Textus Receptus (латински за „прихваћени текст”) је назив за низ штампаних текстова Новог завета на грчком језику који је започео Еразмовим издањем Novum Instrumentum omne (1516), а укључује издања Роберта Естјена (Стефануса), Теодора Безе, штампарске куће Елзевир, Симона де Колина и Фредерика Хенрија Амброза Скривенера."In time, Erasmus' text became known as the "Textus receptus" (largely through a marketing strategy employed by the Elzevir publishers in 1633) - the "received text" implying verbal inspiration."
Еразмова латинско-грчка издања Новог завета и његове белешке биле су веома утицајне на оригиналну немачку Лутерову Библију и на преводе Новог завета на енглески језик које је урадио Вилијам Тиндејл. Каснија издања Textus Receptus-а чинила су главну грчку базу за Превод краља Џејмса (Библију краља Џејмса), шпански превод Реина-Валера, чешку Краличку Библију, португалски превод Алмеида Ресебида, холандски Државни превод (Statenvertaling), руску Синодалну Библију и многе друге преводе Новог завета из доба Протестантске реформације широм западне, северне и средње Европе.
Иако га многи савремени текстуални критичари сматрају инфериорнијим обликом текста Новог завета, неки конзервативни хришћани га и даље сматрају најаутентичнијим текстом Новог завета. Овај став се углавном заснива на теолошкој доктрини о натприродном промисаоном очувању Светог писма.
Порекло текста мини|лево|Дезидерије Еразмо Ротердамски, зачетник традиције Textus Receptus-а|325x325px мини|десно|Роберт Стефанус|341x341px Textus Receptus највише личи на византијски тип текста, будући да је његов уредник Еразмо свој рад углавном заснивао на рукописима који прате византијску традицију. Међутим, Еразмо је у малом броју стихова пратио Минускул 1 (део предложеног цезарејског типа текста у јеванђељима), а у неколико стихова се ослањао и на латинску Вулгату коју је превео Јероним у 4. веку, укључујући Дела апостолска 9:6 и стављање доксологије Посланице Римљанима у 16. поглавље уместо након 14. поглавља, како је у већини византијских рукописа.Ф. Х. А. Скривенер, , (George Bell & Sons: Лондон 1894), том 2, , Bibliotheca Sacra, July–September, 1989, У Књизи Откривења, Еразмов текст првенствено прати Андрејски текстуални тип, назван по Андреју Цезарејском (563–614), који га је користио у свом веома утицајном коментару на Откривење.
За своје прво издање, Еразмо је имао директан приступ до око 8 грчких рукописа у Базелу, иако је Рукопис 2105 користио углавном за своје обилате коментаре који су се заснивали на белешкама припремљеним током претходне деценије на непознатим рукописима у Енглеској и Брабанту. Грчки рукописи коришћени у стварању Еразмовог првог издања су следећи:
+GAДатумНазивТип текстаСадржај281711. векCodex Basilensis A. N. III. 11византијскиПавлове посланице112. векCodex Basiliensis A. N. IV. 2цезарејски/византијскиДела ап., Посланице, Јеванђеља212. векCodex Basilensis A. N. IV. 1византијскиЈеванђеља281412. векAugsburg I.1.4° 1Андрејски/византијскиОткривење281512. векCodex Basilensis A. N. IV. 4византијскиДела ап., Посланице413. векМинускул 4/Codex Regius 84Мешовити/византијскиЈеванђеља281615. векCodex Basilensis A. N. IV. 5византијскиДела ап., Посланице81715. векCodex Basilensis A. N. III. 15византијскиЈеванђеља
Иако је Еразмо имао само један рукопис Откривења када је стварао прво издање у оквиру Novum Instrumentum omne, Ф. Х. А Скривенер примећује да се на неколико места, као што су Откривење 1:4 и Откривење 8:13, Еразмо позива на рукописе које је видео раније током својих путовања. За каснија издања, Еразмо је имао корист од многих европских дописника (написао је: „Нови завет ми је донео пријатеље свуда”) и успео је да добије више сарадника и помоћних уредника: на пример, будући енглески католички бискуп Катберт Танстал помогао му је са другим издањем; а имао је и пријатељске односе са шпанским кардиналом Франсиском Хименезом де Сиснеросом. Еразмо је добио примерак Комплутенсијске полиглоте на време за своје четврто издање из 1527. године, које је посебно користио за побољшање текста Откривења.
Други рукописи били су доступни каснијим уредницима верзије Textus Receptus. Роберт Стефанус је имао приступ за више од десетак рукописа, укључујући Codex Bezae и Regius, а поред тога је користио и Комплутенсијску полиглоту. Стефанусово издање Textus Receptus-а постало је један од два „стандардна” текста поред издања Теодора Безе. Попут Стефануса, Беза је имао приступ већем броју рукописа него Еразмо, укључујући Codex Claromontanus и Codex Bezae; међутим, он их је веома мало користио у својим издањима.
Последњи стихови Откривења Иако неки бранитељи Textus Receptus-а то оспоравају, опште је прихваћено да је Еразмо, пошто је рукопис који је користио немао последњих шест стихова Откривења, употребио латинску Вулгату да повратно преведе последње стихове Откривења на грчки. Међутим, користио је и белешке Лоренца Вале, као што је читање „Амин. Да, дођи, Господе Исусе” у Откривењу 22:20, које се не слаже у потпуности са латинском Вулгатом. У овом процесу Еразмо је увео многа карактеристична читања у текст Откривења. Нека од ових читања касније је Стефанус уклонио у својим издањима, али су нека карактеристична Еразмова читања остала, попут речи „књига живота” уместо „дрво живота” у Откривењу 22:19.
Неки бранитељи Textus Receptus-а тврде да је Еразмо користио друге грчке рукописе за последњих шест стихова Откривења. Рукописи као што су 2049, 2067 и 296, који садрже слична читања као Textus Receptus, предложени су као могући извори за Еразмова читања у Књизи Откривења. Међутим, савремена критичка наука сматра да су ови рукописи претрпели утицај штампаних издања Textus Receptus-а, а не да су били извор за Еразмова читања. Такође је примећено да, чак и да ови рукописи нису копирали Textus Receptus, Еразмо није створио немогућ грчки језик, па је могуће да такви рукописи садрже слична читања чистом случајношћу.
Историја Еразмо
мини|десно|Насловна страна Еразмовог Новог завета из 1516. године који је штампао Фробен
Еразмо је годинама радио на израђивању филолошких бележака о библијским и партнерским текстовима. Године 1512. започео је свој рад на латинском Новом завету. Консултовао је све рукописе Вулгате које је могао пронаћи како би створио издање без писарских грешака и са бољим латинским језиком. У ранијим фазама пројекта никада није помињао грчки текст: „Ум ми је толико узбуђен због помисли на исправљање Јеронимовог текста, са белешкама, да ми се чини да ме је инспирисао неки Бог. Већ сам скоро завршио његово исправљање упоређивањем великог броја древних рукописа, и то чиним уз огромне личне трошкове.”"Epistle 273" in Collected Works of Erasmus Vol. 2: Letters 142 to 297, 1501–1514 (tr. R.A.B. Mynors and D.F.S. Thomson; annotated Wallace K. Ferguson; Toronto: University of Toronto Press, 1976), 253.
мини|десно|180px|Последња страница Еразмовог Новог завета (Откр. 22:8–21) Укључио је грчки текст како би одбранио супериорност своје латинске верзије над Вулгатом. Написао је: „Остаје Нови завет који сам ја превео, са грчким текстом насупрот њега, уз моје белешке.”"Epistle 305" in Collected Works of Erasmus. Vol. 3: Letters 298 to 445, 1514–1516 (tr. R.A.B. Mynors and D.F.S. Thomson; annotated by James K. McConica; Toronto: University of Toronto Press, 1976), 32. Разлог за укључивање грчког текста додатно је објаснио бранећи свој рад: „Али једна ствар је очигледна из чињеница, и може бити јасна, како кажу, чак и слепцу, да је често због преводиочеве неспретности или непажње грчки погрешно преведен; често је право и изворно читање искварено од стране неуких писара, што видимо да се дешава сваки дан, или измењено од стране полуобучених и полупоспаних писара.”"Epistle 337" in Collected Works of Erasmus Vol. 3, 134.
Еразмово ново дело штампао је Јохан Фробен у Базелу 1516. године, чиме је постало први објављени грчки Нови завет под називом Novum Instrumentum omne, diligenter ab Erasmo Rot. Recognitum et Emendatum. За грчки текст користио је рукописе: 1, 1rK, 2e, 2ap, 4ap, 7, 817.W. W. Combs, Erasmus and the textus receptus, DBSJ 1 (Spring 1996), 45. У свом истраживању у Енглеској и Брабанту за припрему белешки о појединим речима, већ је био консултовао неколико других рукописа и био је посебно заинтересован за цитате црквених отаца као доказ раних читања. За каснија издања користио је више рукописа и консултовао се са својом широком мрежом дописника.
Штампарске грешке, које се приписују журби да се прво издање одштампа, биле су бројне у објављеном тексту. Еразму је такође недостајао комплетан примерак Књиге Откривења, па је последњих шест стихова превео назад на грчки са латинске Вулгате да би завршио своје издање. Еразмо је прилагодио текст на многим местима како би одговарао читањима пронађеним у Вулгати или цитатима Црквених отаца; сходно томе, иако научници класификују Textus Receptus као касни византијски текст, он се разликује у скоро 2.000 читања од стандардног облика тог типа текста, који представља „Већински текст” Хоџиса и Фарстада (Волас, 1989). Издање је имало огроман комерцијални успех и распродато је, те је поново штампано 1519. године, при чему је већина, али не и све, штампарских грешака исправљена.
Еразмо је дуги низ година проучавао рукописе грчког Новог завета у Холандији, Француској, Енглеској и Швајцарској, бележећи њихове бројне варијанте, али је у Базелу имао непосредно доступан само шест грчких рукописа.</ref> Сви су датирали из 12. века или касније, а само један је потицао изван главне византијске традиције. Због тога већина савремених научника сматра његов грчки текст двосмисленог квалитета.Bruce Metzger ,
У трећем издању Еразмовог грчког текста (1522) додато је плагијаторско место познато као Јованов зарез (Comma Johanneum), јер је „Еразмо одлучио да избегне сваку прилику за клевету радије него да истраје у филолошкој тачности”, иако је остао „уверен да оно не припада оригиналном тексту Прве Саборне Посланице Јованове”.H. J. de Jonge,
Велика тражња за грчким Новим заветом довела је до таласа даљих ауторизованих и неауторизованих издања почетком 16. века, од којих су се скоро сва заснивала на Еразмовом раду и садржала његова карактеристична читања, али су обично уносила и мањи број сопствених измена., London
Комплутенсијска полиглота Комплутенсијска полиглота (лат. Biblia Polyglotta Complutensis) је назив за прву штампану вишејезичну Библију (полиглоту). Издавање је покренуо и финансирао шпански кардинал Франсиско Хименез де Сиснерос (1436–1517).
Неки, попут Тринитарног библијског друштва, такође повезују Комплутенсијску полиглоту са традицијом Textus Receptus-а. Међутим, она се обично не наводи као део самог Textus Receptus-а, иако је утицала на њега и користили су је његови уредници, укључујући Колина, Стефануса и самог Еразма у каснијим издањима.
Естјен (Стефанус) и Беза мини|десно|253x253px|Четврто издање Новог завета Роберта Естјена
Роберт Естјен, познат као Стефанус (1503–1559), париски штампар, уредио је грчки Нови завет четири пута: 1546, 1549, 1550. и 1551. године, при чему је последње издање објављено у Женеви. Издање из 1551. садржи Еразмов латински превод и Вулгату. Стефанусову верзију је поново издао, уз мале измене грчког текста, женевски реформатор Теодор Беза у издањима из 1565, 1582, 1588–89, 1598. и 1611. године.
Колинеус Симон де Колин (1480–1546) одштампао је једно издање Textus Receptus-а, које се првенствено заснивало на Еразмовом раду и на Комплутенсијској полиглоти. Ово издање се појавило 1534. године, али је његов утицај био минималан и каснији уредници га нису користили.
Браћа Елзевир