Персијска кампања или инвазија на Иран (перс. اشغال ایران در جنگ جهانی اول) била је низ војних сукоба између Османског царства, Британског царства и Руског царства у различитим деловима тадашњег неутралног Каџарског Ирана, који су започели у децембру 1914. године и окончани примирјем у Мудросу 30. октобра 1918. године, као део блискоисточног ратишта Првог светског рата.Persian Campaign (World War I) Борбе су такође укључивале локалне персијске јединице, које су се супротстављале снагама Антанте и Османског царства на територији Ирана.World War I in Iran Сукоб се показао као разоран за Персију. Више од 2 милиона персијских цивила страдало је током конфликта, углавном услед Персијске глади 1917–1919, на коју су утицале акције Британије и Русије.Persian famine of 1917–1919 Неспособност каџарске владе да очува суверенитет земље током и непосредно након Првог светског рата довела је до државног удара 1921. године и успостављања династије Пахлави под вођством Резе Шаха.1921 Persian coup d'état
Позадина Персија је прогласила неутралност на почетку Првог светског рата. Упркос томе, земља је брзо постала погођена предратним ривалством између сила Антанте и Централних сила. Страни интереси у Персији били су пре свега условљени њеним стратешким положајем између Британске Индије, Руског царства, Авганистана и Османског царства, као и значајним нафтним резервама, које су први пут откривене 26. маја 1908. године.Persian oil discovery (1908)
Англо-руски споразум из 1907. предвидео је поделу Персије на три зоне: Русија је полагала право на северни део земље, који се граничио са њеним раније освојеним територијама у Закавказје, док је Британија контролисала јужни део, који се граничио са Британском Индијом (трећа зона остављена је као тампон-подручје). Овај споразум означио је крај вишедеценијског надметања познатог као Велика игра између Русије и Британије. Потписан је у време јачања немачке империјалне експанзије и служио је као противтежа растућем немачком утицају у региону.Anglo-Russian Convention (1907)
Немачко царство је уочи Првог светског рата основало Обавештајни биро за Исток, са циљем подстицања субверзивних и националистичких покрета у Британској Индији и персијским и египатским зависним државама. Биро је спроводио обавештајне и субверзивне мисије у Персији и Авганистану ради слабљења англо-руске сарадње. Операције у Персији предводио је Вилхелм Васмус.German Intelligence Bureau for the East Немачки план био је да се Персија ослободи британског и руског утицаја и да се створи раздор између Русије и Британије, што би омогућило потенцијалну инвазију на Британску Индију.
Стратешки војни циљ Османског царства био је да пресече руски приступ изворима угљоводоника око Каспијског мора.Ottoman strategic objectives Османско царство, у савезу са Немачком, настојало је да ослаби утицај Антанте у региону. Османски министар рата, Енвер-паша, сматрао је да би пораз Руса у кључним градовима Персије отворио пут ка Азербејџан, Централној Азији и Индији. Његова визија подразумевала је сарадњу нових националистичких држава након ослобађања од европског утицаја, што је било кључно за његов пантурански пројекат.Pan-Turanian ideology
Иако су националистички покрети изазвали политичке потресе у многим европским колонијама у Азији током рата и међуратног периода, деколонизација у обиму који је Енвер-паша замишљао није остварена. Он је наставио са својим плановима и након распада Османског царства, све до своје смрти 4. августа 1922. године.
Године 1914, британска влада је склопила уговор са Англо-персијском нафтном компанија о снабдевању Краљевске морнарице нафтом.Anglo-Persian Oil Company agreement Ова компанија налазила се на планираној траси Енверовог пројекта, а Британија је имала ексклузивна права на експлоатацију нафтних налазишта широм Персијског царства, изузев у северним провинцијама Азербејџан, Гилан, Мазандаран, Астарабад и Хорасан.Oil concessions in Persia
Силе Персијске снаге биле су организоване по појединим областима, а не као јединствена војска. Свака област давала је сопствени батаљон, док је свака провинција имала више батаљона. Сваки округ је, у зависности од племенске структуре, обезбеђивао један или понекад два батаљона, најчешће под командом сопствених поглавица. Јачина батаљона кретала се од 600 до 800 људи. Поседовали су и артиљеријске батерије чија се снага кретала од четири до осам топова. Нерегуларне снаге бројале су око 50.000 људи у сваком округу, а чинили су их племенски коњаници и непоуздан број пешака, углавном слабо наоружаних. Није било необично да поглавице, које су контролисале батаљоне, мењају стране.
Део ових снага чинили су припадници Кашкајска племена, Тангастанска племена, Ларистанска племена и Хамсех племена. Централна влада Персије такође је располагала Персијском жандармеријом, у којој су служили шведски официри и која је бројала око 6.000 војника. Само 2.000 од њих било је коњичко. Били су организовани у шест пукова, од којих је сваки имао девет батаљона, а наоружање им је обухватало пушке Маузер, дванаест митраљеза и четири брдска топа. Персијске снаге биле су распоређене у Техерану, Казвину и Хамадану, са циљем да држе под контролом главне путеве у земљи, укупне дужине око 930 миља.Persian military organization
Године 1914, Енвер-паша наредио је потпуковнику Казим-бег, команданту Прве експедиционе снаге (11. децембар), и потпуковнику Халил-бег, команданту Пете експедиционе снаге (25. децембар): „Ваша дужност је да се са својом дивизијом крећете ка Персији и да преко Тебриза наставите ка Дагестану, где ћете подстаћи општи устанак и потиснути Русе са обала Каспијско мореа.“Ottoman orders 1914
Немачке операције у региону водили су Вилхелм Васмус и гроф Каниц. Васмус, познат као „немачки Лоренс“, био је немачки конзуларни службеник у Персији који је волео пустињу и носио одећу налик племенским хаљинама. Убедио је своје претпостављене у Цариграду да може подићи персијска племена на устанак против Британије.German operations in Persia
Године 1914, Британска индијска војска имала је више јединица у јужној зони утицаја. Њени официри били су искусни у борбама против племенских снага након деценија сукоба на Северозападној граници. Крајем 1917. формирана је британска јединица под командом генерал-мајора Лајонел Данстервила. Он је стигао да преузме команду у Багдаду 18. јануара 1918. године. Његове снаге бројале су око 1.000 војника, уз подршку пољске артиљерије, митраљеског одељења, три оклопна аутомобила и два авиона. Заједно са покретним пољским болницама и штабним особљем, укупан број износио је око 1.300 људи. Данстервил је добио наређење да „крене из Месопотамијае кроз Персију до луке Анзали, а затим бродом до Бакуа.“ Године 1916. британска влада је формирала South Persian Rifles ради заштите својих интереса у Персији.British forces in Persia
Руско царство је већ било стационирало снаге у региону. Персијска козачка бригада и мањи контингент Кавкаске армије под командом јерменског генерала Томаса Назарбекјана били су распоређени у том подручју. Козачка бригада састојала се од осам ескадрона, малог пешадијског батаљона и коњичке батерије са шест топова Круп, са укупно мање од 2.000 људи. Поред тога, Русија је 1912. године добила формалну сагласност персијске владе за формирање сличне козачке бригаде у Тебризу под руским официрима, као услов за повлачење руских трупа из иранског Азербејџана — што Русија није испоштовала на почетку рата. Руси су такође пребацили један одред јерменских добровољачких јединица под командом Андраник Озанјана у овај регион.Russian forces in Persia
Бојна зона Сукоби су се одвијали у северном иранском Азербејџану, који је обухватао провинције Источни Азербејџан, Западни Азербејџан и Ардабил, и градове укључујући Табриз, Урмију, Ардабил, Марагех, Маранд, Махабад и Хој.
Операције
Прелудијум Централна персијска влада имала је потешкоћа у успостављању реда и пре рата. У једној години, припадници Кашкајска племена, најмоћнији у јужној Персији, пркосили су генералном гувернеру и вршили упаде у Фарсу, као што су то чинили и припадници племе Бојер Ахмади. Хамсех племена нападала су караванске путеве у Керману, док су друга племена повремено вршила пљачкашке упаде у провинцијама Фарс, Језд и Керман. Жандармерија под контролом владе постепено је успостављала своје присуство, иако не у потпуности, и укључивала у службу одређен број племеника. Власти су изградиле станице дуж путева које су држале под контролом у тренутку избијања рата.Internal unrest in Persia
Руско царство одржавало је снаге у северној Персији. Позивајући се на безбедност јерменских и асирских хришћана у Персији, Руси су заузели више градова: Тебриз 1909. године, а Урмија и Хој 1910. године. Овим потезом Руси су не само контролисали Персију, већ су обезбедили и пут од своје железничке станице у Џулфаи до Ванска области Османског царства преко Хоја.Russian occupation in Persia
Дана 28. јула 1914. године започео је Први светски рат. У почетку, Османско царство није предузимало озбиљније акције. Међутим, безбедност у региону почела је да се погоршава и пре отворених руско-османских сукоба. Нереди су избили дуж границе, а значајан напад извршен је на Урмију, наводно од стране курдских племена. У исто време, Руси су затворили османске конзулате у Урмији, Тебризу и Хоју, те протерали Курде и друге сунитске муслимане из села у близини Урмије. Истовремено је оружје подељено појединим јерменским и асирским хришћанима. Руске власти су поделиле 24.000 пушака курдским племенима која су стала на њихову страну у Персији и у Ванској области.Arming of local groups
Руско-османски сукоби започели су Берманова офанзива 2. новембра 1914. године.Bergmann Offensive
1914. У децембру 1914. године, генерал Александар Мишлајевски наредио је повлачење руских снага из Персије у јеку Битке код Сарикамиша.Russian withdrawal 1914 Само једна бригада руских трупа под командом јерменског генерала Томаса Назарбекјана и један батаљон јерменских добровољаца остали су распоређени у областима Салмас и Урмија. Контакти су се сводили на мање граничне чарке у северној Персији, док је присуство руских коњичких јединица одржавало релативну стабилност.
Енвер-паша је 25. децембра у Цариграду формирао једну дивизију састављену од регрута.Ottoman troop formation Ова јединица стављена је под команду Халил-бега. Док су се трупе Халил-бега припремале за операцију, једна мања група већ је прешла персијску границу. Након што је одбијена руска офанзива у правцу Вана, Ванска жандармеријска дивизија, којом је командовао мајор Ферид-бег, потиснула је непријатеља у Персију.
Дана 14. децембра 1914. године, Ванска жандармеријска дивизија заузела је град Котур, а затим наставила напредовање ка Хоју. Њен задатак био је да одржи овај правац отвореним за снаге Казим-бега (Пета експедициона сила) и Халил-бега (Прва експедициона сила), које су требале да напредују ка Тебризу са мостобрана успостављеног код Котура. Међутим, Битка код Сарикамиша озбиљно је ослабила османске снаге, па су јединице предвиђене за Персију биле потребне на другим фронтовима.
Дана 10. јануара 1915. године, Пета експедициона сила, која је била на путу ка Персији, преусмерена је на север ка Трећа армија Османског царства, а убрзо након тога исту судбину доживела је и Прва експедициона сила.Ottoman redeployment
1915. Године 1915, Вилхелм Васмус ступио је у контакт са локалним поглавицама и делио пропагандне летке позивајући на устанак. У једном тренутку ухапсио га је један локални поглавица и предао Британцима, али је успео да побегне. Настојао је да подстакне побуну преко пронемачки настројених чланова персијске владе, у сарадњи са османским напредовањем ка Керманшаху и Хамадану.Wassmuss activities