Боривој Човић (Сарајево, 24. октобар 1927 — Бихаћ, 1995) био је истакнути југословенски и босанскохерцеговачки археолог, хуманиста и редовни члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине (АНУБиХ). Његов научни рад превасходно је био фокусиран на проучавање праисторије Балкана, са посебним акцентом на бронзано доба и гвоздено доба. Остао је упамћен као стручњак који је дефинисао Посушку културу и дао немерљив допринос у систематизацији Гласиначке културе.

Биографија Рођен је 24. октобра 1927. године у Сарајеву, где је завршио основну школу и гимназију. Током Другог светског рата активно је учествовао у Народноослободилачкој борби (НОБ), због чега је касније одликован.

Након рата, студије археологије уписао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је дипломирао 1954. године. Његова посвећеност науци брзо је дошла до изражаја, те је на истом универзитету 1965. године успешно одбранио докторску дисертацију и стекао звање доктора историјских наука, фокусирајући се на хронологију и стратиграфију праисторијских градина.

Преминуо је 11. јуна 1995. године у опкољеном Бихаћу, као једна од жртава тешких ратних услова и исцрпљености током рата у Босни и Херцеговини.

Каријера у Земаљском музеју Још као апсолвент, Човић је 1953. године почео да ради у Земаљском музеју Босне и Херцеговине у Сарајеву. Ова институција ће остати његова матична кућа током читавог радног века, све до пензионисања 1992. године. У музеју је прошао сва стручна и научна звања — од кустоса, преко научног и вишег научног сарадника, све до научног саветника.

Својим организационим способностима значајно је унапредио рад музеја. Од 1957. до 1967. године обављао је дужност начелника Археолошког одељења, након чега је изабран за директора Земаљског музеја (1967—1973). Током његовог мандата, музеј је интензивирао теренска истраживања широм Босне и Херцеговине.

Од 1974. до пролећа 1992. године био је одговорни уредник археолошке свеске Гласника Земаљског музеја. Такође, био је један од иницијатора поновног покретања међународног часописа Wissenschaftliche Mitteilungen des Bosnisch-Herzegowinischen Landesmuseum, где је вршио дужност одговорног уредника од 1974. до 1979. године. Овај часопис, који је излазио на више светских језика, имао је кључну улогу у популаризацији и представљању резултата истраживања из области археологије, етнологије и природних наука широј светској научној јавности.

Научни и истраживачки рад Човићево примарно научно опредељење било је везано за периоде метала на Балкану, тачније бронзано доба и гвоздено доба. Поред тога, повремено се бавио истраживањем неолита (посебно вишеслојног насеља Горња Тузла) и енеолита (бакарног доба).

Руководио је бројним археолошким теренским истраживањима праисторијских налазишта у Босни и Херцеговини, а његова специјалност била су градинска насеља. Кроз свој рад на терену и кабинетску анализу, дефинисао је и у науку увео до тада непознату Посушку културу. Ова археолошка култура обележила је развој раног и средњег бронзаног доба на простору Херцеговине, југозападне Босне и дела Далмације, а Човићева истраживања су пружила увид у њену керамику, металургију и начине сахрањивања.

Један од његових најзначајнијих подухвата било је објављивање капиталних монографија посвећених Гласиначкој култури. Заједно са академиком Алојзом Бенцем, Човић је извршио ревизију и обраду обимног археолошког материјала ископаног крајем 19. века из тумула са Гласиначке висоравни. Тај изузетно вредан материјал, који је деценијама био недовољно обрађен и тешко приступачан, тада је по први пут детаљно културно и хронолошки систематизован (фазе Гласинац I–V). Тиме је постављен темељ за даље проучавање Илира и њихове генезе, а Гласиначка група је позиционирана као један од најважнијих културних комплекса европског гвозденог доба.

Признања и чланства За свој изузетан допринос науци, Боривој Човић је 1978. године изабран за дописног, а 1987. године за редовног члану Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине (АНУБиХ). Такође је био редовни члан престижног Немачког археолошког института у Берлину.

Вишеструко је награђиван за свој рад: Орден рада са сребрним венцем (1971) 27-јулска награда СР Босне и Херцеговине (1977) Орден рада са златним венцем (1985)

Изабрана дела Човић је аутор десетина научних радова, студија и књига које се и данас користе као обавезна литература на катедрама за археологију широм региона. Нека од најважнијих дела су: Гласинац 1 — бронзано доба (са Алојзом Бенцем) Гласинац 2 — жељезно доба (са Алојзом Бенцем) Млађи праисторијски периоди, део књиге Културна историја Босне и Херцеговине (коаутор) Од Бутмира до Илира (1976) Увод у стратиграфију и хронологију праисторијских градина у Босни Енеолитски супстрат Регионалне групе раног бронзаног доба Посушка култура Стизана и литцен керамика на подручју Неретве Рано и средње бронзано доба на источној обали Јадрана и његовом залеђу Средњобосанска културна група Група Доња долина — Сански мост Под код Бугојна. Насеље бронзаног и жељезног доба у централној Босни Илирска некропола у Чаракову

Види још Алојз Бенац Земаљски музеј Босне и Херцеговине Гласиначка култура Посушка култура

Напомене

Референце

Литература

Категорија:Рођени 1927. Категорија:Умрли 1995. Категорија:Југословенски археолози Категорија:Босанскохерцеговачки археолози Категорија:Академици АНУБиХ Категорија:Добитници Седмојулске награде Категорија:Носиоци Ордена рада Категорија:Сарајлије Категорија:Умрли у Бихаћу