Вук З. Цвијић (рођен 1972) српски је истраживачки новинар. Професионалну новинарску каријеру започео је 1997. године у дневном листу Данас, потом је радио у Блицу, а од 2018. године био је новинар недељника НИН. После одласка дела редакције из НИН-а почетком 2024. године, рад је наставио у недељнику Радар, где је наведен као новинар рубрике друштво. Писао је о правосуђу, организованом криминалу, корупцији, политичким убиствима, ратним злочинима, безбедносним службама и темама заштите животне средине.

Каријера

Цвијић је новинарску каријеру започео 1997. године у дневном листу Данас, где је извештавао о судским поступцима, организованом криминалу и корупцији. Од 2006. године радио је у дневном листу Блиц, као извештач и коментатор, до средине 2018. године. За недељник НИН писао је од 2010. године, а у редакцију тог недељника прешао је 2018. године.

У свом раду бавио се случајевима из области правосуђа, полиције, безбедносних служби, организованог криминала и корупције. У биографији на сајту НИН-а наведено је да је извештавао из правосуђа и истраживао политичка убиства, организовани криминал, корупцију и ратне злочине, као и теме које се односе на угрожавање природе.

После промене власничке структуре у НИН-у, почетком 2024. године са већином чланова редакције напустио је тај недељник и наставио рад у недељнику Радар, у оквиру компаније Јунајтид Мидија. На сајту Радара наведен је као новинар рубрике друштво.

Истраживачки рад

Цвијић је у јавним изворима најчешће повезиван са истраживачким новинарством о криминалу, корупцији, правосуђу и безбедносним структурама. У образложењу награде „Душан Богавац” за 2019. годину НУНС је навео да се Цвијић две деценије бави осетљивим темама из области криминала и корупције, као и да је истраживао корупцију у обавештајним службама и врховима власти. У истом образложењу истакнути су његови текстови о хапшењу узбуњивача Александра Обрадовића из фабрике „Крушик” и о корупцији у фабрикама наменске индустрије Србије.

Једна од тема са којом је Цвијићев рад често повезиван јесте афера „Крушик”. За вест о хапшењу узбуњивача Александра Обрадовића добио је награду „Лаза Костић” Удружења новинара Србије у категорији вести и извештаја за 2019. годину. Следеће године НУНС му је доделио награду за истраживачко новинарство „Дејан Анастасијевић” у категорији штампаних медија за серију текстова о афери „Крушик”.

Међу темама о којима је писао у НИН-у и Радару у јавним биографским текстовима помињу се афера „Јовањица”, афера „Крушик”, случај криминалне групе Вељка Беливука, случај узбуњивача Александра Обрадовића, случај полицајке Катарине Петровић и текстови о односима криминалних структура и државних функционера. На сајту Радара његови текстови су објављивани у рубрици друштво и бавили су се правосуђем, полицијом, политички осетљивим случајевима, јавним институцијама и безбедносним питањима.

Недељник НИН

Цвијић је за НИН писао од 2010. године, а у редакцију је прешао 2018. године. На ауторској страници НИН-а наведено је да је у том периоду извештавао и писао о правосуђу, организованом криминалу, корупцији, политичким убиствима, ратним злочинима и темама које се односе на заштиту природе.

У периоду рада у НИН-у добио је више новинарских награда, међу којима су награда „Душан Богавац” за етику и храброст, награда „Лаза Костић” УНС-а, награда „Дејан Анастасијевић” за истраживачко новинарство и награда Фондације „Катарина Прерадовић” за професионални интегритет.

Године 2023. добио је трећу награду Европске уније за истраживачко новинарство у Србији, за серију текстова о везама криминалних кругова и државних функционера. Награду је поделио са новинарским тимом ЦИНС-а и БИРН-а, који је награђен за серијал о путевима српског оружја.

Недељник Радар

После напуштања НИН-а, Цвијић је наставио рад у недељнику Радар. На ауторској страници тог недељника наведен је као новинар рубрике друштво, са текстовима који се односе на правосуђе, полицију, јавне институције и случајеве од јавног интереса.

У јуну 2024. године добио је награду „Станислав Сташа Маринковић”, коју додељује редакција дневног листа Данас. У извештају о награди наведено је да је признање додељено новинару Радара за новинарску храброст, истраживачки и аналитички рад у претходном периоду.

Награде и признања

Цвијић је добио више домаћих и међународних новинарских награда. Међу њима су:

Награда „Драгиша Кашиковић” за новинарско стваралаштво, 2001. Награда „Душан Богавац” за етику и храброст, коју додељују НУНС и Фондација „Душан Богавац”, 2019. Награда „Лаза Костић” Удружења новинара Србије у категорији вести и извештаја, 2019, за вест о хапшењу Александра Обрадовића из „Крушика”. Награда „Дејан Анастасијевић” за истраживачко новинарство, у категорији штампаних медија, 2020, за серију текстова о афери „Крушик”. Награда Фондације „Катарина Прерадовић” за професионални интегритет, 2020, коју је поделио са новинарком Аном Лалић. Награда „Александар Тијанић” Удружења новинара Србије за новинарску борбеност, 2022. Трећа награда Европске уније за истраживачко новинарство у Србији, 2023, за серију текстова о односима криминалних кругова и државних функционера. Награда „Станислав Сташа Маринковић” редакције Данаса, 2024.

НУНС и јавни ангажман у медијској заједници

Цвијић је био активан и у органима Независног удружења новинара Србије. Према документу НУНС-а из 2022. године, био је члан Комисије за пријем нових чланова у мандату 2010—2014. и члан Надзорног одбора НУНС-а у мандату 2018—2022. На изборној скупштини НУНС-а 2022. године изабран је у нови састав Надзорног одбора, заједно са Мијатом Лакићевићем, Весном Малишић, Јованком Маровић и Недимом Сејдиновићем.

На ауторској страници НИН-а наведено је да је од 2022. године директор Фондације „Катарина Прерадовић”. У јавним подацима о фондацији такође је наведен као управитељ.

Притисци и напади

Током каријере Цвијић је више пута био предмет претњи, притисака и напада у вези са својим новинарским радом. У тексту Времена из 2004. године описан је случај прислушкивања његових телефонских комуникација, који је доведен у везу са његовим истраживачким радом. НУНС је 2019. године, у образложењу награде „Душан Богавац”, навео да је Цвијић због свог рада био изложен прислушкивању, обијању аутомобила и кампањама провладиних медија.

У мају 2024. године нападнут је у Косовској улици у Београду. Према извештајима Радара и организација које су реаговале на напад, напао га је Милан Лађевић, директор и уредник таблоида Српски телеграф, који га је најпре вређао, а затим ударио песницом. У извештају Радара наведено је да је Прво основно јавно тужилаштво отворило истрагу о нападу и да је Цвијић задобио повреде нagnjeчења меких ткива вилице.

После преласка у Радар, у јавности су бележене и претње упућене њему и редакцији. НУНС је у децембру 2025. године објавио да су Цвијићу упућене претње поводом текста који је објављен у Радару, а Н1 је у јануару 2026. пренео његову изјаву да су претње пријављене Тужилаштву за високотехнолошки криминал.

Изабрани ауторски радови и теме

Текстови о случају Ибарске магистрале и политичким убиствима, за које се у изворима везује награда „Драгиша Кашиковић”. Серија текстова о афери „Крушик” и хапшењу узбуњивача Александра Обрадовића. Текстови о односима организованог криминала, државних функционера и јавних институција, за које је 2023. добио трећу награду Европске уније за истраживачко новинарство у Србији. Текстови у Радару о правосуђу, полицији, вештачењима, јавним институцијама и политички осетљивим поступцима.

Референце

Спољашње везе

Ауторска страница Вука Цвијића у недељнику Радар Ауторска страница Вука З. Цвијића у недељнику НИН Вук Цвијић на сајту НУНС-а

Категорија:Српски новинари Категорија:Рођени 1972.