мини|Разгледница Сергеја Соломка са ратним живим штитом Живи штит је неборац (или група небораца) који се добровољно јавља или је приморан да штити мету како би одвратио непријатеља од напада. У 20. и 21. век су постојале бројне операције које су користиле присилне живе штитове. Употреба добровољних живих штитова је такође била коришћена, посебно када је Махатма Ганди користио овај концепт као средство отпора.
Правна позадина Живи штит је неборац (или група небораца) који се добровољно јавља или је приморан да штити легитимну војну мету како би одвратио непријатеља од напада на њу. Присиљавање заштићених лица да служе као живи штитови је ратни злочин према Женевским конвенцијама из 1949. године, Додатном протоколу I Женевским конвенцијама из 1977. године и Римском статуту из 1998. године. Термин се такође користи када се борци поставе или спроводе војне активности са локација у близини неборца, што отежава непријатељу напад без угрожавања неборца.
Према члану 28 Четврте Женевске конвенције, забрањено је коришћење цивила за заштиту војних циљева од напада. Ова забрана укључује живе штитове према обичајном међународном праву и члану 51(7) Додатног протокола I из 1977. уз Женевске конвенције.Int’l Comm. of the Red Cross, Rule 97, IHL Database: Customary IHL, https://ihl-databases.icrc.org/customary-ihl/eng/docs/v1_rul. Закон посебно налаже да се медицинске јединице не смеју користити у покушају да се заштите војни циљеви од напада.Protocol Additional to the Geneva Conventions of 12 August 1949 and relating to the Protection of Victims of Int’l Armed Conflict art. 51(7), June 8, 1977, 1125 U.N.T.S. 3 [hereinafter Additional Protocol I]. Коришћење цивила као живих штитова може представљати ратни злочин.Art. 8(2)(b)(xxiii) of the Rome Statute of the International Criminal Court. Али чак и у случају кршења међународног хуманитарног права од стране једне стране, све стране остају везане својим обавезама према МХП.Nils Melzer, Int’l Comm. of the Red Cross, Interpretive Guidance on the Notion of Direct Participation in Hostilities under Int’l Humanitarian Law, 2009, http://www.icrc.org/eng/assets/files/other/icrc_002_0990.pdf.
Према речима професора права Елијава Либлиха, „Наоружане групе могу бити одговорне за штету коју наносе цивилима под својом контролом. Али тврдити да то ослобађа другу страну одговорности је погрешно схватање и права и морала.“
Професор права Адил Ахмад Хак тврди да невољни штитови „задржавају своју правну и моралну заштиту од намерне, непотребне и несразмерне штете“. Он се противи ставу Министарства одбране Сједињених Америчких Држава (као и Уједињеног Краљевства и неких научника) да нападачи могу да занемаре или умање у обзир колатералну штету приликом одређивања сразмерности и наводи да су ови ставови „правно неосновани и морално неосновани“.
Аутори Нив Гордон и Никола Перуђини, разрађујући своју књигу „Живи штитови: Историја људи на линији ватре“, расправљају о „непосредним штитовима“, људима као штитовима само због близине зараћених страна и тврде да је овај тип постао „далеко најистакнутији тип штита у савременом дискурсу“. Они кажу да државе користе оптужбу за непосредни штит како би прикриле ратне злочине против цивилног становништва и да организације за људска права често не доводе у питање ову оптужбу за коју тврде да се неправилно користи за оправдање смрти цивила.
Референце
Литература
Категорија:Кршење људских права Категорија:Активизам по методу Категорија:Међународно право оружаног сукоба Категорија:Ратни злочини по типу