„Московско двориште” је пејзажна слика руског уметника Василија Полеонова (1844—1927), завршена 1878. године. Припада Државној Третјаковској галерији (инв. бр. 2670). Њене димензије су 64,5 × 80,1 cm.Државна Третјаковска галерија — каталог збирке / Ј. В. Брук, Л. И. Јовлева. — М.: Краснаја плошчад, 2006. — Т. 4: Живопис друге половине XIX века, књига 2, Н—Я. — 560 стр.Пољенов Василиј Дмитријевич — Московскиј дворик (HTML). Државна Третјаковска галерија — www.tretyakovgallery.ru. Заједно са још два Полеоновљева дела с краја 1870-их: сликама „” и „Зарасли рибњак”, платно „Московско двориште” приписује се „својеврсној лирско-филозофској трилогији уметника”.Пастон Е. В. Василиј Полеонов. „Московскиј дворик”. — М.: Државна Третјаковска галерија, 2017. — Пастон Е. В. Василиј Полеонов. Од Златног до Сребрног века // Третјаковска галерија. — 2019. — № 3. —

На слици је приказано двориште куће на углу Дурновског и Трубниковског переулка, у чијем је крилу Полеонов изнајмљивао стан 1877—1878. Иза дворишта и суседних зграда налази се Црква Преображења на Песку, а у десном делу платна виде се обриси Цркве Светог Николе Чудотворца у Плотникима.Пастон Е. В. Василиј Полеонов. „Московскиј дворик”. — М.: Државна Третјаковска галерија, 2017. — стр. 28 — (Историја једног ремек-дела). Дело органски спаја пејзажне и жанровске мотиве.Малцева Ф. С. Мајстори руског пејзажа. Друга половина XIX века. Део 2. — М.: Искусство, 2001. —

Слика „Московско двориште” представљена је на московском делу 6. изложбе Друштва за покретне уметничке изложбе („Передвижници”),Друштво покретних уметничких изложби. Писма, документи. 1869—1899 / В. В. Андрејева, М. В. Астафјева, С. Н. Холдштејн, Н. Л. Примак. — М.: Искусство, 1987. — која је одржана у мају 1878. године.Сахарова Е. В. Василиј Дмитријевич Полеонов, Јелена Дмитријевна Полеонова. Хроника породице уметника. — М.: Искусство, 1964. — Била је то прво Полеоновљево дело приказано на путујућим изложбама.Раздобрејева И. В. Слика В. Д. Полеонова „Московскиј дворик” // Државна Третјаковска галерија. Материјали и истраживања. — М.: Совјетскиј художник, 1956. — Т. I. — Павел Третјаков купио је то платно директно са изложбе.Јурова Т. В. Василиј Дмитријевич Полеонов. — М.: Искусство, 1961. —

Према историчару уметности Алексеју Федорову-Давидову, слика „Московско двориште” је „пуна једноставне и јасне срдачне поезије”Федоров-Давидов А. А. Руски пејзаж XVIII — почетка XX века. — М.: Совјетскиј художник, 1986. — и ово Полеоновљево дело „било је нова реч у руском пејзажном сликарству и одиграло велику улогу у њему”.Федоров-Давидов А. А. Руски пејзаж XVIII — почетка XX века. — М.: Совјетскиј художник, 1986. — Историчарка уметности Тамара Јурова приметила је да је ово платно међу „бисерима руске школе сликарства” и да је постало „прекретница у историји руског пејзажног сликарства”. Историчар уметности Виталиј Манин назвао је „Московско двориште” „ремек-делом пејзажне уметности” и написао да је „довољна једна таква слика да уђе у историју”.Манин В. С. Руско пејзажно сликарство. Крај XVIII — XIX век. — СПб.: Аврора, 2012. —

Историја

Претходни догађаји Године 1863—1871. Василиј Полеонов студирао је на Империјалној академији уметности, где је прво (до 1866) био слободан слушалац, а затим редован студент.Државна Третјаковска галерија — каталог збирке / Ј. В. Брук, Л. И. Јовлева. — М.: Краснаја плошчад, 2006. — Т. 4: Живопис друге половине XIX века, књига 2, Н—Я. — С. М. Грачова. Пољенов Василиј Дмитријевич (HTML). Велика руска енциклопедија — bigenc.ru.Петинова Е. Ф. Руски уметници XVIII — почетка XX века. — СПб.: Аврора, 2001. — Његови ментори на класи историјског сликарства били су Алексеј Марков, Петар Басин, Петар Шамшин, Александар Бејдеман и Карл Вениг. Године 1871. Полеонов је награђен великом златном медаљом Академије уметности за слику „Васкрсење Јаирове кћери” (сада у НИМ РАХ). Уз ову награду добио је звање првокласног уметника, као и право на пензионерско путовање у иностранство. Године 1872—1873. Полеонов је посетио Немачку и Италију, а 1873—1876. живео је и радио у Паризу. У писму родитељима, написаном непосредно пред крај боравка у иностранству, уметник је рекао: „Овде сам се окушао у свим врстама сликарства: историјском, жанровском, пејзажу, марини, портрету главе, слици, животињама, мртвој природи и тако даље, и дошао до закључка да је мој таленат најближи домаћем пејзажном жанру, којим ћу се и бавити”.Сахарова Е. В. Василиј Дмитријевич Полеонов, Јелена Дмитријевна Полеонова. Хроника породице уметника. — М.: Искусство, 1964. — Пастон Е. В. Василиј Полеонов. „Московскиј дворик”. — М.: Државна Третјаковска галерија, 2017. — стр. 16 — (Историја једног ремек-дела). лево|мини|И. Е. Рјепин. Портрет В. Д. Полеонова (1877, Третјаковска галерија) У лето 1876. Полеонов се вратио у Санкт Петербург. Исте године, „Академија уметности доделила му је звање академика за одлично познавање сликарства, потврђено изложеним радовима.” У јесен 1876, прикључивши се Руској добровољачкој војсци, која је учествовала у Првом српско-турском рату, Полеонов је отишао у зону војних дејстава, где је на основу својих ратних утисака створио низ цртежа.Петинова Е. Ф. Руски уметници XVIII — почетка XX века. — СПб.: Аврора, 2001. — Крајем године, уметник се вратио у Петербург, али са жељом да се што пре пресели у Москву. У писму Елизавети Мамонтовој (супрузи предузетника и мецене Саве Мамонтова) од 24. децембра 1876. Полеонов је написао: „Силно чезнем за вама у Москву, вероватно ће у њој бити лакше радити него у Петербургу, где ни тренутка нема слободног да се концентришем...”.Сахарова Е. В. Василиј Дмитријевич Полеонов, Јелена Дмитријевна Полеонова. Хроника породице уметника. — М.: Искусство, 1964. —

Полеонов је о својој селидби разговарао и са ликовним критичарем Владимиром Стасовим, који му је у писму од 3. јануара 1877. написао: „Селите се у Москву <...>, а уствари вам Москва ни за шта не треба, као ни било шта друго у Русији. Ваш менталитет је неруски, не само историјски, већ ни етнографски нисте Руси. Боље би вам било да стално живите у Паризу или Немачкој. Осим ако се, наравно, не догоде неке неочекиване промене у вама, отварајући неке досад непознате кутије и изливајући непозната блага и новости. Наравно, ја нисам пророк!”Сахарова Е. В. Василиј Дмитријевич Полеонов, Јелена Дмитријевна Полеонова. Хроника породице уметника. — М.: Искусство, 1964. — Пастон Е. В. „Поетическаја правда” Москви // Третјаковска галерија. — 2007. — № 1. — Пастон Е. В. Василиј Полеонов. „Московскиј дворик”. — М.: Државна Третјаковска галерија, 2017. — стр. 18. — (Историја једног ремек-дела). Полеонов, узнемирен Стасовљевим критичким примедбама, поделио је своје сумње са уметником Иљом Рјепином. У писму из Чугујева од 20. јануара 1877. Рјепин је писао Полеонову: „Не, брате драги, видећеш и сам како ће пред тобом засијати наша руска стварност, досад неприказивана. Како ћеш бити увучен, до сржи костију, у њену поетску истину, како почнеш да је схваташ, да, са свом жестином љубави претачеш је на своје платно, и сам ћеш се зачудити шта ће се појавити пред твојим очима и први уживати у свом делу, а онда ни сви други неће зевати пред њим”.Сахарова Е. В. Василиј Дмитријевич Полеонов, Јелена Дмитријевна Полеонова. Хроника породице уметника. — М.: Искусство, 1964. — Гомберг-Вержбинскаја Е. П. Передвижники. — Л.: Искусство, 1970. — Пастон Е. В. Василиј Полеонов. „Московскиј дворик”. — М.: Државна Третјаковска галерија, 2017. — стр. 20. — (Историја једног ремек-дела).

Пресељење у Москву и рад на слици мини|Московско двориште (прва варијанта, 1877, Државна Третјаковска галерија) У јуну 1877. уметник је стигао у Москву. Одсео је код очевог пријатеља, индустријалца и издавача Фјодора Чижова. У Москви је Полеонов планирао да ради на историјској слици „Постриг неспособне царевне”. Поред тога, уметник је планирао путовање Волгом и источним делом Русије, али је убрзо по доласку у Москву одустао од те идеје.

Било му је потребно око три недеље да пронађе стан. Дана 23. јуна 1877. Полеонов је писао Чижову: „Мој нови дом је сасвим близу вашег, у Дурновском переулку између Новинског булевара и Собачјег трга. У истом писму, Полеонов је дао своју нову адресу: „Москва, Дурновски переулок поред Цркве Преображења на Песку, кућа Баумгартен”.Сахарова Е. В. Василиј Дмитријевич Полеонов, Јелена Дмитријевна Полеонова. Хроника породице уметника. — М.: Искусство, 1964. — Пастон Е. В. Абрамцево. Уметност и живот. — М.: Искусство, 2003. — Полеонов је изнајмио стан са својим колегом уметником Рафаилом Левицким. Василиј Дмитријевич се касније сећао (према белешкама свог сина): „Тражио сам стан. Видео сам белешку на вратима, ушао да погледам, и право са прозора угледао овај призор. Одмах сам сео и насликао га”.Сахарова Е. В. Василиј Дмитријевич Полеонов, Јелена Дмитријевна Полеонова. Хроника породице уметника. — М.: Искусство, 1964. — Пастон Е. В. Василиј Полеонов. „Московскиј дворик”. — М.: Државна Третјаковска галерија, 2017. — стр. 21. — (Историја једног ремек-дела). Уметник је мислио на оригиналну скицирану варијанту „Московско двориште” (у сопственом списку својих дела забележена је под насловом „Арбатски угао”).Пастон Е. В. „Поетическаја правда” Москви // Третјаковска галерија. — 2007. — № 1. — У лето исте године, већ живећи у Дурновском переулку, Полеонов је почео да ради на главној верзији платна „Московско двориште”, као и на слици „Бакин врт”.Пастон Е. В. Москва, как много в этом звуке… // Третјаковска галерија. — 2013. — № 3. — Истовремено, уметник је радио на студијама катедрала и ентеријера московског Кремља.Пастон Е. В. Василиј Полеонов. „Московскиј дворик”. — М.: Државна Третјаковска галерија, 2017. — стр. 24. — (Историја једног ремек-дела).

Изгледа да је Полеонов значајан део посла на „Московском дворишту” обавио у јулу и првој половини августа 1877, јер је у наредним месецима морао пуно да путује.Пастон Е. В. „Поетическаја правда” Москви // Третјаковска галерија. — 2007. — № 1. — Почетком јула 1877. родитељи Василија Дмитријевича су преминули: Дмитриј Васиљевич и Марија Алексејевна позвали су га у своју дачу, која се налазила у селу Петрушки код Кијева; изгледа да је пут у Кијевску губернију обављен у августу.Пастон Е. В. Москва, как много в этом звуке… // Третјаковска галерија. — 2013. — № 3. — Пастон Е. В. Свет Василија Полеонова. — М.: Слово, 2019. — Т. 1 (Русија). — У септембру исте године Полеонов је боравио у Олшанки — имању своје бабе Вере Николајевне Војејкове, које се налазило у Борисоглебском округу Тамбовске губерније.Државна Третјаковска галерија — каталог збирке / Ј. В. Брук, Л. И. Јовлева. — М.: Краснаја плошчад, 2006. — Т. 4: Живопис друге половине XIX века, књига 2, Н—Я. — Крајем 1877 — почетком 1878. Полеонов је био на бугарском фронту Руско-турског рата, где је обављао дужност уметника при штабу Руске императорске армије.Петинова Е. Ф. Руски уметници XVIII — почетка XX века. — СПб.: Аврора, 2001. —

6. покретна уметничка изложба и продаја слике