Крст у порти Саборне цркве, познат као Богојављенски крст, је најстарији сачувани јавни споменик у Новом Саду. Налази се у порти Саборне цркве Светог Ђорђа и представља значајно обележје културне и верске баштине града. Израђен је од ружичастог мермера и висок је око пет метара.
Сматра се примером класицистичке скулптуре аустријске варијанте стила Луја XVI из друге половине XVIII века. Аутор споменика није познат.
Историја Крст је првобитно био постављен на углу некадашњег Магазинског и Лебарског сокака, данашњих улица Змај Јовине и Милетићеве, код некадашњег бунара Саве Вуковића. На плану Петроварадинског Шанца забележен је већ 1745. године, што указује на његову велику старост. Прецизни подаци о настанку нису сачувани, делом због уништења архивске грађе током бомбардовања Новог Сада 1849. године. Крст је 1867. године обновила добротворка Марија Трандафил, што је и забележено на самом споменику.
Због изградње трамвајских шина 1910. године, крст је уклоњен са првобитне локације и премештен испред Владичанског двора. Ту се налазио до 1957. године, када је трајно пренет у порту Саборне цркве. После Другог светског рата постојале су иницијативе за његово уклањање из јавног простора, али је након расправе са црквеним властима одлучено да буде сачуван и премештен у оквир црквене порте, где се и данас налази.
Референце
Категорија:Споменици у Новом Саду