алт=Национални парк Тара, Перућачко језеро|мини|Национални парк Тара, Перућачко језеро Дан заштите природе Србије установљен је законом о заштити природе 2009. године како би се широј јавности представио значај очувања природне баштине. За датум је одабран 11. април, јер је на тај дан 1949. године први пут установљен статус једног подручја као заштићеног природног добра у Србији, а то су водопади у оквиру Споменика природе „Велика и Мала Рипаљка“ у општини Сокобања. Дан заштите природе Србије је прилика да се укаже, не само на значај очувања природе за опстанак живог света и квалитет животне средине и живота људи, већ и значај управљања заштићеним подручјима. Под заштитом државе налази се површина од 9,21% територије Србије и више од 20% под еколошком мрежом. Циљ је да се до 2027. године достигне 13%, што би заједно са еколошком мрежом обезбедило да се под заштитом нађе више од 30% територије Србије.

Строго је заштићено 2.633 дивљих врста, богат је генофонд дивљих и гајених биљних и животињских врста и варијетета који представљају незаменљиве ресурсе за развој многих привредних грана. У Србији је проглашено 11 влажних подручја од међународног значаја у складу са Рамсарском конвенцијом, на површини већој од 120.000 хектара, а Нови Сад је постао први град на Балкану и у овом делу Европе, који је стекао акредитацију „Ramsar Wetland City“.

Србија представља један од 158 центара светског биодиверзитета и шест центара европског биодиверзитета. Данас у Србији постоји готово 500 заштићених подручја. Она су класификована у седам врста: строги резерват природе, специјални резерват природе, национални парк, споменик природе, заштићено станиште, предео изузетних одлика и парк природе. Многе области су под међународном заштитом као проглашена или кандидована у оквиру међународних конвенција као што су Рамсарска и Бернска конвенција, резервати биосфере и подручја од значаја за птице, биљке и лептире.

Историја алт=Обедска бара|мини|Обедска бара Простор Београда је од великог значаја, јер се почеци заштите природе у Србији везују за XIX век и прве облике контролисаног коришћења и спречавања уништавања Авале. Кнез Милош је 1859. године издао строгу наредбу контролисаног коришћења шума на Авали како би спречио даље уништавање њених шума, постављени су шумари, контролисана је сеча, основан је шумски расадник и организовано обнављање шума. Прво подручје које је заштићено на територији данашње Србије била је Обедска бара, која је стављена под заштиту још 1874. године. Затим Авала која је 1936. године проглашена за национални парк, 1946. године добила је статус добра од општег значаја, а данас је то заштићено подручје – предео изузетних одлика, на основу решења скупштине Града Београда из 2007. године. алт=Национални парк Фрушка Гора|мини|Национални парк Фрушка Гора Прво заштићено природно добро у Београду су четири примерка хималајског бора (лат. Pinus excelsa), заштићена као споменик природе 1949. године. На подручју Београда почев од 1949. године до 2016. године, на основу важећих закона, заштићено је укупно 69 природних добара.

Предео изузетних одлика „Културни предео Тршић-Троноша“ налази се у систему заштићених подручја од 2019. године као добро проглашено за подручје изузетног значаја, односно I категорије и први Културни предео који уважава интеракцију природног и културног наслеђа.

Неки од најпознатијих заштићених подручја у нашој земљи јесу национални парк ,,Фрушка гора’’ и ,,Ђердап’’, затим специјални резерват природе ,,Ртањ’’ и ,,Сува планина’’, ту је предео изузетних одлика ,,Овчарско-Кабларска клисура’’, као и парк природе ,,Голија’’, ,,Златибор’’ и ,,Стара планина’’, предео изузетних одлика ,,Велико Ратно острво’’ и ,,Авала’’ и други.

Пројекти и акције државе Покрајински завод Захваљујући раду Покрајинског завода за заштиту природе, стручне установе која обавлја послове заштите природе и природних добара која се налазе на територији АПВ на територији Војводине данас имамо 139 заштићених подручја и то: Национални парк „Фрушка гора’’, 17 специјалних резервата природе, 12 паркова природе, 96 споменика природе, 5 предела изузетних одлика и других добара, која се простиру на око 150.000 хектара, а у поступку заштите је 19 подручја.https://ekologija.gov.rs/organizacija/sektori/sektor-za-zastitu-prirode-vazduha-i-ozonskog-omotaca https://www.ekologija.gov.rs/obavestenja/zastita-prirode

Покрајински завод се на основу члана 48. Закона о заштити природе стара о строго заштићеним и заштићеним врстама дивљих животиња, биљака и гљива. У 2023. години рад стручњака Завода је обухватио разноврсне активности на праћењу стања дивљиих врста и њихових популација, просторног распореда и површина које насељавају, станишта и угрожавајућих фактора као и мера активне заштите које треба предузети.

SAFETY4TMF Министарство заштите животне средине је партнер пројекта SAFETY4TMF, у оквиру Програма за дунавски регион, за Републику Србију. Пројекат је званично почео 1. јануара 2024. године и трајаће закључно са 30. јуном 2026. године. SAFETY4TMF пројекат има за циљ да унапреди активности превенције, приправности и управљања катастрофама потенцијалних транснационалних ризика у вези са рударским јаловиштима у сливу реке Дунав.

Заснован на тим информацијама, унапредиће и ускладити изградњу националних и транснационалних капацитета, и пратити приступ усмерене размене знања и заједничког развоја оријентисан на праксу са онлајн и офлајн обукама, радионицама, конференцијама, посетама експерата и сарадњом за транснационалне акције и применљива решења која побољшавају безбедност рударских јаловишта. Разноврсно партнерство министарстава, општина, секторских/академских актера и тематских невладиних организација, 17 партнера из 10 држава подунавског региона, које подржавају међународне организације, чини SAFETY4TMF способним да повећа безбедност рударских јаловишта у сливу реке Дунав, путем применљивих решења и побољшаних локалних, националних и макрорегионалних политика.

Не пали стрњику Министарство заштите животне средине заједно са Програмом Уједињених нација за развој (УНДП) и Ловачким савезом Србије организује кампању која има за циљ да побуди пажњу јавности о великој опасности и потенцијалној штети коју може проузроковати пракса несавесног спаљивања стрњике на отвореном простору, уз апел на грађане да се овакве противзаконите и по друштво и природу штетне акције више не дешавају.

Паљење жетвених остатака на отвореном давнашња је примитивна агротехничка мера којој пољопривредници противзаконито прибегавају како би избегли неопходне трошкове, али уместо уштеда, стварају велику опасност за околину, загађују животну средину, наносе штету пољопривредном земљишту и угрожавају свеукупан биодиверзитет. Ватра намерно потпаљена на усевима, лако се прошири и прерасте у пожар већих размера.

Према подацима Министарства унутрашњих послова, у последњих пет година регистровано је преко 63000 пожара на отвореном, међу којима и пожари који су изазвани паљењем стрњике. У 2018. години пожар настао паљењем биљних остатака на усевима проширио се на око 880 хектара Специјалног резервата природе „Стари Бегеј – Царска бара“. У оквиру кампање, Министарство заштите животне средине заједно са Ловачким савезом Србије организује едукативне скупове који ће у наредним данима бити организовани у више градова Србије.

Ревитализација језера Велики затон Министарство заштите животне средине потписало је уговор за реализацију прве фазе пројекта ревитализације и санације језера Велики затон у Мајданпеку, у циљу очувања и заштите ове водене површине и биодиверзитета. Пројекат је покренут на иницијативу Клуба спортских риболоваца „Рудар“, који су указали на проблем смањења нивоа воде и потребу санације. Реализацијом пројекта предвиђено је уређење водног објекта, мрестилишта рибе, обале и приобаља, као и спречавање губитка воде, чиме ће се заштитити екосистем и обезбедити стабилно водоснабдевање.

Заштита планине Букуља Пројекат заштите и унапређења животне средине у Аранђеловцу обухвата више активности усмерених на очување природних вредности и одрживи развој. Кључна активност је валоризација природних вредности планине Букуље, са циљем да ово подручје добије статус специјалног резервата природе. На основу анализа, утврђено је да Букуља поседује значајно богатство шумских екосистема, што оправдава њену заштиту и будуће управљање уз подршку надлежних институција. Пројекат укључује и мере унапређења одрживе инфраструктуре, као што је постављање соларне расвете у туристичкој зони, уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП). Такође, планирана су улагања у обнову културно-историјског објекта „Старо здање“ и даљи развој парка „Буковичке бање“, са циљем очувања биодиверзитета и унапређења зелених површина. Посебан сегмент пројекта односи се на унапређење система управљања отпадом, кроз набавку контејнера и возила за прикупљање отпада, чиме се доприноси ефикаснијем функционисању комуналних услуга и заштити животне средине.

Закони значајни за очување природе Србије 10 најзначајнијих закона у Србији за очување природе и заштиту животне средине:

Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 135/04, 36/09, 72/09, 43/11). Основни закон заштите природе, регулише све аспекте заштите животне средине, укључујући контролу загађења, управљање отпадом и заштиту биљног и животињског света. Закон о заштити од нејонизујућих зрачења („Службени гласник РС”, бр. 36/09). Контролише електромагнетна поља (базне станице, далеководе) у интересу здравља људи и заштите окружења. Закон о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 93/12). Уређује коришћење радиоактивних извора, спречава контаминацију животне средине и обезбеђује нуклеарну сигурност. Закон о управљању отпадом („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 14/16). Pравилно сакупљање, транспорт, третман и одлагање свих врста отпада, укључујући опасни и радиоактивни отпад. Закон о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10). Регулише заштиту биолошке разноврсности, проглашавање заштићених подручја, паркова природе и резерватa. Закон о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 36/09). Обавезује анализу утицаја пројеката на животну средину пре њихове реализације. Закон о шумама („Службени гласник РС”, бр. 30/10, 93/12, 101/16). Уређује заштиту, очување и управљање шумским ресурсима. Закон о водама („Службени гласник РС”, бр. 30/10, 93/12, 101/16). Контролише заштиту вода, њихово коришћење и спречава загађење река, језера и подземних вода. Закон о енергетици („Службени гласник РС”, бр. 145/2014, 95/2018). Уређује енергетски сектор уз обавезу минимизације утицаја на животну средину (трафостанице, далеководи). Закон о електронским комуникацијама („Службени гласник РС”, бр. 44/10, 60/2013, 62/2014, 95/2018). Прописује услове за постављање базних станица и радио-опреме како би се смањио утицај на људе и животну средину.

Референце

Категорија:Екологија Категорија:Заштита природе у Србији