Авион Арадо SSD I је био једномоторни, једноседи двокрилни хидроавион, морнарички ловац мешовите конструкције, пројектован и израђен у немачкој фирми -{Arado Flugzeugwerke GmbH}- 1929. годинеhttps://www.aviastar.org/air/germany/arado_ssd-1.php. Пројектовање и развој мини|десно|300п|Мотор BMW VI авиона Арадо SSD I мини|десно|300п|Бочни изглед авиона Арадо SSD I Арадо SSD.I је био немачки хидроавион ловац из 1930. године који је био намењен за лансирање са катапулта на ратним бродовима. Пројектант авиона је био Валтер Ретел, (нем. Walter Rethel) исти онај који је пројектовао авионе Арадо SD.I, SD.II и SD.III.
Технички опис Арадо SSD I је био двокрилни хидроавион са једним централним пловком и два стабилизациона пловка испод доњих крила. Конструкција авиона је била мешовита комбинација челичних цеви и дрвених носећих елемената и облоге од шперплоче и платна. Капотажа мотора и пловци су били од дуралуминијумског лимаStützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, .
Труп: правоугаоног попречног пресека је имао мешовиту конструкцију, предњи део трупа је имао конструкцију од танкозидих цеви од легираних челика а остатак трупа је био дрвене конструкције. Део авиона у коме се налазио мотор је био обложен дуралуминијумским лимом а остатак трупа је обложен импрегнираним платном. Пипотска кабина се налазила одмах иза крила. Пилот је имао добру прегледност из кабине.
Погонска група: се састојала од BMW VI 12-цилиндрични, линијски мотор V- распоред цилиндара са течним хлађењем снаге 478 -{kW}- и двокраке дрвене вучне елисе фиксног корака. Испод трупа авиона налазио се расхладни тунел у коме су се налазили хладњаци за расхладну течност и уље.
Крило авион је имао два крила (двокрилац) истог размаха. Крила су била правоугаоног облика са заобљеним крајевима. Конструкција класична дрвена а облога од шперплоча. Елерони (крилца) су се налазила и на горњим и доњим крилима. Крила су међусобно била укрућена подупирачина "И"- облика а дијагоналним затезачима од клавирске жице. Горње крило је било поравнато са горњом страницом трупа и било је у односу на доње крило померено ка кљуну авиона. Доње крило је било окачено испод трупа, а у том простору се налазио хладњак тунелског типа.
Репне површине: Реп авиона је био каласичан са два хоризонтална стабилизатора са кормилима висине. Испод стабилизатора су постојали упорници који су се ослањали на труп авиона. Вертикални стабилизатор је био конзолно повезан са трупом и за њега је било повезано кормило правца. Ово кормило је било повећаних димензија тако да се спуштало и испод трупа авиона због повечане маневарбилности авиона која је ометана пловцима.
Стајни трап: је имао један централни пловак који се налазио испод трупа и имао је једну каскаду. На сваком доњем крилу се налазио по један стабилизациони пловак. Континентална верзија је имала испод крила два точка који су били постављени на челичну конструкцију са амортизерима док је на репу имао еластичну дрљачу.
Наоружање: се састојало од два фиксна митраљеза MG 08/15 калибра 7,92 mm која су гађала кроз обртно поље елисе.
Оперативно коришћење Произведен је један примерак хидроавиона Арадо SSD I за потребе тестирања Ратне морнарице а водена испитивања су изведена у Травеминдеу, где је тестиран са централним главним пловком и два помоћна стабилизујућа пловка испод крила. Због поштовања ограничења дефинисана Версајским уговором, авион није био наоружан. Пловци су касније замењени стајним трапом са точковима како би се транспортовао у Липецк (тајној немачкој школи летења у Совјетском Савезу), ради извођења испитивања авиона са наоружањем. У авион су уграђена два митраљеза калибра 7,92 мм како би се такмичили са конкутентским авионом Хајнкел HD.38, који је након тестирања изабран као повољнији. Једини прототип SSD.I је додељен у априлу 1932. године компанији Luftdienst GmbH, а годину дана касније предат је немачкој школи за комерцијалне пилоте Deutsche Verkehrsfliegerschule (DVS). Изгледа да, када је једном опремљен точковима никада више му нису враћени пловци он је једноставно остао континентални авионhttps://www.aviastar.org/air/germany/arado_ssd-1.phphttps://warmachinesdrawn.blogspot.com/2016/03/arado-ssdi.html.
Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Stützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
Види још Арадо W II Арадо Ar 64 Компанија Арадо
Спољашње везе https://warmachinesdrawn.blogspot.com/2016/03/arado-ssdi.html https://www.historyofwar.org/articles/weapons_arado_SSD_I.html https://www.aviastar.org/air/germany/arado_ssd-1.php https://www.masodikvh.hu/haditechnika/repulogepek/nemet-repulogepek/1709-arado-ar-ssd-i-vadaszrepuelgep http://histaviation.com/Arado_SSD_I.html https://www.airwar.ru/enc/fww1/aradossd1.html
Категорија:Војни авиони Категорија:Арадо авиони Категорија:Ловачки авиони Категорија:Хидроавиони Категорија:Школски авиони