Александра Евгенијевна Болтасева (; ; рођена 11. јануара 1978. у Канашу) руска је и америчка физичарка и инжењерка електротехнике, професорка на Универзитету Пердју. Њена истраживања обухватају нанофотонику, квантну фотонику, нанофабрикацију, плазмонику, метаматеријале, интегрисану оптику и оптичке материјале. На Универзитету Пердју носи звање професорке електротехнике и рачунарског инжењерства Рона и Доти Гарвин Тонџес.

Биографија Основне студије примењене физике и математике завршила 1999. на Московском физичко-техничком институту, а мастер студије на истом институту 2000. Истраживачки рад током мастер студија обављала је у Физичком институту „П. Н. Лебедев” Руске академије наука у Москви. Докторирала је 2004. на Данском техничком универзитету, у области електротехнике.

Од 2002. до 2005. радила је у данским фотоничким предузећима „Micro Managed Photons” и „Alight Technologies”, а потом се вратила на Дански технички универзитет, најпре као постдокторанд, а затим као наставник и ванредни професор. На Универзитет Пердју прешла је 2008. као асистенткиња на Школи електротехнике и рачунарског инжењерства, где је 2013. изабрана за ванредну професорку, а 2016. за редовну професорку.

Научни рад Средишња тема њеног рада јесте развој нових материјалних платформи и поступака за израду фотонских структура које омогућавају управљање светлошћу на нанометарској скали. У оквиру тих истраживања посебно су заступљени нискогубитни, подесиви и полупроводнички компатибилни нанофотонски уређаји, са применама у интегрисаним оптичким колима, обради информација, чувању података, сензорима, медицинском снимању, енергетској конверзији и квантним информационим технологијама.

Радила на алтернативним плазмонским материјалима, укључујући проводне оксиде и нитриде прелазних метала, који се користе као замене за конвенционалне метале у одређеним оптичким и нанофотонским системима. Њен рад је повезан и са развојем ултракомпактних плазмонских модулатора заснованих на материјалима компатибилним са CMOS технологијом.

Признања Године 2022. добила је Гугенхајмову стипендију за пројекат о квантној нанофотоници и машинском учењу. Оптичко друштво Optica доделило јој је 2023. награду Р. В. Вуда за доприносе материјалним аспектима метаматеријала, плазмонике и нанофотонике. Исте године изабрана је за чланицу Америчког физичког друштва, уз образложење да је дала доприносе нанофотоници, плазмоници и метаматеријалима.

Референце

Категорија:Рођени 1978. Категорија:Руски физичари Категорија:Амерички физичари Категорија:Руски инжењери Категорија:Амерички инжењери