мини|Границе луке са мора, реке и копна Лука Гдањск је морска лука у Гдањском заливу на реци Мартва Висла. То је друга највећа балтичка лука и једна од највећих у Европи.

Лучко подручје покрива 3248 хектара земље, а укупна дужина кејева је 23.700 м. Северни део луке може да прими највеће бродове који плове Балтичким морем.

Лука Гдањск има постројења за течна горива, фосфате, течни и гранулирани сумпор, цитрусно воће и претовар нових путничких аутомобила. Лука такође има терминале за трајекте, контејнере, угаљ и течни нафтни гас.

Лука има бесцаринску зону површине 31 хектара.

Положај мини|Улаз у луку Гдањск, лево полуострво Вестерплате, десно лука Нови, лучке дизалице у даљини Лука се налази на ушћу реке Мартве Висле у Гдањски залив, обухватајући источну и западну обалу, као и острво Остров које се налази између обала и тврђаве Вислоујшће. Лука обухвата западни део острва Портова без полуострва Вестерплате, као и његов источни појас на ушћу Висле Смјале. У североисточном делу Гдањска, подручје луке је ограничено на реку Мартву Вислу, а пре Висле Смјале обухвата подручја северно од улице Плоњске, подручја на западној обали Висле Смјале и уски појас на источној обали ушћа реке у Балтичко море.

Лука покрива површину од 679 хектара земље и 412,6 хектара водених површина. Границе морске луке у Гдањску дефинисане су уредбом из 2012.

Лука Гдањск је једна од четири морске луке од фундаменталног значаја за пољску економију.

Претовари мини|Бродоремонтни завод мини|Тегљач „Виртус“, са пристаништем трајектног терминала Вестерплате у позадини 2006. лука Гдањск је била на првом месту међу пољским морским лукама по обиму промета терета – износио је 24,207 милиона тона, што је чинило 40,13% претоварног промета морских лука у Пољској. Од тога, 23,759 милиона тона је био међународни поморски промет, а 448,4 хиљаде тона (1,85%) домаћи промет.

Промет терета у луци током 2008. износио је 17,78 милиона тона, а током 2011. је био 23,5 милиона тона. То је комерцијална лука, чији је главни део превоз течних горива. 21. августа 2013. највећи контејнерски брод класе Triple-E на свету, MS Mærsk Mc-Kinney Møller (дужине 399 м), пристао је на кеју контејнерског терминала Baltic Hub.

Лука Гдањск је 2015. претоварила рекордних 36 милиона тона терета (повећање од 11% у односу на 2014.), повећавајући свој удео на тржишту поморског претовара у Пољској за 3%. Течна горива су се највише претоварила (15 милиона тона – повећање од приближно 18%), што је још један историјски рекорд. Нето добит луке износила је приближно 83,3 милиона злота, а нето профитабилност приближно 47%.

2017. претовар у луци износио је 40,6 милиона тона, што је Гдањск поставило на 6. место међу балтичким лукама. Ниједна пољска морска лука до сада није прешла праг од 40 милиона тона. 2018. тренд раста се наставио; након 11 месеци, претовар је достигао 44,7 милиона тона. а у целој 2018. достигао је 49 милиона тона, што је 20% више него годину дана раније, што Гдањској луци даје 4. место у Балтичком мору. Све пољске луке су 2018. претовариле 101 милион тона робе, а све балтичке луке – приближно 900 милиона тона . Претовар 2019. достигао је 52 милиона тона.

Пандемија COVID-19 изазвала је смањење обима претовара за 15,2% у првој половини 2020., на 23,2 милиона тона. Међутим, овај пад је био мањи него у другим европским лукама, што је резултирало тиме да се лука Гдањск нашла међу 20 највећих лука на континенту по претовару, престижући, између осталих, Ђенову и Денкерк. Читава 2020. завршена је са смањењем терета од 8% са 52 на 48 милиона тона, а нето добит је достигла 65 милиона злота. Из истих разлога, у јануару 2021., лука Гдањск, са претоваром од 4,6 милиона тона, постала је трећа лука на Балтичком мору у том погледу (након Уст-Луге и Санкт Петербурга, а испред Приморска и Клајпеде) ; Ова ситуација је трајала током целог првог квартала 2021., када је претоварено 13,3 милиона тона робе .

Рат између Русије и Украјине резултирао је тиме да је лука Гдањск заузела друго место међу лукама на Балтичком мору по укупном броју претовара у првом кварталу 2022., са резултатом од 561.396 TEU, задржавивши статус највеће контејнерске луке.

2023. је била на првом месту међу морским лукама у Пољској по промету терета – износио је 77.400 милиона тона, што је чинило 58,5% претоварног промета морских лука у Пољској. Од тога, 78.581,5 милиона тона је била међународна поморска трговина, а 1.205,6 хиљада тона домаћа трговина. .

Лука нуди редовне бродске везе са 17 земаља. 2008. услужено је 188 392 путника. Пољска балтичка бродарска компанија (PŻB) има своју трајектну базу у луци и управља четири трајектне линије из Гдањска. +Промет терета у луци (2016) Групе оптерећења Промет [тоне] % Течна горива 12 808 547 34,35% Мали терет и дрво 14 549 116 39,02% Угаљ 5 080 910 13,63% Житарице 1 147 953 3,08% Друга маса 3 702 443 9,93% Укупно (Σ) 37 288 969 100%

Инфраструктура лево|мини|Десно, лучке дизалице на Вислинском кеју, у позадини бродоградилиште Према подацима Централног завода за статистику (ГУС) из 2024., укупна дужина кејева у луци је 29.982 м, укључујући 25.845 м погодних за рад. Складишни простор у луци Гдањск је 1.651.009 м2, а складишни простор луке је 105.530 м2. Лучка управа декларише капацитет претовара унутрашње луке на 13,7 милиона тона, а Северне луке на 65,5 милиона тона.

Унутрашња лука Унутрашња лука је део луке Гдањск, покрива подручје дуж реке Мартва Висла и Лучког канала и може да прими пловила максималне дужине 225 метара.

У јужном делу унутрашње луке налазе се острво Остров и Кашупски канал.

Овај део луке има универзалне кејеве за претовар генералног и расутог терета – житарица, вештачких ђубрива, дрвне грађе, руде, челика, ро-роа.

Северна лука Северна лука је део луке Гдањск изграђен 1975. заједно са рафинеријом Гдањск, са којом је повезан цевоводом. Налази се директно на водама Гдањског залива.

Лука углавном превози расуте терете, угаљ и сирову нафту, као и контејнерски терет. мини|MS „Maersk Elba” на терминалу Балтичког чворишта у Северној луци мини|Брод за превоз аутомобила Pleiades Spirit напушта луку

Спољна лука Спољна лука (или Централна лука) је планирана инвестиција за Луку Гдањск. Почетак аналитичких и концептуалних радова најављен је у марту 2015. Ово је прва од три фазе. Накнадне фазе укључују документацију и имплементацију. Изградња Спољне луке требало је да омогући Луци Гдањск да достигне стандард луке пете генерације, омогућавајући интермодално руковање највећим бродовима у Балтичком мору. Од 2022. радови су и даље у току, а Балтички терминал руководи таквим бродовима.

Историја Прва лучка инфраструктура успостављена је почетком средњег века. Утврђена лука, смештена на рукавцу реке Мотлаве, датира из 10. века. У 12. и 13. веку, лука Старог града основана је на другој страни рукавца Мотлаве. У 13. веку, један део луке је такође основан на некадашњем ушћу потока Седлецки. У истом веку, Главна градска лука је почела да се обликује. Прва складишта, радионице и гостионице изграђени су иза луке. Током тевтонског периода, лучка складишта су премештена на Житно острво, где су изграђени нови кејеви и највећа средњовековна дизалица, Журав.

До краја 15. века, 400–700 бродова је годишње пристајало у луци Гдањск, а у 17. веку 1.000–1.600. Главна роба која се претоваривала били су жито, восак, мед и дрво. До 1643. постојало је 315 житница, првенствено за жито. Кејеви су били дугачки 3 км.

У 18. веку изграђени су кејеви спољне луке (Нова лука). Током периода поделе, лука Гдањск и њен значај су опали.

1. априла 1843. на источном молу постављен је светионик, који је означавао улаз у луку.

Тек у годинама након Првог светског рата лука је поново почела да се шири. До 1938. обим претоварене робе се утростручио у поређењу са 1914. Други светски рат је нанео значајну штету луци. Уништено је 15% кејева, 40% објеката за претовар и 88% складишта.

Референце Czwarte miejsce na Bałtyku. Są wyniki Portu Gdańsk za 2018 rok. Ustawa z dnia 20 grudnia 1996 r. o portach i przystaniach morskich ().

Спољашње везе

Управа луке Гдањск

Категорија:Странице са непрегледаним преводима