Градски музеј Винковци основан је 1946. године као градска установа посвећена истраживању, очувању и презентацији предмета и артефаката везаних за историју Винковаца и околног краја. Музеј се налази у средишту града, у некадашњој управној згради 7. бродске пуковније на Тргу бана Јосипа Шокчевића.

Уз Винковце, музеј својим радом покрива подручја суседних општина Нуштар, Јармина, Маркушица, Тординци, Иванково, Вођинци, Стари Mикановци, Андријашевци, Привлака, Оток, Нијемци, Товарник и Стари Јанковци.

Зграда музеја

Од 1950. године, Градски музеј Винковци налази се у оквиру Палате Главне команде 7. Бродске пуковније Славонске војне крајине. Зграда, изграђена 1775. године, и сама је заштићено културно добро, уписано у Регистар културних добара Републике Хрватске (З-1172) 28. новембра 1972. године. Смештена на централном Тргу бана Јосипа Шокчевића, зграда заузима истакнути угаони положај окренут ка главној улици. Првобитно је изграђена као управна зграда у барокном крајишком стилу.

Зграда је једноспратна правоугаона циглена грађевина са високим четверостривим кровом. Главна фасада је обележена аркадним тремом, а прозори су правоугаони са полукружним горњим деловима и једноставним малтерованим оквирима. Фасада је додатно подељена плитким пиластрима, док венац одваја горњи спрат.

Поред главне зграде, музеј послује у неколико других зграда у центру града, укључујући изложбене, складишне и административне просторе, као и Галерију ликовних уметности Славко Копач.

Историја Пре 1946. године Винковачко подручје има богато археолошко и историјско наслеђе са континуисаним људским насељавањем од неолита, преко класичне антике, средњег века, османског периода па све до модерног и савременог доба. Овај дуги континуитет, у комбинацији са историјском улогом града као важног центра унутар Славонске војне крајине, допринео је развоју локалне традиције аматерског сакупљања артефаката, што је у неким случајевима доводило до раног оштећења археолошких налазишта у том подручју.

Од 1920-их па надаље, Матија Клајн, запослен у винковачкој болници, играо је посебно значајну улогу као један од првих страствених аматерских археолога. Систематски је сакупљао археолошке и историјске предмете у подручју између Босута и Дунава, често организујући теренски рад у разним селима и околним мочварама. Клајн се касније укључио у рад музеја и постао један од његових директора, где је допринео организацији, каталогизацији и очувању његових збирки. Залагао се да музеј у Винковцима чува артефакте откривене на својој територији и снажно и отворено се противио њиховом преношењу у институције у већим градовима.

Поред приватних колекционара из Винковаца и других крајева, значајна колекција је сакупљена у Гимназији Матије Антуна Рељковића. Међу локалним колекционарима, посебно је значајан био и Мато Медојевић, који је сакупио колекцију од 1.639 артефаката. 1942. године, у време Другог светског рата и постојања Независне Државе Хрватске, његову колекцију је откупио градски повереник за 150.000 куна, што је у то време описано као симболичан износ.

Збирка је претрпела значајна оштећења и запуштеност током рата. Град Винковци је ослобођен у завршним биткама на Сремском фронту 13. априла 1945. године. Медојевићеву збирку је потом рестаурирао и реорганизовао Марко Самарђија, директор гимназије, који ју је сачувао од даљег уништења у школским просторијама.

1946–1991 Градске власти су донеле формалну одлуку о оснивању музеја 2. новембра 1946. године и о додели сачуване збирке новој јавној установи. Ову одлуку је потврдило Министарство просвете Народне Републике Хрватске 7. новембра 1946. године, а Марко Самарђија је именован за првог директора нове установе. Мира Бенаковић, кустос музеја, именована је за директорку 16. новембра 1947. године. Прва стална поставка отворена је у старој згради Вјересијске банке 1948. године.

1950. године, музеј је премештен у део Палате Главне команде. Након опсежних реновирања, прва стална поставка отворена је 1952. године под називом „Човек ловац и рибар“, представљајући материјал од праисторије до 1945. године. Хрватска археологиња Ивана Искра Јаношић именована је за главног кустоса музеја 1968. године, а 1970. године постала је директорка, функцију коју ће обављати до 1991. године и почетка рата у Хрватској. Галерија ликовних уметности „Славко Копач“ основана је 1966. године у згради преко пута главне музејске зграде. Музеј је 1976. године добио Награду града Винковаца са сребрном плакетом од Општинског већа Винковаца поводом прославе Дана ослобођења 13. априла.

Године 1981. музеј је стекао преостали део зграде Палате Главне команде, који су до тада користиле друге институције. Исте године отворено је етнографско одељење у Слаковцима. Године 1983. у приземљу зграде отворена је посебна стална поставка посвећена периоду народноослободилачке борбе у винковачком крају. До 1986. године, када је установа привремено затворена, од оснивања је забележила укупно 418.171 посетиоца. Сталне изложбе су затворене 1986. године због структурних оштећења зграде, а делимична реновација је завршена 1990. године.

Историја од 1991. године Због ескалације рата у Хрватској 1991. године у источној Славонији, велики део збирке Градског музеја Винковци је премештен на безбеднију локацију и смештен у Градски музеј Вараждина између 1991. и 1997. године. Према музејској документацији, евакуација је обухватила највредније делове археолошке, етнолошке, историјске и нумизматичке збирке, као и делове документације и библиотечке грађе. Део грађе је привремено смештен на другим локацијама у самим Винковцима. Зграда музеја је претрпела штету од гранатирања током рата, укључујући оштећења кровне конструкције, фасаде и отвора за прозоре.

Градски музеј Винковаца је 2011. године потписао споразум о сарадњи са Градским музејем Сомбор, који предвиђа размену стручњака, изложби, публикација и заједничких пројеката. Министарство културе и медија је 4. децембра 2023. године доделило 678.044,66 евра из програма Next Generation EU за енергетску обнову зграде Галерије Славко Копач, која делује у оквиру градског музеја.

Збирке Музеј је организован у четири збирке: археолошку, природњачку, историјску и етнографску. Пре рата у Хрватској, постојала је посебна збирка посвећена Народноослободилачкој борби у винковачком крају. Поред тога, музеј такође укључује и две конзерваторске радионице и библиотеку.

Археолошка збирка Богат археолошки материјал био је централни мотиватор за оснивање јавног градског музеја у Винковцима. Археолошка збирка обухвата материјал од палеолита до 14. века, укључујући палеонтолошке и остеолошке налазе, праисторијске артефакте, материјал из римског периода, периода сеобе народа и средњег века. Збирка такође укључује вредну нумизматичку збирку која садржи римски и османски новац. Од 1970-их па надаље, предмети су се све више набављали систематским археолошким ископавањима. Од када су Винковци проглашени заштићеним археолошким локалитетом 1972. године, већини грађевинских активности у том подручју претходила су археолошка ископавања, која су значајно допринела расту збирке.

Природњачка збирка Природњачка збирка је почела да се обликује након што се музеј преселио у садашњу зграду између 1950. и 1952. године. Њено оснивање су подржале локалне шумарске институције. Првобитни фонд је обухватао дрвене предмете који су се првобитно налазили у улазном делу музејске зграде, као и палеонтолошке примерке ископане из глинених наслага фабрике цигле Диљ.

Додатни материјал је набављен донацијама ловаца и љубитеља природе. Прве изложбе су такође укључивале издања шумарских часописа, посебно она са радовима Јосипа Козарца. Међу значајнијим предметима у овој збирци су хербаријум словенских биљних узорака и збирка јеленских рогова. Шумарски музеј у Београду је допринео донирањем изузетно вредне збирке историјских фотографија славонских храстових шума.

Историјска збирка Историјска збирка обухвата широк спектар материјала везаних за друштвену, економску и културну историју Винковаца и околине. Значајни предмети укључују историјске географске карте града, примере мерних система, алате везане за разне занате, звоно средње школе, штампарску машину, цртеже униформи Војне границе и разне еснафске и трговачке документе.

Музеј је такође сакупио значајан фонд архивске грађе. До 1983. године залагао се за задржавање релевантне локалне документације у Винковцима, уместо њеног преноса у Државни архив у Осијеку. То је допринело оснивању огранка архивске збирке у Винковцима, који је преузео значајан део документарне грађе музеја на чување. Ови материјали су касније чинили важан део архивских збирки када је основан Државни архив у Вуковару, чија се већина материјала и данас чува у Винковцима.

Етнографска збирка Етнографска збирка је почела систематичније да се развија седамдесетих година 20. века запошљавањем стручно обучених етнолога. Међу првим запосленима биле су Нада Писац (1970), Љиљана Шарлах (1971–1972) и Бранка Шпрем Ловрић (1976–1978), које су заједно радиле у музеју релативно кратко време, али су допринеле почетном формирању збирке. Континуиранији етнографски рад почео је доласком етнолога Љубице Глигоревић 1979. године, која је остала стално запослена у музеју.

Године 1981. у селу Слаковци основана је локална етнографска јединица на иницијативу сеоског учитеља Мате Иванчића. Збирка је формирана углавном прилозима локалног становништва. У октобру 1996. године музеј је учествовао у заједничком теренском истраживању са Државном управом за заштиту културне и природне баштине, документујући стање традиционалних културних споменика у селима Липовац, Апшевци и Подграђе, тада под управом UNTAES-а.

Збирка Народноослободилачке борбе (1983–1991) Бројни локални музеји у бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији основали су посебне збирке усмерене на историју народноослободилачког отпора на одређеном подручју. У Винковцима је посебно одељење посвећено овој теми основано тек 1983. године, док је пре тога било укључено у оквир Историјске збирке. Након делимичне реновације зграде 1990. године и накнадне евакуације музејског фонда 1991. године, институција је поново отворена тек 1997. године, када период Народноослободилачке борбе више није био отворен као посебна музејска збирка.

Директори Марко Самарђија (1946–1947) Мира Бенаковић (1947–1950) Матија Клајн (1950–1962) Славко Пушкар (1962–1968) Дионизије Швагељ (1968–1970) Ивана Искра Јаношић [ср] (1970–1991) Стјепан Јозић (1991–2011) Данијел Петковић (2011–2019) Хрвоје Вулић (од 2019)

Види још Градски музеј Вуковар

Референце

Спољашње везе

Категорија:Винковци Категорија:Музеји у Хрватској