Катарина Котроманић Хумска (прва половина 14. века) била је ћерка босанског бана Стефана I Котроманића и принцезе Јелисавете Немањић. Као сестра бана Стефана II Котроманића, удала се за хумског жупана Николу, који је био господар Поповог поља и потомак хумског великог кнеза Андрије. Синови Катарине и Николе, кнежеви Владислав и Богиша, постали су познати као Николићи Хумски, а њихови потомци су имали истакнуту улогу у политичким збивањима на подручју Хумске земље током 14. и 15. века. Архивски извори сведоче да је Катарина располагала значајним поседима у разним областима под босанском влашћу, а 1349. године посетила је и Дубровник.

мини|265п|Бановина Босна након 1326. године, за време владавине Катарининог брата, бана Стефана II Котроманића (1322-1353)

Према казивању Мавра Орбина (1601), који Катарину помиње у три наврата, склапање њеног брака са жупаном Николом било је повезано са догађајима који су након 1326. године довели до запоседања већег дела Хумске земље од стране босанског бана Стефана II. Међутим, у архивској грађи, старији син Катарине и Николе, кнез Владислав Николић, помиње се као активни учесник разних збивања већ од 1342. године, што би значило да је рођен пре 1326. године, тако да се и склапање брака између његових родитеља датира у претходне године. На то се надовезује и податак из фрагментарно сачуваног надгробног натписа госпође Каталене, у коме је забележен и помен таста, а то је Катаринином супругу, жупану Николи, био њен отац, босански бан Стефан I Котроманић, који је умро 1314. године, што би указивало на постојање старијих веза између две породице.

Надгробна плоча мини|265п|Област хумских Николића (Попово поље са околином) у саставу државе Котроманића средином 14. века

Сматра се да је Катарина сахрањена у Врањеву селу код Неума, где се налази породична некропола хумских Николића, са каменим надгробним плочама из 14. века, које су према добро очуваним натписима припадале Катаринином старијем сину, кнезу Владиславу Николићу и Катаринином унуку, кнезу Петру Николићу, који је био син Владислава.

Поред њихових гробова, на истој некрополи постојала је и трећа надгробна плоча, која је била разбијена приликом неке раније похаре, тако да су током савремених археолошких истраживања након Другог светског рата пронађени само уломци, од којих су неки садржали и остатке ћириличког натписа. Према слободној реконструкцији Марка Вега, која је извршена на основу четири првобитно пронађена уломка, натпис је могао гласити:

[† а се лежи гос]поѣ Каталѣна [сь] своим[ь господином жꙋпаномь Николомь кои слꙋжаше Котром]енев[и]ћь таста и сл[авнaго бана Стѣпана, п]остави на нꙋ Вла[диславь и Богиша брат] мꙋ да ... (све што се налази у угластим заградама Вегова је реконструкција)

Током накнадних археолошких истраживања (1984-1986), пронађено је још неколико делова исте плоче, које је анализирао Тихомир Главаш, нагласивши да поједини уломци потврђују неке сегменте Вегове реконструкције (делови имена кнеза Владислава и бана Стефана), док други указују на постојање додатног текста, који није био обухваћен Веговим петпоставкама.

Види још

Захумље Захумљани Бановина Босна Босна у средњем веку Котроманићи Историја Срба у средњем веку Историја Србије у средњем веку Српске земље у средњем веку

Референце

Литература

Категорија:Котроманићи Категорија:Бановина Босна Категорија:Захумље Категорија:Српско средњовековно племство