М-87 Оркан300px М-87 Оркан. Класификацијавишецевни бацач ракетаШасијаФАП 2832 БС/АВ 8x8ИсторијаЗемља развојаКонструкторОбрад Вучуровић, Војнотехнички институтПроизвођачБНТ "Братство" Нови ТравникПериод развоја 1984— 1989Период производње1986—1990Период употребе1990 — до данасБрој произведених јединицавише од 28 ком.ВаријантеМ-96 (са 4 цеви на возилу ЗИЛ 135 ЛМ)ДимензијеТежина у борбеном положају32.000 кгДужина у маршевом положају9.000 ммШирина у маршевом положају2.640 ммВисина у маршевом положају3.840 ммКлиренс375 ммНаоружањеКалибар262 ммБрој цеви12Дужина цеви4.600 ммМинимални домет паљбе5.000 м Максимални домет паљбе50.000 м Ударна површина165 x 180 (једним пројектилом) м²Максимални угао гађања3,5-65 ° по вертикали±7,5° по хоризонталиТачност (расипање)245 м (по хоризонтали), 280 м (по вертикали) Нишански уређајПанорамски уређај Посада5 људи.Прелазак система из маршевог у борбни положај10 минТрајање плотуна40 сПотребно време за напуштање ватреног положаја након плотуна3 минСпоредно митраљез 12,7 мм или бровинг М2ПогонТип мотора дизел-мотор са директним убризгавањемСнага мотора 319.5 КСМаксимална брзина на аутопуту80 км/чДосег возила600 кмВрста погонског системана точковима 8×8 М-87 Оркан је самоходни вишецевни лансер ракета 262 -{mm}- (СВЛР М87) у борбеном саставу Војске Србије.

Развој Развој потпуно аутоматизованог вишецевног самоходног ракетног система калибра 262 мм, великог домета, започео је 1980. године. И поред чињенице да су у оквиру дотадашњег развоја постојала решења за више сличних подсистема, ипак се овде радило о потпуно аутоматизованом систему изузетно великог калибра, за који је требало решити низ техничких и технолошких проблема. Систем носи посебно развијена варијанта подвоска из фамилије возила 9т, 8x8.

Усвајањем у наоружање, 1988. године, Југославија се сврстала у мали број земаља које су развиле и произвеле сличан систем. Посебност система је велика прецизност у четири балистичке верзије. Велики ефекат на циљу постиже се касетним бојевим главама у две верзије. Коришћењем телевизијског коректора остварује се корекција лета ракете на бази реалне трајекторије активне фазе, што обезбеђује велику тачност дејства.

Намена

СВЛР са ракетама са касетном бојном главом (КБГ) користи се за ватрену подршку оперативних састава дејством по значајним површинским циљевима као што су концентрације људства, тенковских, механизованих и моторизованих јединица. Такође се користи за ваздушне и морнаричке десанте, нападе на командна места и центре везе, ватрене положаје артиљерије и тактичких балистичких ракета, а такође и против авиона на земљи (на отвореном простору), логистичке инфраструктуре, виталних војних и индустријских објеката и терористичких база.

Са убојном главом са противоклопним минама СВЛР се користи за затварање правца продора оклопних јединица.

Карактеристике Посада: пет чланова (командир одељења, нишанџија, помоћник нишанџије, темпирач и возач) Лансер: возило 9П113М2 са четири лансирне цеви калибра 262 -{mm}- Поље дејства: по елевацији 3,5-65 по правцу ±7,5 Пуњење лансера: ручно, помоћу дизалице, помоћних стаза и помоћног возила Време пуњења све четири цеви: око 40 минута Време преласка из маршевског у борбени положај: до 10 минута Време преласка из борбеног у маршевски положај: до 3 минута Дужина лансера: 10.690 -{mm}- Ширина лансера без платформе: 2.800 -{mm}- Висина лансера: 3.035 -{mm}- Висина лансера при максималном углу елевације: 10.100 -{mm}- Помоћно наоружање: митраљез 12,7 -{mm}- -{М87}- на крову кабине теренског возила

Карактеристике ракете десно|250п|мини|Оркан 2 на сајму „Партнер 2011“

Маса ракете са КБГ са бомбицама и електронским темпирним упаљачем: 94,5 -{kg}- са толеранцијом од 0,2 -{kg}- Маса електронског темпирног упаљача: 3,35 -{kg}- Маса погонског пуњења летног мотора без инхибитора: 147,8 -{kg}- Маса погонског пуњења избацивог мотора: 12,9 -{kg}- Маса контејнера са ракетом: 432 -{kg}- Дужина ракете: - 4.657 -{mm}- Дужина без упаљача: - 4.357 -{mm}- Површина КГБ са бомбицама КБ-1: 165 x 180 метара Радијус убојног дејства бомбице: око 10 -{m}- Пробојност: око 60 -{mm}- Време рада летног мотора: од 3,8 до 5,4 -{s}- (4,3 -{s}- на нормалној температури) Домет на нормалној температури: 50 -{km}- Растурање на максималном домету: По даљини: 245 -{m}- По правцу: 280 -{m}- Алтернативно пуњење убојних глава: 24 противоклопне мине са кумулативним пуњењем пробојности до 40 -{mm}-; мине су снабдевене електронским упаљачем који реагује на прекид магнетског поља

Корисници -4

Војска Србије Ракетни дивизион у Артиљеријској бригади Војске Србије из Ниша користи самоходне вишецевне лансере ракета (СВЛР) М87 оркан са четири цеви постављене на лансирно возило 9П113М2 (камион ЗИЛ 135ЛМ) ракетног система земља-земља 9К52 луна-М. Модификовани лансери могу да се врате на основну намену. Изворни пројекат СВЛР М87 био је у конфигурацији са 12 лансирних цеви постављених на теренском возилу ФАП 2832 БС/АВ или 3232БЦ. Током распада бивше Југославије у Србију је дошла једна батерија од 4 оруђа. Интеграција лансирних цеви 262 -{mm}- на лансер 9П113М2 била је најједноставније решење, јер су за то била потребна минимална улагања. Урађена је од цеви произведених у Србији на 4 шасије Луне-М у 38. ракетној бригади.

Бивши корисници: - (6) Један неоперативан у касарни у Бања Луци. Осталих 5 уништено заједно са свих 68 ракета. Шасија последњег оригиналног Оркана, ФАП 3232, продата из БНТ Нови Травник у цивилне сврхе и прерађена у кипер. - (2) Један у резерви, један у музеју. Без ракета за систем.

Види још М-77 Огањ

Референце

Спољашње везе

Категорија:Наоружање Војске Србије Категорија:Вишецевни бацачи ракета