мини|Илустрација Лафонтенове басне Жила Бастјена-Лепажа, 1881. Уметнички институт у Чикагу Жир и бундева, на француском Le gland et la citrouille, једна је од Лафонтенових Басни, објављена у његовом другом тому (IX.4) 1679. године. Посебно на енглеском језику, написане су нове верзије ове приче како би се подржао телеолошки аргумент о стварању, који су фаворизовали енглески мислиоци од краја 17. века надаље.

Популарна теологија Ова басна је једна од ретких Лафонтенових без сигурног порекла, иако је општеприхваћено да дугује нешто уличној фарси коју је изводио Табарен раније у 17. веку. Почевши са изјавом да је „Божја творевина добро направљена”, она говори о томе како сеоски простак доводи у питање интелигентни дизајн у стварању, претпостављајући да би било боље да храстови рађају бундеве, а да слабе лозе носе жиреве. Он заспи испод дрвета и буди га пад жира, узимајући релативни недостатак повреде коју трпи као довољан доказ божанског провиђења.Превод Елизура Рајта на мрежи Међутим, претпоставља се да је стварна мета ироничног аутора слабост таквог моралног расуђивања.Peter France, "The poet as a teacher" у , Edinburgh U Чини се да је то поткрепљено чињеницом да је употребљени аргумент заснован на шали у фарси која није требало да се схвати озбиљно. На Истоку се иста шала препоручила састављачима слично амбивалентних прича о Насрадин-хоџи.„Walnuts and watermelons”

У Енглеској је, међутим, басна схваћена много озбиљније као подршка телеолошком аргументу који су теолози и филозофи износили отприлике у то време. Ен Финч, грофица од Винчилсија, прва је адаптирала басну као полемику против атеизма, дајући својој песми нови наслов „Атеиста и жир” ().Specimens of British Poetesses, Лондон 1825, стр. 134–136 Уместо Лафонтеновог уводног уверавања да је „Божја творевина добро направљена”, песма почиње супротном тврдњом: „Мислим да је овај свет чудно направљен, и све је погрешно” (), како изговара „глупи самоуверени атеиста” (). Борбени став замењује благонаклону иронију, а дело се завршава гротескном сликом размрскане лобање која испушта своје лажне претпоставке.Jayne Elizabeth Lewis, The English Fable: Aesop and Literary Culture, 1651-1740, Cambridge University 1996, стр. 139–140

У својој верзији Лафонтена у Одабраним баснама () из 1754. године, Чарлс Денис се враћа наслову „Жир и бундева” и нешто лаганијем духу. „Све што јесте, исправно је” () његова је почетна тврдња, а покајани „простак” је коначно доведен до тога да „да Провиђењу оно што му припада”.Fable 3, стр. 16–18 Исте 1754. године, Роберт Додсли је укључио прозну верзију у одељак модерних басни у свом делу Select fables of Esop and other fabulists.Fable 15, стр. 93–94 Дело чува наслов Ен Финч „Атеиста и жир”, али је иначе претворено у безбрижну анегдоту. То је „један од оних префињених мислилаца, иначе званих Ситни филозофи” (), који опуштено размишља испод храста. Али он открива, са околношћу падајућег жира, „како мала ситница може да сруши системе моћних филозофа!”

До краја 18. века причу је у сферу популарне теологије вратила Хана Мор. Она је од своје песме „Два баштована” () направила потпуно нову обраду теме и објавила је као један од својих траката () 1797. године. Два баштована расправљају о мудрости стварања, а слободни мислилац постаје уверен да је „Бог далеко мудрији од мене” при помисли на штету коју би пљусак „бундева” могао нанети његовој глави. Чарлс Линли млађи (1834–1869) касније је поново написао причу о „Жиру и бундеви” за децу у својој књизи Old Saws Newly Set (Лондон 1864),стр. 12–13 са истом моралном сврхом. Његов закључак је: „С поштовањем посматрај Стварање, и спознај своју маленкост, о Човече!” (). Иста озбиљност лежи у основи непотписаног прозног препричавања на почетку одељка о стварању у још једном делу популарне теологије, Anecdotes and Examples illustrating the Catholic catechism, објављеном у Њујорку 1904. године.Google Books, стр. 39–40 Анегдота илуструје тврдњу којом почиње, да се „Божја мудрост показује у стварању.”

Духовитост у преводу Мање програматски преводи басне показују различите стратегије које су користили други песници како би дочарали Лафонтенову грациозну духовитост. Француски оригинал је написан у апроксимацији неправилно римованог слободног стиха (),Текст на мрежи о којем само Норман Р. Шапиро покушава да пружи представу, иако по цену честог парафразирања смисла и уз недостатак лакоће оригинала.50 Fables of La Fontaine, University of Illinois 1997, стр. 93 Парафраза без изговора да се репродукује оригинални стил такође је приступ првог превода ове песме на енглески језик, који је урадио Бернард де Мандевил 1704. године.Aesop Dress'd, or a collection of fables writ in familiar verse, стр. 4 Овај превод је написан у осмерачким двостисима чији је циљ да окарактеришу „уображеног сеоског простака” () из басне. Лафонтенову почетну тачку његов тумач одлаже до шесторедне поуке извучене на крају, која почиње овако: The World's vast Fabrick is so well Contrived by its Creator's Skill; There's nothing in't, but what is good.

Верзија Вилијама Троубриџа Ларнеда за децу написана је у четири правилно римоване строфе од по шест стихова у дактилском метру и покушава да дочара Лафонтенову безбрижност. Њена резултујућа колоквијалност чини протагонисту превише рустичним, замењујући оригинални једноставни усклик „Ох! Ох!” () са „Гош!” () и чинећи да он себе назива „Паметним ја” ().Fables in Rhyme for Little Folks from the French of La Fontaine, Њујорк 1918, Пројекат Гутенберг Меријен Мур такође од своје верзије за одрасле прави више рекреацију него тачан превод. Поштовалац њеног рада сврстава ову басну међу њене успешније интерпретације, које оцењује као „вредне постављања као пратиоце или ривале оригинала... који одушевљавају без застајкивања да би експлицитно поучавали”.Laurence Stapleton, Marianne Moore: The Poet's Advance, Princeton University 1978, стр. 178

Уметничке интерпретације Класична илустрација Лафонтенове басне Жан-Батиста Удрија, која оригинално потиче из 1730-их, приказивала је сељака како лежи лицем према горе и спава испод храста.Каталог Жоконд Управо та интерпретација је касније слеђена на португалским плочицама (азулежу) из 18. века које илуструју басне, а које облажу манастирске ходнике у манастиру Сао Висенте де Фора у Лисабону.Галерија Flickr У својој линијској гравири за енглеско издање басни из 1931. године, Стивен Фредерик Гуден је радије приказао рустичног филозофа како размишља о жиру који му је управо пао на главу док лежи поред бундеве. С друге стране, на свом акварелу из 1881. године, француски сликар реалиста Жил Бастјен-Лепаж приказује сељака обученог у плаво како вири у велику бундеву у колицима.

Референце

Категорија:Лафонтенове басне Категорија:Аргументи за постојање Бога Категорија:Измишљене биљке Категорија:Тикве и бундеве