Пустафелдвар () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, бекешке жупаније у орошхашком јарашу.Основни подаци и поштански број селаПустафелдвар са геоподацима].

Географија Пустафелдвар је село које се налази у западном делу жупаније Бекеш, уско по правцу исток-запад, али такође дуже од четири километра у правцу север-југ. Налази се 11 километара од Орошхазе и 33 километра од Бекешчабе. Његови суседи су: Герендаш са североистока, Чанадапаца са истока, Касапер са југоистока, Тоткомлош са југа, Кардошкут са југозапада и Орошхаза са запада и северозапада.Таксативни подаци о насељу

Историја Према археолошким налазима, људи су се појавили у региону Кереш-Тиса-Марош пре 7500-8000 година. У периоду познатом као „Кереш култура“ становници овдашњих крајева већ су гајили пшеницу, јечам, козе, овце и говеда, а имали су и псе. Из овог доба пронађени су тегови за мрежу и камене секире. А затим, после око 2600. године пре нове ере, је почетком бронзаног доба поново уследио мирнији период. Године 1939, током археолошких истраживања које је водио Јанош Банер, пронађени су фрагменти грнчарије и бронзаних предмета. Из овога се закључује да је двоструки систем бедема (земљани замак) видљив на граници Пустафелдвара, такозвани Татарски бедем, стар скоро три хиљаде година. Долазак Мађара, а затим и хришћанство, вероватно се одвијало на овом подручју на исти начин као и у остатку Карпатског басена. На подручју данашњег Пустафелдвара, током арпадовског периода постојало је неколико села са и без цркви.Кратка историја Пустафелдвара

Први документовани помен села датира из 1463. године. У њему, удовица Јаноша Хуњадија, Ержебет Силађи, протестује против донације земље од стране мађарског краља Матије. У латинском документу од 9. августа, налазимо име „Фелдвар“ међу неколико других насеља. Следећи писани запис је протокол од 10. маја 1488. године. Десило се да је газда села, Гашпар Пожгај, имао сукоб са својим кметовима због кршења слободног кретања загарантованог законом. Према протоколу, њих шездесет је напало Пожгаја и судију стрелама и копљима.

Село је уништено 1596. године и нестало је из регистра насеља. Село је поново основано као баштенско село 1841. године, на иницијативу Самуела Водијанера, трговца из Пеште, који је у то време био закупац пусте. Први досељеници (укупно шездесет породица) из Сајана и Кларафалве из торонталске жупаније бавили су се узгојем дувана на 2.730 хектара земље. Касније су им се придружиле породице из Орошхазе и Банкута. Први судија села био је Јанош Гулачи, а први нотар Антал Палфи, који је ступио на дужност 1861. године. Године 1884, село Орошхаза је купило 5.200 хектара земље од имања Фелдвар.

Село није изгубило свој пољопривредни карактер током времена. Иако многи људи раде за велике индустријске компаније у оближњој Орошхази, већина породица из Фелдвара и даље зарађује за живот од пољопривредног земљишта.

Данас, најважније институције у селу су вртић, који се састоји од две јединице, и Основна школа „Петефи Шандор“. У овој другој, ученици не само да могу да уче обавезни наставни план и програм, већ и да учествују у ликовном образовању на захтев, па могу да уче о народним, балским и модерним плесовима, музици за флауту и ​​клавир и глуми. Главна зграда изграђена 1985. године и јединица ниже школе реновирана 2002. године створиле су услове за децу да уче у културним условима. Сеоска библиотека, названа по песнику Карољу Тамку Сирату, који је детињство провео у селу, очекује читаоце са својом збирком књига са отвореним полицама, полицама за новине и часописе. Овде ради и Телехаз, којим управља Pusztaföldvárért Kiemelten Közhasznú Egyesület од 2003. године, што доприноси да становници села Вихарсарки имају најбржи приступ информацијама из света. Културни центар Бела Барток није тек тако добио име. Чувени композитор је редовно проводио лета на фарми рођака на ободу села. Бартоково такмичење у певању народних песама одржава се сваке године у културном центру.

Најстарије заједнице у селу су цркве. О римокатоличкој конгрегацији брине парох из Чанадапаче, а миса се одржава сваке недеље у њиховој цркви, која је споља потпуно реновирана. Пастор лутеранске конгрегације, који живи у Пустафелдвару, држи службу сваке недеље и државног празника у 9 часова. Хуманитарни концерт, који је постао традиција у лутеранској цркви, први пут је одржан 1996. године. Реформатска црква држи службу једном месечно, коју води пастор из Орошхазе.

Омладинско културно удружење Вајда Шара[Веб-сајт друштва], чији су чланови оживели традицију као што је некадашњи бал са туфнама, нови је додатак животу заједнице села. Својом летњом серијом културних програма, циљ им је да обезбеде програме за оне који воле креативну, смислену рекреацију. Њихов циљ је да прошире и једног дана представе опипљиве остатке историје села у сталној изложби.

Демографија У 2001. години, 97% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 2% као Роми и 1% као остале националности.

На попису из 2011. године, 87% становника се изјаснило као Мађари, 3,4% као Роми и 0,3% као Румуни (12,9% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 24,6%, калвинисти 4%, лутерани 17%, неконфесионални 24,2% (29,1% се није изјаснило).

У 2022. години, 86,6% становништва се изјаснило као Мађари, 2,5% као Роми, 0,3% као Румуни, 0,1-0,1% као Немци, Бугари, Украјинци, Словаци и Словенци, 1,7% као друга, недомаћа националност (13,2% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 17,2% су били римокатолици, 10,7% лутерани, 2,7% калвинисти, 0,1% православци, 0,3% гркокатолици, 0,9% остали хришћани, 0,7% остали католици, 26,7% неконфесионално (40,5% није одговорило).

Референце

Литература

Pleskonics András: Adatok, képek és dokumentumok a Pusztaföldvári Olvasókör 100 éves történetéből, 1880-1980, Békés Megyei Könyvtár, Békéscsaba, 1989, Pleskonics András: A megtartó falu, Pusztaföldvár képes története, Az újratelepítés 150. évfordulója emlékére, 1841-1991, Községi Önkormányzat és a Pusztaföldvári Honismereti Baráti Kör, Pusztaföldvár, 1991, Pleskonics András: Mesél a szülőföld, Tájak-emberek-emlékek, Békéssámson - Hódmezővásárhely (Bodzáspart) - Pusztaföldvár, Magyar Nemzeti Levéltár Békés Vármegyei Levéltára, Gyula (Magyarország)|Gyula, 1991, A rögtől - a kozmoszig, Pusztaföldvári kötődésű költők kisantológiája, szerk: Pleskonics András, Pusztaföldvári Honismereti Baráti Kör és a MOL Rt., Pusztaföldvár, 1993, Kiss István: Ősgyepmaradvány az orosházi Nagytatársáncon, Szegedi Tanárképző Főiskola Tudományos Közleményei, 3-13. oldal, Szeged, 1968. Kiss István: A pusztaföldvári Nagytatársánc és a rajta levő ősgyep természetvédelmi, tudományos és közművelődési jelentősége, Békés megyei természetvédelmi Évkönyv, 3-63. oldal, Békéscsaba, 1976. Kiss István: Új algák elnevezése Békés megyéről, Orosházáról és Orosháza határában levő területekről, A Békés Megyei Múzeumok Közleményei 7., Békéscsaba, 1983. Torma István: Harangos-kút. A kútba rejtett harangok mondája helyneveinkben, (Az V. Magyar Névtudományi Konferencia előadásai, I. kötet., Miskolc, 1995.), A Magyar Nyelvtudományi Társaság kiadványai 209. szám., Budapest, 1997. Tamkó Sirató Károly: Tengerecki hazaszáll, Móra Ferenc Könyvkiadó, Budapest, 1975. Darvas József (író): Harangos kút, Szépirodalmi Könyvkiadó, Budapest, 1967. Miért zuhant vissza a kincsekkel teli harang a pusztaföldvári Harangos-kútba?, Emlékkönyv hazánk felszabadulásának és az orosházi Szántó Kovács Múzeum fennállásának 10 éves évfordulójára, Múzeum Baráti Köre, Orosháza, 1955. A pusztaföldvári Harangos-kút mondája az orosházi nép ajkán, Etimológiai Adattár 6445 Békés megyei útikönyv, Békés megyei Tanács, Békéscsaba, 1981, Banner János (1939): A hódmezővásárhelyi Nagytatársánc. Dolgozatok 15: 93–114. Szigeti János (szerk.) I. Hódmezővásárhely.

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Пустафелдвар на fallingrain.com Пустафелдвар на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља Интернет страница Удружења Вајда Шара Пустафелдвар на utazom.com

Категорија:Насељена места у жупанији Бекеш