Покрет горана Србије је добровољни еколошки и друштвени покрет настао у Србији 1960. године, са првобитним циљем пошумљавања, уређења зеленила и развијања свести о значају заштите животне средине. Временом је прерастао у једну од најдуговечнијих еколошких организација у земљи, а у литератури и у јавним изворима често се наводи и као најстарија еколошка организација на Балкану.

Историја Покрет горана настао је у време када је питање обнове шума и уређења деградираних површина било изражено у послератној Југославији. Према историјским прегледима, важан подстицај за његово формирање биле су акције пошумљавања с краја педесетих година 20. века, а нарочито акција Месец дана шуме, која је трајала од 15. октобра до 15. новембра 1960. године.

Успех те акције довео је до стварања трајнијег организационог оквира, а назив Покрет горана Србије везује се за иницијативни одбор са Штаб-бригадом младих горана. Формално решење о регистрацији донето је 16. јануара 1961. године.

Током шездесетих година покрет се брзо ширио. До средине деценије организације горана постојале су широм Србије, а успех покрета утицао је и на оснивање сродних организација у другим републикама некадашње Југославије.

Делатност Основни циљеви Покрета горана од оснивања до данас у великој мери остали су слични: пошумљавање голети, мелиорација деградираних шума и шикара, подизање ваншумског зеленила, озелењавање насеља и развој васпитно-образовних активности у области заштите природе.

Поред биолошких радова, покрет је временом развио и низ образовних и јавних програма, као што су обележавање Међународног дана шума, Дана планете Земље и Светског дана заштите животне средине, организација еко-кампова, школских активности, конкурса и акција озелењавања урбаних средина.

Према подацима организације, током више деценија рада горани су учествовали у пошумљавању стотина хиљада хектара и у подизању значајних површина ливада, пашњака и ваншумских засада.

Покрет горана данас Данас се идеја Покрета горана у Србији остварује кроз више удружења и организација које настављају традицију пошумљавања, еколошког образовања, рада са децом и младима, као и кроз различите програме у области одрживог развоја, заштита природе и грађанског активизма. Међу највидљивијим организацијама у том оквиру су Покрет горана Новог Сада и Покрет горана Војводине, чије су активности посебно везане за Нови Сад, Војводину и Сремске Карловце.

Покрет горана Новог Сада данас је превасходно усмерен на образовне програме, рад са децом, младима и школама, као и на активности које приближавају теме заштите животне средине широј јавности. Наводе да се највише баве едукацијом грађана свих узраста о значају заштите животне средине, а међу програмским целинама издвајају се образовање за одрживи развој, урбано зеленило, здрави стилови живота и зелена економија. Током 2025. и 2026. године организација је, између осталог, спроводила пројекте и јавне програме као што су Од знања до очувања, усмерен на еколошко образовање младих и просветних радника у Војводини, пројекат Мој зелени град у школама на подручју Новог Сада, као и традиционалну манифестацију Новосадска цветна пијаца.

Посебно место у савременим активностима имају и горaнски еко-кампови, које Покрет горана Новог Сада организује више од 20 година на Фрушкој гори, последњих година у Сремским Карловцима. Ови програми намењени су деци и младима, а повезују боравак у природи, еколошко образовање и ванучионичну наставу. У опису кампова истиче се положај Сремских Карловаца између Фрушке горе и Ковиљско-петроварадинског рита, што им даје важну природну и образовну димензију.

Покрет горана Војводине себе одређује као непрофитно еколошко и омладинско удружење, као и локални, регионални и међународни ресурсни центар за образовање, сарадњу, промоцију, заступање и волонтеризам у области одрживог развоја. Према подацима организације, њен рад данас обухвата образовање за одрживи развој, подршку грађанском активизму у заштити природе и животне средине, промоцију друштвене одговорности и заговарање јавних политика у области животне средине и младих. У новије време Покрет горана Војводине повезује еколошке, омладинске и локалне развојне програме, а међу препознатљивим активностима су рад на очувању локалитета Карловачки дунавац и организовање едукативних програма и догађаја у Сремским Карловцима.

Централно место у раду Покрета горана Војводине има Еколошки центар Радуловачки у Сремским Карловцима, којим организација управља од 2008. године. Центар је смештен у старом језгру Сремских Карловаца, на адреси Улица митрополита Стратимировића 5, и представља простор за едукацију грађана различитих узраста, са посебним нагласком на заштиту животне средине, заштиту природе и рад са младима. Према званичном опису, центар чине два објекта — реконструисана зграда Фрушка гора из 18. века и савремени објекат Дунав, изграђен 2012. године.

Еколошки центар Радуловачки посебно се издваја по томе што је пројектован као енергетски ефикасан објекат, изграђен по принципима одрживе архитектуре и са употребом обновљивих извора енергије, укључујући геотермалну енергију за грејање и хлађење и сунчеву енергију за загревање воде и производњу електричне енергије у делу комплекса. Центар носи име по др Миодрагу Радуловачком, донатору који је финансирао изградњу новог крила објекта, а од 2015. године носи и ознаку квалитета Савета Европе Европски омладински центар.

У савременом периоду Еколошки центар Радуловачки служи као место за семинаре, омладинске размене, еко-кампове, обуке, јавне догађаје и програме међународне сарадње, док Сремски Карловци делом захваљујући том центру представљају једно од важнијих средишта еколошког и омладинског активизма у Војводини.

Организација Покрет горана је од почетка био замишљен као масовна добровољна организација. Његове активности спроводиле су се кроз локалне одборе, школе, месне заједнице, радне организације и омладинске бригаде.

У савременом периоду покрет делује кроз удружења и организације на различитим нивоима, укључујући републичке, покрајинске и градске организације, а посебно су видљиве активности Покрета горана Србије, Покрета горана Војводине и локалних удружења, попут Покрета горана Новог Сада.

Покрет горана Војводине наступа као мрежа локалних организација које су више или мање активне, а тренутно постоје Покрет горана Панчева, Старе Пазове, Новог Сада и друге.

Признања Многи извори наводе да је Покрет горана Србије 1971. године одликован Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима, док му је 1989. године додељена диплома 500 заслужних у свету са златном значком, признање Програма Уједињених нација за животну средину.

Покрет горана заједно са Радио Београдом додељује награде Зелени лист и Црни лист за заштитара, односно загађивача године.

Наслеђе Покрет горана се у Србији сматра једним од најранијих и најпрепознатљивијих облика организованог еколошког активизма. Иако су се облици његовог рада временом мењали — од масовних акција пошумљавања до образовних програма, кампова и локалних иницијатива — покрет је задржао континуитет у области заштите природе и подизања еколошке свести.

Видети још Екологија Заштита животне средине Пошумљавање Шума Програм Уједињених нација за животну средину

Референце

Литература

Спољашње везе

Покрет горана Војводине Покрет горана Новог Сада

Категорија:Удружења у Србији