мини|225x225px|Административне јединице на мапи из 1862. Хајдучки град () је слободни град хајдука. Хајдувароши су била насеља хајдуа (хајдука) којима су додељена права самоуправе, чији је специфичан облик насеља био у складу са војним занимањем њихових становника. Историјски гледано, они означавају градове на североистоку Мађарске који су имали сопствену самоуправу. Ови градови су били посебни по томе што су њихови становници били војна лица, хајдуци. У ужем смислу, ово се односи на сва насеља у Хајдушагу: Хајдунанаш, Хајдудорог, Хајдубесермењ, Хајдухадхаз, Хајдусобосло, Вамошперч, а касније и Полгар.Hajduvárosok−Хајдучки градови
Оснивање Првобитни носиоци привилегија били су 9.254 слободна хајдуа, које је Иштван Бочкаи, кнез Трансилваније у Корпони прогласио племићима 12. децембра 1605. године. Међутим, мађарско законодавство ово није признало, нити привилегије које су добили од осталих кнежева Трансилваније, као правни основ за племићка права и због тога становници округа хајдучких градова нису били племићи, али су поседовали посебну слободу, која је била веома слична слободи Јаса и Кумана.
Статут града Хајду градови су представили своје статуте комисији (deputatio pubblico-politica) коју су 1791. године представили LXVII. законом, са следећим насловом: Hajdonicalium Oppidorum Statuta et vigentes consuetudines circa empptiones et venditiones jurium possessionariorum introduitae (закони и обичаји који се односе на продају и куповину земљишних поседа) и Statuta et municipales consuetudines Districtus Oppidorum Hajdonicalium in foriseorum judiciariis observari solitae. Земљишни посед није био племићки, већ слободан, заједничка својина, од чега се формирао појединачни, слободни посед уређен посебним уредбама. Пошто је у хајду варошима донација увек ишла обема гранама (militibus nostris hajdonibus haeredibusque et posteritatibus ipsorum utriusque sexus universis), хајдучки градови су у својим наследним односима следили регулисање племићке имовине у погледу обе гране.
Списак хајду градова У ужем смислу, такозвани „стари хајдучки градови“ називали су се хајдучким градовима, који су чинили Округ Хајду у 17.–19. веку.
РангирањеНасељеСтановништво 2025Magyarország helységnévtára, ksh.huТериторија (km²)Густина (fő/km²)56x56pxХајдубесермењ29.304Популација Хајдувесермења 2025.370,76 km²83,48 fő/km²68x68pxХајдусобосло23.871Популација Хајдусобослоа 2025.238,62 km²99,47 fő/km²67x67pxХајдунанаш15.986Популација Хајдунанаша 2025.259,62 km²65,63 fő/km²51x51pxХајдухадхаз13.104Популација Хајдухадхаза 2025.87,82 km²145,15 fő/km²55x55pxХајдудорог8.272Популација Хајдудорога 2025.100,65 km²85,66 fő/km²63x63pxПолгар7.806Популација Полгара 2025.97,44 km²80,47 fő/km²59x59pxВамошперч5.086Популација Вамошперча 2025.58,16 km²87,71 fő/km²
Референце
Литература
Хајдучку градови у A Pallas nagy lexikona Bokor József. Budapest: Arcanum – FolioNET. 1998. .
Спољашње везе Хајдусобосло на hajduszoboszlo.lap.hu Собослова сликовница.
Категорија:Административна подјела Мађарске Категорија:Географија Мађарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку