Карл Шлехтер (; Беч, 2. март 1874 — Будимпешта, 27. децембар 1918) био је аустроугарски шахиста, шаховски теоретичар и новинар.Верховский, Л. С. (1984). Карл Шлехтер. Москва: Физкультура и спорт.
Најпознатији је по томе што је одиграо нерешен меч против Емануела Ласкера за титулу светског првака 1910. године, при чему је водио до последње партије.Дивински, Н. (1990). ,
Биографија
Карл је рођен у католичкој породици,Голдман, В. Х. (1994). . . мада се негде наводи да је јеврејског порекла,Рибалов, Х. У. и Рибалов, М. З. (1986). . али се та тврдња спори.Винтер, Е. (2007). Chess and Jews. Chesshistory.com.
Шах је почео да игра са 13 година. Његов први и једини учитељ био је аустроугарски шахиста Самјуел Голд.
Од 1893. године учествовао је на преко 50 међународних турнира.Хупер, Д. и Вајлд, К. (1984). , Победио је или делио прво место на турнирима у Минхену (1900), Кобургу (1904), Остендеу (1906), Стокхолму (1906), Бечу (1908), Прагу (1908), Хамбургу (1910) и на Требићевом меморијалу у Бечу (1911, 1912, 1913).
Неке од његових најпознатијих шаховских партија биле су: реми са Георгом Марком (1893), реми са Марком и Адолфом Цинклом (1894), реми са Давидом Јановским (1896), реми са Симоном Алапином (1899), победа над Јановским (1902), реми са Рихардом Тајхманом (1904) и реми са Зигбертом Тарашем (1911).
1912. постао је главни уредник часописа Немачке шаховске новине () и ту функцију обављао је до смрти 1918. године.Абрамов, Е. (ур.). (1964). Шахматный словарь. Москва,
Меч за титулу светског првака (1910) Шлехтер је 1910. одиграо меч против Емануела Ласкера за титулу светског првака. Меч се играо на 10 партија. Шлехтер је водио резултатом 5:4 пред последњу партију – довољно да освоји титулу. Међутим, у десетој партији, након што је пропустио неколико прилика да одигра сигурно и осигура реми, изгубио је. Коначни резултат био је 5:5 (+1 −1 =8), па је Ласкер задржао титулу.
Стил игре и утицај на модерни шах Шлехтер је имао универзални стил – био је подједнако вешт у позиционој игри, одбрани и нападу. Имао је репутацију играча са много ремија, што му је ишло у прилог у мечевима.
Припремио је осмо и последње издање чувеног Приручника отварања (), објављеног у 11 делова од 1912. до 1916. године (укупно 1.040 страна). У том раду учествовали су и Рудолф Шпилман, Зигберт Тараш и Рихард Тајхман.Хартстон, В. (1985). The Kings of Chess. Harper & Row, стр. 87. .
По њему је назван шаховски Меморијал Карла Шлехтера (Carl Schlechter Memorial Tournament).
Шлехтер је дао значајан допринос теорији отварања:
Шлехтеров гамбит, Бирдово отварање: 1.ф4 e5 2.фxe5 Sc6 Шлехтерова варијанта, Француска одбрана: 1.e4 e6 2.d4 d5 3.Ld3 Шлехтерова варијанта, Словенска одбрана: 1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sf3 Sf6 4.e3 g6 Шлехтерова варијанта, Дански гамбит: 1.e4 e5 2.d4 exd4 3.c3 dxc3 4.Lc4 cxb2 5.Lxb2 d5
Смрт
Током Првог светског рата Шлехтер се суочавао са све тежим материјалним приликама. Преминуо је од упале плућа и глади 27. децембра 1918. године у Будимпешти, где је и сахрањен 31. децембра исте године.
Одабране партије
Фрид против Шлехтера, Беч 1894, Фромов гамбит (A02), 0–1 – Шлехтер жртвује даму и матира краља на средини табле за 14 потеза. Флајсиг против Шлехтера, Беч 1893, пољско отварање (A00), 0–1 – једна од најпознатијих Шлехтерових партија; жртвује оба топа и оба ловца. Шлехтер против Штајница, Келн 1898, бечка партија (C28), 1–0 – победа против бившег светског првака у 24 потеза.
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1874. Категорија:Умрли 1918. Категорија:Бечлије Категорија:Аустријски шахисти Категорија:Велемајстори Категорија:Шаховски теоретичари Категорија:Умрли од упале плућа