Рагнил Трегагос (норв. Ragnhild Tregagås) била је жена из средњовековне Норвешке која је 1325. године осуђена пред црквеним судом у Бергену због оптужби за врачање и јереc. Њен случај представља најранији познати документовани процес за вештичарење у Скандинавији. Суђење се одвијало у 14. веку и претходило је масовним прогонима вештица у раном новом веку за више од двеста педесет година. Оптужена је за примену магије, као и за прељубу и инцест.

Историјски контекст Рагнил Трегагос је живела у месту Фуса, у округу Хордаланд, близу Бергена. Главни извор података о њеном животу и суђењу су писма бискупа Аудфина Сигурдсона (норв. Audfinn Sigurdsson), која су сачувана у збиркама Diplomatarium Norvegicum и Regesta Norvegica.

Случај Према списима, Рагнил је била у дугогодишњoj вези са својим рођаком Бором (норв. Bård). Када је Бор одлучио да прекине ту везу и ожени се женом по имену Бергљот (норв. Bergljot), Рагнил је покушала да му уништи брак користећи магију.

На дан Боровог и Бергљотиног венчања, Рагнил је извела ритуал у њиховој спаваћој соби. У брачну постељу је сакрила пет зрна грашка и пет комада хлеба, a поред кревета je поставила мач. Скривена у соби, изговорила је клетву којом је призивала духове.

Према изворима, она је призивала „духове Гандул” (валкира из нордијске митологије) речима:„Шаљем од себе духове Гандул. Нека те један уједе за леђа, други за груди, а трећи нека ти донесе мржњу и завист.”Циљ овог обреда био је да изазове раздор између младенаца и учини Бора импотентним. Рагнил је касније јавно признала да је поновила сличне клетве како би осигурала да Бор не осећа привлачност према својој супрузи.

Суђење Гласине о Рагнилиним поступцима дошле су до Аудфина Сигурдсона, тадашњег бискупа Бергена. Бискуп је покренуо истрагу у јануару 1325. године. Процес је био специфичан јер се магија тада третирала као злочин против цркве и вере. Рагнил је првобитно порицала све оптужбе. Међутим, након што је стављена у притвор, 8. фебруара 1325. године, признала је дела која су јој стављана на терет. Чак је изјавила да је „своју душу предала ђаволу”, што је у каснијим вековима постало стандардни елемент оптужница против вештица.

Пресуда За разлику од каснијих суђења која су се често завршавала смртном казном, бискуп Аудфин је применио блажи приступ, сматрајући да је Рагнил деловала у стању „помућене памети” због љубоморе. Према изворима, узето је у обзир да је показала покајање и изречена јој је блажа казна.

Осуђена је на:

Строги пост: Пост на хлебу и води у одређене дане (средом и петком) током седам година. Ходочашће: Обавезу да оде на седмогодишње ходочашће на света места изван граница Норвешке.

У пресуди је наглашено да ће, уколико не испуни ове услове или понови дело, бити предата световним властима.

Значај Случај Рагнил Трегагос је јединствен јер показује прелазну фазу између древне народне магије и теолошког концепта вештичарења као сатанизма који ће касније доминирати Европом. Такође, он пружа увид у правни систем средњовековне Норвешке, где су црквени судови имали примат у питањима моралних и верских преступа.

Референце

Категорија:14. век Категорија:Норвешка култура Категорија:Суђења за вештичарење