Локалитет Циглана на делиблатском путу налази се у близини источне периферије Долова, удаљен око 300 метара источно од обода данашњег насеља и око 500 метара северно од пута који води према Мраморку и Делиблату. Око 25 километара јужније налази се ток Дунава. Налазиште је смештено на високој лесној тераси изнад некадашњих, данас каналисаних водотокова, који се спајају у подножју локалитета и даљим током у правцу југа уливају се у поток Морава.

О локалитету На локалитету се простире велики ископ бивше пољске циглане. Интензивним радом циглане, који је отпочео после Другог светског рата, а посебно након 1954. године, започет је дугогодишњи процес уништавања и девастирања овог локалитета. Налазиште је евидентирано рекогносцирањем терена у организацији Народног музеја Панчево 1961. године, када су у профилима ископа циглане уочене насеобинске целине из раздобља касне антике и средњег века. Угроженост локалитета је била повод да се 1965. године, на јужном делу налазишта, предузму сондажна ископавања заштитног карактера, у организацији Народног музеја у Панчеву и Градског музеја у Врщу, а заштитна ископавања вршена су и 1967. године у организацији истих установа. Тада је истражена двадесет и једна отпадна јама, са налазима које су истраживачи определили као сарматске, а истражено је и неколико средњовековних калотастих пећи и огњишта, са налазима који су датовани у 12—13. век.

Уништавање овог локалитета настављено је и након заштитних истраживања 1965—1967. године, до почетка 21. века, када је рад на експлоатацији земље за израду цигле окончан. У међувремену су обављана мања контролна и заштитна ископавања, па је 1985. године истражена једна отпадна јама из касноантичког периода. Према површини старог ископа, претпоставља се да је уништено око седам хектара простора радом циглане. Узимајући у обзир дистрибуцију површинских налаза, локалитет се простире на површини од око деветнаест хектара. Након престанка рада циглане, високи профили цигларског ископа, по којима су видљиви остаци археолошких целина, служили су мештанима Долова као позајмишта земље и песка, а 2013. године је у панчевачки музеј доспео део инвентара једног уништеног касноантичког гроба.

У циљу спречавања даљег уништавања археолошких целина и разношења богате археолошке грађе, Народни музеј Панчево од 2013. године спроводи најпре сондажна, а од 2014. године и систематска археолошка ископавања овог налазишта, која трају и данас. Ископавања се обављају на северном и јужном делу локалитета, до 2017. године истражена је површина од око 1260м², а откривено је укупно 140 археолошких целина. Регистровани су остаци два средњовеквна насеља, из 8—9. и 12—13. века, као и најмање три хоризонта античких насеља, која су на овом положају трајала од 2―5. века. Утврђен је и положај једне од некропола из античког периода.

Античка насеља на локалитету Циглана у Долову Хоризонтима античких насеља у Долову од 2/3. до 5. века приписују се 104 археолошке целине. Налазиште има веома сложену хоризонталну стратиграфију, са честим међусобним преклапањем објеката и укопавањем археолошких целина једних преко других. За сада су потврђена најмање три хоризонта живота у оквиру античког и касноантичам периода.

Најстарије античко насеље простире се на јужном делу локалитета. Припада му четрнаест истражених објеката, а карактеритична су станишта правоугаоне основе, са пећима које су укопане у њихове зидове. Неколико пећи је у арматури поплечано фрагментима керамике. Поред кућа, откривени су и трапови кружне основе, махом крушколиког пресека. У овим објектима пронађена је гричарија израђена без употребе витла, међу којом поједини примерци показују паралеле са дачким традицијама у изради гњетане гричарије. У већем проценту заступљена је и импортована римска керамика, као и други предмети римског порекла, на основу којих се овај хоризонт датује у раздобље од друге половине 2. века до друге половине 3. века, односно у раздобље од маркоманских ратова цара Марка Аурелија, започетих 166. године, до римског напуштања провинције Дакије 270. године. Особине археолошког материјала и начина становања указују на варварску културу, која се развијала изван тадашњих граница Римске империје, али је и прожета јакин римским утицајем.

Насеље из наредног хоризонта простире се на северном и јужном делу локалитета, где се формирало преко старијег античког насеља, о чему сведоче објекти укопани поред и преко старијих целина, које су напуштене. Овом хоризонту се за сада поуздано приписује десет истражених објеката. Појављује се нови тип стамбене архитектуре, који се манифестује полукопаним стаништима четвороугаоне или квадратне основе са јамом за централни носећи стуб на средини станишта. Грнчарски занат је такође претрпео промене са појавом биконичних лонаца рађених гњетањем, а забележен је и пад у проценту заступљености римске импортоване керамике. Ново насеље, које карактерише прекид са ранијим традицијама, настало је негде у периоду између друге половине 3. века и друге половине 4. века, верује се након римског напуштања провинције Дакије 270. године. Живот у насељу се одвијао до сарматских ратова цара Констанција II 358. године, када се прекида. Насеља овог периода приписују се култури Сармата Лимиганата, чије је присуство на овим просторима забележено у савременим историјским изворима.

Насеље последњег хоризонта је формирано на јужном делу локалитета. Издвојено је шеснаест археолошких целина, које су укопане кроз остатке напуштених објеката из две претходне насеобине. У питању су веома карактеристични, дубоко укопани стамбени и економски објекти, већих димензија, чија дубина укопавања достиже 4,2 метра. Верује се да су у питању комплекси са надземном или спратном конструкцијом, од којих је очуван једино подрумски део. Поред њих су констатовани трапови кружне основе и цилиндричног пресека. Основна карактеристика инвентара грнчарије последњег хоризонта је потпуно нова појава посуђа израђеног на спором грнчарском колу. Настанак овог насеља представља значајну новину и раскид са ранијим традицијама, а већ припада периоду почетка процеса Сеобе народа на овим просторима у последњој четвртини 4. века, након 375. године. Прекид живота у овом насељу везује се за негде око средине 5. века.

Средњовековна насеља на локалитету Циглана у Долову Археолошки остаци средњовековног насеља на овом локалитету регистровани су приликом заштитних ископавања обављених 1965. и 1967. године. Од почетка систематских архолошких истраживања 2013. до сада је истражено четрдесет археолошких целина, које се смештају у два различита хоризонта средњовековних насеља.

Трагови старије средњовековне насеобине откривени су на северном и јужном делу локалитета и чине их петнаест археолошких објеката. На северном делу налазишта откривене су земљане калотасте пећи са приступним јамама, што наводи на закључак да се овде простирао економски део насеља. Арматура ових пећи је неретко направљена од поломљених фрагмената кухињских лонаца. На јужном крају налазишта простирао се стамбени део насеља, манифестован открићима укопаних земуница са остацима јама за носеће стубове надземне дрвене конструкције. Једна од земуница има веома добро очувану камену пећ, каменку, направљену у североисточном углу станишта од камена чије порекло није на овим просторима. У унутрашњости или поред земуница, налазе се трапови кружне или правоугаоне основе. Иако није пронађен у већем обиму, археолошки материјал датује овај раносредњовековни хоризонт у период од друге половине или краја 8. века до краја 9. или почетка 10. века, а по свим својим елементима носи особине словенске материјалне културе тог времена. На основу налаза скоро целокупног кућног инвентара у земуници са каменком, ово насеље је престало да постоји у једном одређеном тренутку. Повезује се са догађајима који су се дешавали крајем 9. и почетком 10. века на тлу јужног Баната, а везани су за мађарске походе на области које у то време контролише самостални банатски кнез Глад.

Млађе средњовековно насеље формирано је искључиво на јужном крају налазишта, а у оквиру њега до сада је истражено двадесет и пет различитих археолошких целина. За разлику од старије средњовековне насеобине, овде се економски и стамбени објекти налазе на истом простору. Станишта овог хоризонта су веома лоше очувана и манифестују се искључиво остацима глинених подова од набоја који леже на старијем културном слоју из античког периода, па је вероватно реч о надземним или плитко укопаним објектима, направљеним од трошног материјала, вероватно колибама. У међупростору између станишта налазе се земљане калотасте пећи и трапови кружне основе, а регистровани су и трагови уских ровова, који су чинили окућнице или су служили за одвођење воде. Откривен је обиман археолошки материјал који овај средњовековни хоризонт датује у време 12. и прве половине 13. века. Слично другим бројним насеља овог периода, живот на овом насељу се прекида највероватније услед велике монголске најезде 1241—1242. године, након чега на овој позицији више никада није обнављан.

Галерија

Види још

Народни музеј Панчево Долово

Референце

Спољашње везе

Хоризонти античког и касноантичког насеља „Циглана” у Долову. Ка утврђивању хронологије античког и касноантичког периода у Банату. Хоризонти насеља Циглана у Долову и хронологија римског и касноримског периода у Банату.

Литература

Батистић Попадић, Д. 1988. Долово – циглана на делиблатском путу – средњовековни слој, Гласник Народног музеја 3: 52–66. Барачки, С. 1965. Циглана на делиблатском путу, Долово – сарматско и словенско налазиште. Археолошки преглед 7: 159–160. Барачки, С. 1967. Циглана на делиблатском путу, Долово – сарматско и словенско налазиште. Археолошки преглед 9: 149.

Категорија:Археолошка налазишта у Србији Категорија:Грађевине у Панчеву Категорија:Народни музеј Панчево