250п|мини|Зграда некадашње руждије, данас зграда Музеја „Рас” Руждија у Новом Пазару, као најстарија општа државна школа, почела је са радом 1865. године. У Новопазарском санџаку руждије су постојале поред Новог Пазара и у Пљевљима, Бијелом Пољу и Пријепољу.

Историја Од средине 19. века многе државе почињу да преузимају бригу о школама, које су до тада биле приватне, општинске и црквене. Донети су закони о школама, а у турској царевини су од 1840. године отворене су прве опште државне школе, руждије. До 1878. године, у босанском вилајету, коме је припадао и Нови Пазар, било је преко 30 руждија, четвороразредних гимназија.

Kрајем 1868. године, на обављеном испиту школу је завршило пет ученика, а у идућој години четири. Испиту 1874. године присуствовало је и пет ученика сарајевске војне школе (идадије), родом из Новог Пазара. У салнами, годишњем календару, за 1288. (1871/72). наводе се руждије и њихови учитељи. Тада је у новопазарској руждији мудерис, први учитељ, био Мехмед Емин ефендија. Разреди у овој школи означавани су као четврти, трећи, други и први разред, па су тако ученици који су долазили у ружди, прво уписивали четврти разред, затим трећи, други и први, обрнуто од каснијег означавања разреда. До 1909. године у Руждији нису постојале клупе, већ „рахле”, ниске клупе постављене испред ученика, а ученици су седели поколенке.

Поред општеобразовних предмета у школи су изучавани и следећи предмети: арапски, персијски и турски језик, од 1908. године и француски, писмоводство, познавање турског устава. Руждију су 1909. године уписала и четири ученика српске националности, који су од 1910. године наставили школовање у Гимназији у Приштини. Поједини свршени ученици Руждије ступали су као практиканти код турских власти, а доцније били постављани за државне службенике. Једини који је продужио даље школовање био је Ћамилбег Аћибеговић, који је у Истамбулу завршио правни факултет. На општинским изборима 1920. године био је изабран за председника Новопазарске општине.

Положај и зграда Новопазарска руждија била је смештена у згради на Житној пијаци, где је после ослобођења дуго година била основна школа, потом Женска занатска школа и школа ученика у привреди. Данас је у згради, која је до краја педесетих година 20. века називана именом Руждија, смештен Музеј „Рас”. Ради се о згради оријенталног типа, симетричне основе, са приземљем и спратом. На спрату је истурена диванхана, а на прозорима су металне решетке – мушарабије. На зграду се ослања и обимни зид са већом дрвеном капијом, чији је првобитни део са дућанима, након њиховог рушења, замењен металном оградом.

У оквиру оградног зида Руждије, данашње зграде Музеја, налази се чесма која је добијала воду са Паричког јаза. Чесму су користили ученици руждије, а ту су, узимали абдест и верници који су одлазили, преко пута, у Ејуп бегову џамију. Од 1956. године чесма је добијала воду са градског водовода. На чесми се налази натпис исписан арапским писмом на турском језику и у преводу гласи: „Ово је добро дело Сјеничака Сулејмановић Дервиш-бега. Писано 1. мухарема 1309 године” (7. августа 1891). Чесма је почетком 21. века обновљена и враћена јој функција.

Референце

Литература

Спољашњи извори

Категорија:Образовање у Новом Пазару Категорија:Историја Новог Пазара