мини|десно|Типски ликови играју важну улогу у фикцији, укључујући бајке, које користе типске ликове као што су дама у невољи и принц на белом коњу (на слици је Успавана лепотица). Типски лик, такође познат и као архетип лика, врста је лика у наративу (нпр. роману, позоришној представи, телевизијској емисији или филму) кога публика препознаје у многим наративима или као део приповедачке традиције или конвенције. Постоји широк спектар типских ликова, који обухвата људе различитих узраста, друштвених класа и понашања. То су архетипски ликови који се истичу својим поједностављењем и плошношћу. Као резултат тога, они су обично лаке мете за пародију и често се критикују као клишеи. Присуство одређеног низа типских ликова је кључна компонента многих жанрова, и они често помажу у идентификацији жанра или поджанра. На пример, прича са типским ликовима витеза луталице и вештице вероватно је бајка или фантастика.
Постоји неколико разлога за коришћење типских ликова. Типски ликови представљају пречицу која штеди време и труд ствараоцима прича, јер аутори могу да попуне своју причу већ постојећим, добро познатим типовима ликова. Још једна предност је та што типски ликови помажу да се прича ефикасније одвија, тако што омогућавају публици да већ у старту разуме лика и његове мотивације. Штавише, типски ликови се могу користити за изградњу очекивања код публике, а у неким случајевима могу и побољшати наративне елементе попут напетости, ироније или заокрета у радњи ако се та очекивања на крају изневере.
Академска анализа Често долази до конфузије између типских ликова, архетипова, стереотипа и клишеа. Ова конфузија делимично настаје због преклапања ових концепата. Ипак, ови термини нису синоними. Однос је такав да основни архетипови (попут „хероја” или „очинске фигуре”) и типски ликови (попут „даме у невољи” и „мудре будале”) представљају сирови изворни материјал који аутори користе као основу за стварање разрађених, занимљивих ликова. Наспрам тога, стереотипи и клишеи се генерално сматрају знацима „лошег писања или површног размишљања”. Неки стереотипи, попут ликова заснованих на расним стереотипима, могу бити увредљиви за читаоце или гледаоце.
Према Двајту В. Свејну, професору креативног писања и плодном аутору фикције, сви ликови почињу као типски ликови и разрађују се само онолико колико је потребно да би се унапредила радња.Swain, Dwight V. Creating Characters: How to Build Story People. Writers Digest Books, 1990. Е. Грејам Макинли наводи да „постоји општа сагласност о важности ’типских’ ликова за драму. Овај појам је значајно истражен у филмској теорији, где феминисткиње тврде да су женски типски ликови само стереотипи (дете/жена, курва, кучка, супруга, мајка, секретарица или девојка за све, каријеристкиња, вамп итд.).” Улрике Реслер и Џајандра Сони анализирају „не само женске типске ликове у смислу типичних улога у драмама, већ и друге женске особе у области позоришне сцене...”
Ендру Грифин, Хелен Остович и Холгер Шот Сајм даље објашњавају да „женски типски ликови такође омогућавају близак ниво идентификације публике; то је највише тачно у делу Турбулентна владавина, где се тип ’жене која плаче’ користи као драмска предност. Овај типски лик пружа патос као још једну противтежу комичним елементима представе и краљевској помпи.”
Тара Брабазон расправља о томе како је „учитељица на колонијалној граници била типски лик у књижевности и филму у Аустралији и Сједињеним Државама. Она је идеална супротност лоше васпитаном, нецивилизованом хероју. У америчкој књижевности и филму, уседелица са Истока — углавном из Бостона — има неке типске атрибуте.” Поли Велтс Кауфман показује да „отмено сиромаштво, непоколебљиви морал, образовање и независни путеви чине њен лик корисном супротношћу за друга два женска типска лика у западној књижевности: проститутку са златним срцем и дуготрпећу фармерову жену.”
Типски ликови се даље могу идентификовати као алазон, „преварант и хвалисавац који обмањује самог себе” у причи, или као еирон, „самодерогаторни лик склон умањивању свог значаја”., 11th ed. , 377.
Амерички филм мини|upright|Том Вилсон као типски лик полицајца у филму Чарлија Чаплина из 1921. године, Малишан. У америчким популарним филмовима постоји широк спектар типских ликова, који се обично користе као неми статисти у позадини, мале улоге са једном репликом, мање секундарне/споредне улоге, или веће секундарне/споредне улоге. Типски ликови у америчким филмовима мењали су се током деценија. Типски ликови из филмова тридесетих или четрдесетих година 20. века укључују продавце новина, продавце леда, чистаче улица и девојке које продају цигарете; наспрам тога, филм из деведесетих година има бескућнице („жене са торбама”), макрое, полицајце у цивилу, пословне жене, те црначке и хиспаноамеричке стереотипе.
Типски ликови у америчкој популарној култури, посебно расни и етнички стереотипи, често су се у каснијим деценијама почели сматрати увредљивим и замењени су новим стереотипима. На пример, „лењи Црнац” и „издајнички Јапанац са наочарима” замењени су током деведесетих година „улично паметним Братом” и „јапанским туристом који воли да слика”. Друге групе које су чешће представљане као типски ликови укључују жене, Индијанце, Хиспаноамериканце, Арапе, геј/лезбијску популацију, Јевреје и Италијане. Остали накратко популарни типски ликови укључују „гојазног вођу комунистичке ћелије” из педесетих година и револуционара „Црних пантера” из седамдесетих.
Чак и у безвременим занимањима, особа која обавља посао се мењала, одражавајући културне и демографске промене. Деведесетих година 20. века, фризер (раније Француз) често је био приказиван као геј мушкарац, баштован (раније белац) као Азијат или Хиспаноамериканац, бармен (раније белац) као црнац, а слушкиња (раније црнкиња) као Хиспаноамериканка.
Телевизија Због временских ограничења у телевизијској продукцији, у којој епизоде морају бити брзо написане и снимљене, телевизијски сценаристи се често у великој мери ослањају на типске ликове позајмљене из популарног филма. Телевизијски писци користе ове типске ликове да би брзо комуницирали са публиком. Крајем деведесетих година 20. века, постојао је тренд међу сценаристима да додају геј типски лик, који је заменио типски лик „афроамеричког другара са посла” карактеристичан за осамдесете године.. Routledge, 3. 12. 2008. Током деведесетих, бројни ситкоми увели су геј типске ликове, при чему се квалитет тих приказа сматрао постављањем нових стандарда за приказивање ЛГБТ особа на екранима.. In: . Edited by James R. Keller, Leslie Stratyner. McFarland, 2014. .
Један од изазова са употребом типских ликова у телевизијским серијама је тај што, као и код филмова, ови типски ликови могу инкорпорирати расне стереотипе и слике које „преносе предрасуде и понижавају”. Једна од забринутости у вези са геј типским ликовима је да су они углавном приказани као „помоћници” који дају савете и нису истински интегрисани у наратив; такође, живот геј лика није приказан, осим његових саветодавних интеракција са главним ликовима. Ово је такође одјекивало начином на који су црначки и латиноамерички ликови коришћени у серијама из осамдесетих и почетка деведесетих: дата им је улога типског лика полицијског начелника, што их је ставило на позицију моћи, али су се ти ликови потом користили као споредни, са мало наративне интеракције са главним ликовима. Двехиљадитих година, са променом ставова према приказивању раса, латиноамерички ликови се уједно калупе као типски ликови, а писци се поигравају очекивањима гледалаца тако што наводе наизглед типичан латиноамерички лик да делује или се понаша „супротно типу”.
Типски ликови јужњачког шерифа приказани су уз негативни стереотип да су гојазни, лоше обучени, необразовани и расистички настројени, као што је урађено са шерифом Роском П. Колтрејном из серије Мајстори опасности.
Закон о ауторским правима У Сједињеним Америчким Државама, судови су утврдили да се заштита ауторских права не може проширити на карактеристике типских ликова у причи, било да се ради о књизи, представи или филму.Nichols v. Universal Pictures Corp., 45 F.2d 119 (2d Cir. 1930).
Види још Списак типских ликова Архетип Клише Комедија дел арте Дан (кинеска опера) Књижевни троп Наратологија Стереотип
Референце
Литература
Категорија:Драма Категорија:Наратологија Категорија:Елементи који се понављају у бајкама