Шио III (; Тбилиси, 1. фебруар 1969), световно име Елизбар Тејмуразович Муџири (), предстојатељ је Грузијске православне цркве. За католикоса-патријарха све Грузије изабран је 11. маја 2026, а до тада је био митрополит сенакијски и чхороцкујски (од 2003), администратор грузинских парохија у Аустралији (од 2009) и местобљуститељ патријаршијског трона (од 2017).

Рођен је у Тбилисију, студирао је у Московској Духовној Академији и Светотихонском православном универзитету. Замонашио се 1993. године и рукоположен је у свештеномонашки чин 1996. године. Године 2003. је хиротонисан за епископа нове сенакијско-чхороцкујске епархије и постављен као администратор грузинских парохија у Аустралији и Новом Зеланду 2009. године. Године 2017. постављен је за местобљуститеља патријаршијског трона од стране католикос-патријарха Илије II. Након смрти католикос-патријарха Илије, постао је привремени поглавар грузинске цркве и касније изабрани патријарх.

Образовање и рана каријера Рођен 1. фебруара 1969. године у Тибилисију, тадашњем главном граду Сојветске Грузије, Муџири је био виолончелиста на Тбилисијском државном конзерваторијуму, где је и дипломирао 1991. Богословске науке је студирао на Батумијској богословској семинарији и Грузији, а касније у Русији на Московској духовној академији и Светотихонском православном универзитеу, где је докторирао 2015.

Елизбар Муџири се замонашио 1993. године где је добио монашко име Шио. Рукоположен је у чин јерођакона 1995. године, а годину дана касније у чин јеромонаха. Био је старешина цркве Светог Георгија у Клдисубанију, касније цркве Светог Николаја Мирликијског у Нарикали, све између 1997-2001. Касније је померен у цркву Светог Георгија у Москви, служећи као духовни вођа Грузијске дијаспоре.

Епископ Дана 18. августа 2003. године, Шио је хиротонисан и постављен на новонасталу епархију сенакијско-чхороцкујску. Епархију су чинили делови чкондидијске и поти-сенакијске епископије у области Самегрело. Године 2017. епархију су чинили 39 цркава и манастира. Епископ Шио је 30. априла 2009. године постављен за администратора грузијских парохија у Аустралији и Новом Зеланду и одликован у чин митрополита 2. августа 2010. Члан је Светог архијерејског синода ГПЦ и члан је синодске комисије за канонизацију.

Местобљуститељ Дана 23. новембра 2017. године, на Ђурђевдан, поглавар грузијске православне цркве, католикос-патријарх Илија II јавно је објавио постављање митрополита Шија за местобљуститеља патријаршијског двора. Ова одлука донесена је током тензија унутар грузијске цркве, јавно познатих као "случај цијанид", где је један свештеник ухапшен након што је покушао да отрује и убије патријарховог секретара са цијанидом. Ова патријархова одлука била је изненађујућа за јавност, а медији су предпостављали да је то била Илијина подршка за Шијеву кандидатуру за будућег патријарха.

Након сабрања светог архијерејског синода 2. новембра 2023. године, Шио је позвао за мир у Украјини, блиском истоку и целом свету.

Дана 17. марта 2026. годинве, митрополит Шио је званично постао местобљуститељ патријаршијског трона, након смрти патријарха Илије. Ова одлука је прихваћена од стране синода. Због своје поставе, у јавности је виђен као први кандидат за наследника патријарха Илије.

Патријарх Дана 11. маја 2026. године, Шио је једногласно изабран за католикос-патријарха све Грузије од стране синода.

Устоличен је 12. маја 2026. године у Светитсховелијском храму.

Референце

Категорија:Рођени 1969. Категорија:Католикоси-патријарси Грузије Грузија