Банатска чесма се налази у Парку Војводе Вука на Топличином венцу у Београду (познат и као парк "Пролеће" или парк код "Паласа"). У непосредној близини се налазе Споменик војводи Вуку као централна фигура парка, Хотел Палас, као један од најстаријих и најлепших хотела у граду и Музеј примењене уметности у улици Вука Караџића која излази на овај трг. Ово је један од најстаријих паркова о коме постоји подаци и пре Првог светског рата.

Историја и повод Банатска чесма је један од симбола пријатељства између банатских општина и Београда. Уручена је у оквиру акције Сталне конференције градова и општина Југославије и Завода за заштиту споменика културе града Београда у сврху уређења града приликом IX самита Покрета несврстаних, одржаног 1989. године, када је чесма и подигнута, те представља поклон као знак захвалности, пријатељства, заједништва и сарадње банатских општина и престонице. Представља јединство Баната, а својим именом чува сећање на допринос престоници.

Идејно решење и израда чесме су дело зрењанинског архитекте Милорада Мише Бербакова. Карактерише је модеран, али сведени израз. Израђена је од белог мермера и има три славине, што је чини функционалном тачком окупљања у парку. На чесми се налази бронзана плоча, рад Коље Милуновића, на којој су исписани подаци о делу, аутору, дародавцу и конференцији Покрета несврстаних. Намера је била да овај бронзани детаљ остане трајно обележје лепог повода за поклон и читаве акције. Данас, у већини случајева бронзаних плоча уз радове нема, а ова чесма је један од ретких примера који и даље чува целокупну информацију о историји рада.

Занимљивости Постоји лепа прича међу старијим станарима Топличиног венца да ова чесма представља „душу Баната у срцу Београда“. Банат је познат по гостопримству и равници где се вода тешко налазила, те се сматрало да поклањање чесме симболише дељење оног најдрагоценијег – воде.

Због своје локације у близини тада бројних редакција (агенција Танјуг) и некадашњих окупљалишта новинара и писаца (попут кафане „Пролеће“), настало је незванично предање по којем се верује да ће свако ко попије воду са ове чесме пре важног састанка или договора у центру града, добити добре вести. Ово је посебно било занимљиво за студенте који су се задесили у парку пред испите.

Будући да је подигнута за Самит несврстаних неки су је звали и „Миротворна чесма“. Сматрало се да три сливника на чесми симболишу јединство различитих делова света који су се те 1989. године окупили у Београду па се по предању каже да је то био симболичан позив на мир и освежење за све „путнике намернике“ из целог света.

Према неким предањима, Гаврило Принцип је током разговора на клупи баш поред ове чесме, са Недељком Чабиновићем изнео свој план о убиству Франца Фердинанда.

Чесма данас Након обнове парка војводе Вука 2019. године, поплочан простор око чесме је постао део проширене пешачке зоне на којој се налази и летња позорница, повезујући Кнез Михаилову улицу са Косанчићевим венцем. Преко пута чесме, ка улици Царице Милице је уређено игралиште за децу, а читав парк је покривен бесплатним интернетом, бројним клупама, бициклистичким стајалиштима и богатим зеленилом. Позиција свих околних улица, сквера као и банатска чесма су задржали аутентични облик какав и данас дефинише парк. Данас је ова чесма омиљена станица за „банатско освежење“ многим Београђанима који шетају своје љубимце, па се често каже да је то најпријатељскија чесма у граду јер је око ње увек жива атмосфера.

Галерија

Види још

Београдске јавне чесме

Референце

Спољашњи извори

Категорија: Чесме у Београду