаду првим од неколико неочекиваних „1202” и „1201” програмских аларма. У контролној соби, у Хјустону, рачунарски техничар Џек Герман рекао је службенику за управљање Стиву Бејлсу да је летелица сигурна за наставак спуштања, што је касније пренесено и посади. Програмски аларми указивали су на „извршна прекорачења”, када рачунар за управљање није могао извршити све своје задатке у стварном времену те је неке морао одложити. То није била нити рачунарска нити астронаутска грешка, већ је произашло из грешке у тренирањима астронаута. Премда није био потребан за слетање, радар је био намерно укључен да би био спреман за брзо одустајање. Постави симулације површине нису превидели да се може догодити брзи проток лажних прекида на том радару, зависно о томе како је хардвер насумце укључен пре него је лунарни модул започео приближавање површини Месеца: стога је рачунар морао баратати подацима из два радара уместо самог радара за слетање, што је довело до преоптерећења.
Када је Армстронг поново погледао напоље, видео је да је рачунар одабрао место слетања у стеновитом рејону, североисточно од кратера размере 300 метара (касније утврђен као „Западни кратер”, назван по својој локацији у западном делу изворно одређене елипсе за слетање). Армстронг је преузео полу-аутоматску контролу и заједно с Олдрином, који је контролисао податке о висини и брзини, слетео у 20:17 20. јула, с преосталим горивом за још приближно 25 секунди лета.
Аполо 11 слетео је с најмање горива у односу на остале Аполо мисије, те су астронаути били упозорени прераним алармом о гориву на измаку јер је, што је касније установљено, веће него предвиђено прскање горива прекрило сензор. На идућим мисијама, уграђене су додатне преграде да би се то спречило.
Чарлс Дјук, на дужности као CAPCOM током фазе слетања, потврдио је њихово слетање: „Бележимо да сте слетели, Игл”.„We copy you down, Eagle.”
Армстронг је наставио с остатком провера након слетања. „Полуга мотора је искључена.” Затим је рекао своју чувену реченицу: „Хјустоне, овде База тишине. Игл је слетео.”„Houston, Tranquility Base here. The Eagle has landed.”
↑
Армстронгова изненадна промена позивног знака (од Eagle у Tranquality Base (База тишине) изазвала је тренутну збуњеност и Дјук је занемео на неколико секунди. Затим је замуцкујући изразио олакшање у контролној соби: „Роџер, Тиш-- Тишине, бележимо да сте слетели. Овде је много људи поплавило, сада поново дишемо. Хвала много.”„Roger, Twan-- Tranquility, we copy you on the ground. You got a bunch of guys about to turn blue. We're breathing again. Thanks a lot.”
Два и по сата након слетања, пре но што су започеле припреме за изванбродску активност (EVA), Олдрин се огласио: „Овде пилот лунарног модула. Желео бих искористити ову прилику да затражим од свих људи који слушају, ко год да су и гдегод да се налазе, да се зауставе на тренутак и размисле о догађајима из протеклих неколико сати и да захвале на свој начин.”
Тада је Олдрин приватно узео причест. У то доба, НАСА се још борила на суду против тужбе коју је поднела атеисткиња Меделин Муреј О’Хер (јер је посада Апола 8 током јављања на Земљу читала из Књиге постања) тражећи да се амерички астронаути суздрже од религиозних активности за време боравка у свемиру. Ради тога, Олдрин је одлучио да то не спомиње директно и задржи своју намеру у тајности више година (о томе чак није говорио ни својој жени).
Распоред мисије захтевао је да након слетања астронаути спавају пет сати, јер су били будни од рано ујутро. Ипак, одлучили су прескочити спавање и одмах започели припреме за изванбродску активност, сматрајући да не би били у могућности да уопште спавају.
Активности на површини Месеца мини|Нил Армстронг описује изглед Месечеве површине.|240x240п Астронаути су планирали постављање раног Аполо научно експерименталног пакета (EASEP) и америчке заставе проучавајући мјесто слетања кроз два троугласта прозора на лунарном модулу, која су им омогућавала видно поље од 60°. Припреме су захтевале више времена од предвиђена два сата. Армстронг је првобитно имао тешкоћа при проласку кроз отвор са својим преносивим саставом за одржавање живота (PLSS)Portable Life Support System. Чувени астронаут, Џон Јанг, рекао је да редизајн лунарног модула и примену мањег отвора, није пратио редизајн PLSS ранца, те је до неких од највиших забележених ритама рада срца у програму Аполо, долазило током уласка и изласка у лунарни модул. У 02:39 UTC у понедељак 21. јула 1969, Армстронг је отворио врата и у 02:51 започео свој силазак на површину мјесеца. Због команде јединице даљинског управљања на грудима Армстрон није могао да види своја стопала. Силазећи низ мердевине с девет степеница, Армстронг је повукао d-прстен ради постављања склопа модуларног спремишта опреме (MESA) пресавијеног уз бок лунарног модула и активирања ТВ камере, те је у 02:56 својим левим стопалом закорачио на површину. При првом слетању на Месец коришћен је радио-аматерски формат slow scan ТВ, некомпатибилан с комерцијалном телевизијом, те је био приказиван на посебном монитору који је снимала конвенционална ТВ камера, што је знатно смањивало квалитет слике. Сигнал је био примљен у Голдстоуну, САД и са бољом квалитетом у Ханисакл Крику (Honeysuckle Creek Tracking Station) у Аустралији. Након неколико минута, рута је пребачена на осетљивији Паркес радио телескоп, такође у Аустралији. Упркос нешто техничких и временских проблема, сабласни црно-бели снимци првих изванбродских активности емитоване су ка најмање 600 милиона гледалаца на Земљи. Мада су копије тих снимки, у формату за емитовање, сачуване и лако доступне, снимци оригиналних емисија с Месеца ненамерно су уништене током рутинског поновног коришћења магнетних трака у НАСА-и. Архивиране копије снимака пронађене су у Перту, Аустралији, једно од места где су изворно примана емитовања са Месеца.