Газанферија џамија, позната и као Газанфер-бегова џамија, јесте џамија у бањалучком насељу Обилићево, односно у историјском делу града познатом као Доњи Шехер или Мала чаршија. Налази се на десној обали Врбаса, у подручју улице Милована Глишића, а припада Исламској заједници у Босни и Херцеговини. Подручје и остаци градитељске целине Газанферија џамије уврштени су на листу националних споменика Босне и Херцеговине.
Натпис о градњи џамије није сачуван, али се њено подизање обично смешта у крај 16. века. Оснивач је био Газанфер-бег, заим (назив за припадника османске војне и земљопоседничке класе) и војвода Босанског пашалука, који се као сведок јавља у Ферхад-пашиној вакуфнами из 1578. Његова сопствена вакуфнама није сачувана, па се подаци о настанку џамије изводе из каснијих извора, архитектонских одлика и историјског контекста бањалучких исламских задужбина из османског раздобља.
Историја Газанферија је настала у време интензивног урбаног развоја Бање Луке под османском влашћу, када се град развијао као административно и занатско средиште Босанског пашалука. Газанфер-бег је био савременик Ферхад-паше Соколовића и Хасан-ефендије Дефтердара, што је један од разлога због којих се градња џамије датује у крај 16. века. Џамија је служила верским потребама махале на десној обали Врбаса, а њен комплекс обухватао је молитвени простор, харем и турбета повезана са оснивачем и његовом породицом.
Током 19. века измењен је изглед улазног дела џамије. Отворени трем са софама, који је првобитно почивао на дрвеним стубовима, тада је зазидан, чиме је проширен затворени простор објекта. Према предању које бележе описи џамије, овај захват извео је хаџи Феслија, тадашњи управник вакуфа. Зазидани простор трема касније је служио и за верску поуку.
Газанферија је минирана и срушена 4. јула 1993, у време рата у Босни и Херцеговини. Истог дана срушене су и друге бањалучке џамије, међу њима Јама џамија, Мехди-бегова џамија и Хаџи Бегзад џамија. Након рата покренута је обнова комплекса, а остаци градитељске целине и даље воде као заштићено културно-историјско добро.
Архитектура лево|мини|200x200п|Газанферија ноћу Џамија је имала правилну квадратну основу, због чега се претпоставља да је у првобитном облику била покривена куполом. На картама из 1737. приказана је као куполна џамија, док се касније претпоставља да је, након рушења првобитне камене куполе, добила четвороводни кров и дрвену куполу испод њега. Дрвена купола била је осликана арабескама у аустроугарском периоду.
На спољној страни улазног зида налазила су се два симетрично постављена камена михраба, изведена са сталактитним украсима, док је главни портал био обрађен репрезентативније, са каменом плочом на којој је био исписан текст из Курана.
Заштита мини|200x200п|Украшени строп џамије Комисија за очување националних споменика уврстила је подручје и остатке градитељске целине Газанферија џамије, са турбетима и харемом, међу националне споменике Босне и Херцеговине. У валоризационој документацији Града Бање Луке ова целина наведена је као просторна културно-историјска целина у Обилићеву, подигнута крајем 16. века, са напоменом да је објекат срушен 1993.
Види још Списак џамија у Бањој Луци Вјерски објекти у Граду Бањој Луци
Референце
Категорија:Џамије у Републици Српској Категорија:Национални споменици Босне и Херцеговине Категорија:Религија у Бањој Луци