Гвинејска патка () је тамно кестењаста патка афричких шума. Раније укључена у парафилетску групу „птица које седе на дрвећу“, касније је премештена у потпородицу Anatinae. Међутим, разликује се од типичних Anatinae патака и смештена је у монотипски род Pteronetta.

Таксономија Гвинејску патку је формално описао амерички орнитолог Џон Касин године у „Proceedings of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia 11“.

Pteronetta потиче од грчких речи „πτερον„ „pteron„ „перо„ и „νηττα„ „nētta„ „патка„. Специфични епитет hartlaubii дат је по презимену Хартлауб, у част немачког орнитолога Карла Јохана Густава Хартлауба.

Анализа мтДНК секвенци гена цитохрома б и подјединице 2 НАДХ дехидрогеназе сугерише да припада посебној клади заједно са плавокрилом гуском (Cyanochen cyanoptera), још једном афричком врстом птица водених станишта. Новији генетски докази потврдили су ову кладу и додатно указују на њихову припадност већој потпородици Aythyinae, при чему су им најближи сродници клада која садржи мраморку (Marmaronetta angustirostris), белокрилу патку (Asarcornis scutulata) и широко распрострањене родове Netta и Aythya. Са њима су следеће најближе гривастој патки (Chenonetta jubata) у Аустралији, новозеландској патки из брзака (Hymenolaimus malacorhynchos) на Новом Зеланду и пантропским паткама из рода Sarkidiornis.

Гвинејска патка је монотипски таксон.

Опис мини|Гвинејска патка Pteronetta hartlaubii Камерун Гвинејске патке су од 56-58 цм дужине. Млади пачићи имају перје са бледим врховима на грудима и стомаку. Перје одраслих је црвено-смеђе боје са црном главом са или без белих ознака на темену. Перје одраслих гвинејских патки је потпуно развијено након шест месеци. Количина беле боје на глави сваке патке варира. Одрасли мужјаци теже између 925-1.140 грама и имају црвенкасто-смеђе очи; вероватније је да ће имати обилну белу боју на темену. Женке теже између 770-805 грама и ретко имају белу боју на глави, Женке имају тамноцрвене очи. Оба пола имају плаву мрљу на крилима која их разликује од већине других птица водених станишта. Током сезоне гнежђења, основа кљуна мужјака ће се увећати.

Распрострањеност и станиште Гвинејска патка је насељена у екваторијалној западној и централној Африци, од Гвинеје и Сијера Леонеа на истоку преко Нигерије до Јужног Судана, и на југу до Габона, Конга и Заира.

Gvinejske патке живе у мочварним подручјима, тропским шумама, саванама, рекама и потоцима. У Либерији живе у мангровима. Међутим, у Либерији се окупљају у јатима само од јануара до маја. Током целе године живе у деловима централне западне Африке, укључујући Демократску Републику Конго и Камерун.

Гнежђење Гвинејске патке се паре током кишних сезона од јуна до септембра. Гнезда још нису описана у дивљини. Женке полажу јаја крем боје, а пачићи имају чађаво-црне главе, жућкаста тела и додатну наранџасту нијансу на бради, врату и лицу. Ови пачићи теже приближно 35-46 грама након излегања.

Исхрана Њихова исхрана се састоји од водених бескичмењака, као што су инсекти и ракови. Национални парк Нуабале-Ндоки у Републици Конго извештава да се патке редовно хране инсектима који се налазе у слоновом измету. Такође једу семе и ларве инсеката. Да би уклониле ектопаразите, примећено је да ове патке скачу на леђа бонгоа (Tragelaphus eurycerus) и афричких шумских бивола (Syncerus caffer nanus). Најактивније су рано ујутру и увече.

Оглашавање У лету, гвинејске патке ће квакати „ко-ко-ко-ко“ или „какакакар“. Њихова оглашавања су и „вит-вит-вит“. Када су угрожени, мужјаци ће квакати брзим хриптавим звиждуком. Када су младе јединке у невољи, оне ће дати три позива у равномерно размакнутим брзим силазним тоновима.

Статус Гвинејска патка има широк ареал, што је спречава да испуни критеријуме рањивости на основу величине ареала, квалитета станишта и ограничења популације. Упркос тренду опадања популације, не показује брзину потребну да би се оправдала забринутост због могућности разликовања или статуса угрожености. Величина популације, која варира од умерено мале до велике, такође је испод прагова рањивости. Сходно томе, ова врста је дефинисана од стране Међународне уније за заштиту природе (IUCN) као најмање угрожени таксон због свог широког ареала и броја популације.

У 2006. години, пријављено је да у свету постоји између 26.000 и 110.000 гвинејских патака. Гвинејске патке су раније сматране угроженим таксоном. Међутим, од 2020. године, више се не сматрају таквим.

Највеће претње гвинејској патки су уништавање шума, лов и загађење воде рударством и риболовом тровањем. Ова врста се лови и њом се тргује у медицинске сврхе у Нигерији.

Галерија

Референце

Литература

Спољашње везе

Гвинејска патка Pteronetta hartlaubii eBird Гвинејска патка Pteronetta hartlaubii Birds of the World Гвинејска патка Pteronetta hartlaubii The Internet Bird Collection + The Macaulay Library Гвинејска патка Pteronetta hartlaubii Avibase Гвинејска патка Pteronetta hartlaubii The IUCN Red list Гвинејска патка Pteronetta hartlaubii The BirdLife DataZone Гвинејска патка Pteronetta hartlaubii All about birds Гвинејска патка Pteronetta hartlaubii Oiseaux Гвинејска патка Pteronetta hartlaubii Flickr Гвинејска патка Pteronetta hartlaubii Xeno-canto

Категорија:Пловуше Категорија:Пловке Категорија:Патке Категорија:Anatinae Категорија:Pteronetta Категорија:Таксони које је описао Џон Касин Категорија:Птице описане 1859. године Категорија:Птице Африке