мини|200п|Споменик у Араду подигнут 6. октобра 1890. мини|Глас Лајоша Кошута са фонографа (говор са откривања споменика 1890.) Госпа Hungaria () је национална персонификација Мађарске, алегорија и персонификација нације.

Статуе и кипови Госпе Мађарске су изложена на многим местима у Мађарској a и преко њених граница. Она симболизује националну слободу Мађарске.

Историја Након деценија изгубљене револуције и рата за независност 1848/49, Хабзбуршка монархија је ушла у апсолутизам. Током 1860-их, мађарски народ је подигнао многе споменике у знак сећања на изгубљену слободу. Један од тих симбола била је Госпа од Мађарске (Hungária). Често је симболизована као жена са шлемом или Светом круном Мађарске на глави, и мачем и штитом у рукама. У Араду, где је погубљено 13 мученика рата за независност, је 1890. године подиигнут монументални споменик. Централна фигурина споменика је Hungária."Szoborséta 2. – Eltűnt szobrok nyomában 1"

Након Тријанонског споразума и губитка живота после Првог светског рата, Госпа је постала симбол наде и васкрсења Мађарске.

Симболика Фигура Хунгарије може се донекле интегрисати у традицију европских алегоријских женских фигура, али истовремено има и типично мађарске карактеристике. Једна од првих Хунгарија је централна фигура Статуе слободе у Араду, (данас Румунија) која носи анжујски кокетни шлем, ослања се на мач са штитом причвршћеним за леву руку, а у десној подиже ловоров венац. Она је типично сецесијска женска фигура, слична другим алегоријским женским приказима овог доба (персонификација науке, уметности, индустрије). Њена фигура је достојанствена, победничка, а њена мађарска природа је назначена дугом плетеницом. Дуга плетеница се појављује и на иредентистичким статуама, тамо је то „мађарска“ карактеристика не само за Хунгарију, већ и за мушке фигуре Чабе и Есака.

Мађарска, која има одређену уметничку традицију, припада европским националним алегоријама, иако управо у иредентистичким скулптурама добија веома специфично тумачење. Многе европске нације су се поистовећивале са женским фигурама, од којих свака открива своју јединствену слику о себи и традиције. Круна која формира кулу на глави италијанске L’Italia turrita (буквално кула Италије) односи се на италијанске градове-државе ренесансе. Често је приказивана са класјем пшенице, што се односи на пољопривредну природу Италије, а у фашистичко доба са римским симболом моћи, фасцисом. Фигура Германије је уједињавала снажну мајку и митско биће бојног поља, фигуру Валкире. Поред мача и штита, приказивана је и са круном Немачко-римског царства. Женска фигура Британије држала је харпун у руци (што се односи на поморску моћ) и често је приказивана са шлемом који је носила древна Палада Атина. Поред ње, лав је симболизовао храброст. Фигура Аустрије је понекад приказивана са круном на глави, а понекад – слично италијанској алегорији, са кулом замка. Поред ових, Французи и Швајцарци су такође имали своје женске фигуре, а заправо, сама Европа је у историјско-митолошкој традицији сматрана женом. Идентификација нације са женом или мајком могла је бити заснована на сличној идеји: мајка ће учинити све за своје дете, па ако земљу штити богиња мајка, непријатељ не може очекивати много добра.

Видети још Кип слободе, поклон француског народа америчком народу, у знак сећања на Америчку декларацију о независностиКип слободе, архива Госпа Мађара, једно од имена Богородице, које изражава њену сматрану посебну везу са Мађарском. Британија (митологија), еквивалентни симбол за Уједињено Краљевство Маријана (симбол), национални симбол Француске Републике, алегорија слободе и разума, и приказ богиње слободе. Атина (митологија), грчка богиња цивилизације, тј. мудрости, ткања, заната и трезвеније стране рата

Сликовна галерија

Референце

Категорија:Мађарски национални симболи Категорија:Национална персонификација Категорија:Култура Мађарске