Велика ложа Југославије (ВЛЈ) је слободнозидарска обедијенција основана (пробуђена) 23. јуна 1990. године у Београду. Овим чином званично је обновљен рад слободног зидарства на простору тадашње СФР Југославије након педесетогодишњег прекида рада „Вајфертове” Велике ложе Југославије (основане 1919. године под вођством Ђорђа Вајферта), која је донела одлуку о самоуспављивању 1940. године због претње нацизма.
Специфичност ове ложе је у томе што је задржала свој изворни назив „Југославија” и након 2003. године, када је држава Југославија престала да постоји формирањем Државне заједнице Србије и Црне Горе.Zoran D. Nenezić, Masoni 1717–2010, Pregled istorije slobodnog zidarstva u Srbiji, na Balkanu i u svetu
Историјат и буђење
Предратна масонерија и самоуспављивање
Слободно зидарство на простору Србије и Југославије има дубоке корене које сежу у 18. и 19. век. Ђорђе Вајферт, рударски велепоседник и банкар пореклом из Панчева, постао је у мају 1912. године Велики мајстор Велике ложе Србије, а потом и творац и први Велики мајстор Велике ложе Срба, Хрвата и Словенаца — касније преименоване у Велику ложу Југославије — основане 1919. године у Београду. Врховни савет Србије, основан 1912. под покровитељством Врховног савета Грчке, такође је 1923. преименован у Врховни савет Југославије.
Усред наступајуће претње нацизма, Велика ложа Југославије је 1. августа 1940. године донела одлуку о самоуспављивању, чиме је рад слободног зидарства на тлу Југославије формално прекинут. Током Другог светског рата и деценија комунистичке власти у социјалистичкој Југославији, слободно зидарство остало је у потпуности забрањено и прогоњено, а слободни зидари су трпели репресивне мере државе.
Оснивање ВЛЈ 1990. године
Процес обнове слободног зидарства отпочео је крајем 1980-их, у јеку политичких промена у источној Европи. У Београду су у априлу 1990. године пробуђене прве ложе: „Побратим”, „Слога, рад и постојанство” и „Максимилијан Врховац”. Кључну улогу у реактивацији Велике ложе имала је Уједињена велика ложа Немачке (нем. Vereinigte Großlogen von Deutschland, скр. УВЛ Немачке), предвођена Великим мајстором Ернстом Валтером, која је пружила ритуалну и административну подршку. Валтерови мотиви за ову подршку описани су речима самог Зорана Ненезића: „Валтерови мотиви су, од првог дана, били јасни, морални, масонски и часни — враћање малог дела дуга које Немци имају према Југославији, јер је политика немачког фашистичког Рајха довела до самоуспављивања ВЛ Југославија 1940. године.”
Скупштина оснивачких ложа одржана је 23. јуна 1990. године у Сава центру у Београду, у присуству бројних страних делегација. Уједињена велика ложа Немачке је том приликом реактивирала Велику ложу Југославије, уз коришћење статута усвојеног 1925. године. За првог Великог мајстора изабран је Зоран Ненезић, новинар, публициста и историограф из Београда, дотадашњи старешина ложе „Побратим”. Тиме је ВЛЈ постала прва самостална масонска обедијенција реактивирана у некој социјалистичкој земљи источне Европе, у таласу демократских промена тог периода.
Прва годишњица и међународна признања
Убрзо по оснивању, Велика ложа Југославије је ушла у контакт са великим ложама широм света. Признање је стигло од преко 30 великих ложа, чиме је потврђен легитимитет обнове засноване на темељима предратне масонерије. Масони из Сједињених Америчких Држава пружили су снажну подршку ВЛЈ, нарочито видљиву на прослави прве годишњице 1991. године.
У фебруару 1991. године, делегација ВЛЈ боравила је у Калифорнији где су одржани сусрети са масонима српског порекла у Сједињеним Државама. Значај ових односа огледао се и у чињеници да је Велики мајстор Зоран Ненезић, по овлашћењу Добрице Ћосића као председника СР Југославије, 1992. године обавио низ разговора са слободним зидарима, члановима Сената и Конгреса, генералима и адмиралима, у настојању да допринесе мирном решавању ратних сукоба на просторима бивше Југославије.
Уједињена велика ложа Немачке је у мају 1991. године писаним документом потврдила да је формирање ВЛЈ 1990. изведено у складу са свим масонским принципима, и да је регуларно створена самостална масонска власт на територији Југославије.
Међународна сарадња и Шкотски ритуал
Почетком јуна 1991. године, група слободних зидара из Велике ложе Југославије је у Прагу, заједно са члановима Велике ложе Чехословачке, примљена у 32. степен Шкотског ритуала. Овај рад одвијао се под покровитељством Врховног савета Јужне јурисдикције Шкотског ритуала Сједињених Америчких Држава, а иницирању је присуствовао и командер Јужне јурисдикције Фред Клајкнехт, чиме је чину дат посебан значај. Овим чином створене су формалне претпоставке за касније формирање Врховног савета Шкотског ритуала Југославије.
Врховни савет Шкотског ритуала Југославије је такође буђен 1991. године, а за Врховног командера изабран је Зоран Ненезић. Формирање ВЛЈ и Врховног савета представљало је прве кораке у стварању потпуне масонске инфраструктуре на простору Југославије, са радом у оба основна ритуалска система — Шредеровом и Шкотском.
Шредеров ритуал
Под вођством ВЛЈ, ложе у Југославији радиле су по Шредеровом ритуалу (нем. Schröder-Ritual), добијеном на дар од немачких ложа као симбол обнове и братства. Шредеров ритуал, назван по Фридриху Лудвигу Шредеру (1744–1816), реформатору масонерије с краја 18. века, карактерише се једноставношћу и сведеношћу форми, као реакција на претерано усложњавање масонских система. Овај ритуал је у употреби углавном у немачкој масонерији, а у Србију је доспео преко УВЛ Немачке.
Данас Регуларна велика ложа Србије, Оријент Београд, наследница ВЛЈ, наставља рад у прва три степена (Плава ложа) по Шредеровом ритуалу, уз паралелно обављање рада у вишим степенима по Шкотском ритуалу.
Улога Зорана Ненезића
Зоран Ненезић (Београд, 16. децембра 1952 — 25. март 2021) био је средишња фигура у обнови слободног зидарства у Србији и Југославији. Завршио је Филолошки факултет Универзитета у Београду, смер за српскохрватски језик и југословенску књижевност, а у свом професионалном животу радио је као правобранилац самоуправљања, аналитичар, књижевник, публициста, историограф и новинар. Ненезић је иницијацију у слободно зидарство примио у ложи број 217. у Диселдорфу, где је добио и други и трећи степен, а потом је постао старешина обновљене ложе „Побратим” у Београду.
Као аутор, Ненезић је оставио богату библиографију о историји слободног зидарства, пре свега дела: Масони у Југославији (1764–1980) (у три издања: 1984, 1987. и 1988); Масони у Југославији: 1764–1999 (посебно издање, 1999); Масони: 1717–2010, Преглед историје слободног зидарства у Србији, на Балкану и у свету (2010); Српско слободно зидарство: 1764–1914 (2012); Почеци масонског рада у Србији крајем XIX века (2018); Витешко-темпларски трагови код Срба у средњем веку (2019). Ненезић се позиционирао као водећи познавалац историје масонерије не само у Србији, већ и у ширем регионалном и светском контексту.
Ненезић је активно деловао у ВЛЈ све до краја свог живота. Након формирања Регуларне велике ложе Србије, Оријент Београд, остао је на функцији Почасног Великог мајстора ВЛЈ. Преминуо је 25. марта 2021. године, и до последњих дана деловао је као церемонијални мајстор Регуларне велике ложе Србије.
Однос са државним властима
Пред оснивање ВЛЈ 1990. године, Зоран Ненезић информисао је Слободана Вучетића, тада члана Председништва Србије, а потом и Слободана Милошевића, о иницијативи за оснивање Велике ложе Југославије. Ненезић је том приликом нагласио да је масонерија патриотска и хуманитарна организација, и да је реактивирање масонске велике ложе у Београду прилика за побољшање слике о Србији у свету, нарочито у контексту процеса демократизације на европском истоку. Покушаји регистрације ложе у Загребу и Љубљани нису успели услед изразито негативног става тамошњих државних органа и страха чланова од државне репресије.
Ватикан и верски притисци
Обнова масонерије у Источној Европи крајем 1980-их и почетком 1990-их изазвала је негативну реакцију Ватикана. По речима Зорана Ненезића, у Ватикану је 1990. године, под руководством папе Јована Павла II, формиран „кризни комитет” за праћење и борбу против развоја масонерије у земљама источне Европе, посебно у Југославији. Ово је подразумевало безрезервну подршку Ватикана сецесији Словеније и Хрватске и активностима усмереним на онемогућавање „српског масонског утицаја” на међународне факторе укључене у решавање југословенске кризе. Ватикан је своје ставове јавно изразио преко католичких новина Il Sabato и Famiglia Cristiana и преко гласноговорника Демохришћанске партије Италије.
Институционално наслеђе
Расцепи и трансформације у масонерији Србије и региона довели су до тога да је у периоду од 1990.године настало и нестало преко 20 великих ложа на простору бивше Југославије и Србије, а скоро све имају директну или индиректну везу са ВЛЈ као матичном организацијом.
Након 2006. године, ВЛЈ је индиректно трансформисана у Регуларну велику ложу Србије, Београд (скр. РВЛС,Б), која данас броји око 200 чланова и петнаестак активних ложа. Преносом оригиналних ритуала, архивске грађе и докумената о оснивању, Регуларна велика ложа Србије, Београд постала је чувар документације о обнови масонерије на Балкану крајем 20. века.
Велике ложе настале из ВЛЈ
Велика ложа Југославије је матична формација из које су се развиле бројне масонске структуре на Балкану. Међу важнијим наследницима и огранцима налазе се:
Регуларна велика ложа Србије, Београд — директни наследник ВЛЈ, ради по Шредеровом и Шкотском ритуалу; Велики Оријент Србије — са највећим чланством у Србији. Из ове ложе је настало још десетак Великих ложа у Србији Велика ложа Србије Велика национална ложа Србије Велика масонска ложа Србије Велика ложа старих зидара Велика ложа Македоније — формирана у истом периоду обнове; Велика ложа Хрватске — настала упоредним процесима из раних 1990-их.
Види још
Зоран Ненезић Шредеров ритуал Слободно зидарство Ђорђе Вајферт Регуларна велика ложа Србије, Београд
Референце
Литература
Спољашње везе
Регуларна велика ложа Србије, Оријент Београд — званични сајт Регуларна велика ложа Србије — Фејсбук страница
Категорија:Слободно зидарство Категорија:Историја Југославије Категорија:Историја Србије Категорија:Организације у Београду