Како умиру демократије () је књига из упоредне политике коју су 2018. објавили харвардски политиколози Стивен Левицки и Данијел Зиблат. Бави се демократским назадовањем и начинима на које изабрани лидери постепено подривају демократске процесе како би повећали сопствену моћ. Књига проучава политичке системе земаља попут Венецуеле, Русије, Турске, Тајланда, Мађарске и Пољске, и даје оштра упозорења о првом председништву Доналда Трампа које, по мишљењу аутора, угрожава америчку демократију.

Књига је била бестселер и наишла на широко признање критике. Године 2023. Левицки и Зиблат објавили су својеврсни наставак под насловом Тиранија мањине. Он пружа ажурирани поглед на глобалне изгледе за демократију, с фокусом на антивећинске механизме који се примењују у САД како би се спречила демократска владавина већине.

Садржај Књига Како умиру демократије наводи случајеве у више земаља где је дошло до слома „међусобне толеранције“ и губитка поштовања за политички легитимитет опозиције. Толеранција, како је аутори дефинишу, подразумева прихватање резултата слободних и поштених избора када је опозиција победила, насупрот подношењу неоснованих притужби на изборни механизам или чак заговарању обарања изборног система. Аутори наглашавају важност поштовања мишљења људи са другачијим политичким ставовима, уместо напада на патриотизам опозиције, или упозоравања да ће, уколико дођу на власт, уништити земљу.

Описујући како препознати аутократе, Левицки и Зиблат су развили скуп од четири знака упозорења у понашању. Треба да се забринемо када политичар: 1) одбацује, речима или делима, демократска правила игре, 2) пориче легитимитет противника, 3) толерише или подстиче насиље, или 4) показује спремност да укида грађанске слободе противника, укључујући медије.

Други знак, делегитимизација противника, наводи аутократске политичаре да своје противнике приказују као криминалце, субверзивне елементе, непатриоте или претњу по националну безбедност и постојећи начин живота.

Аутори тврде да у систему са поделом власти, различите гране власти располажу средствима којима могу поткопати друге гране. Упозоравају на пробијање политичке агенде или акумулацију моћи играњем „уставног тврдог курса“ тактикама попут паковања суда, опструкције номинација или злоупотребе моћи буџета. Уместо тога, аутори препоручују „уздржаност“ и одређени степен сарадње како би влада функционисала на уравнотежен начин. Међу осталим претњама по демократску стабилност набрајају економску неједнакост и сегрегацију политичких партија по расној, верској и географској основи.

Након примене своје теорије о томе како демократије умиру на латиноамеричке и европске земље (посебно на Венецуелу и Русију), аутори посвећују каснија поглавља САД-у, Доналду Трампу, Републиканској странци и председничким изборима 2016. У књизи се тврди да су САД све до 2016. одолевале покушајима дестабилизације демократије захваљујући двема нормама: међусобној толеранцији и институционалној уздржаности, при чему се ова друга дефинише као „избегавање поступака који, иако поштују слово закона, очигледно крше његов дух. Тамо где су норме уздржаности јаке, политичари не користе своје институционалне прерогативе до крајњих граница, чак и ако је то технички легално, јер би такав поступак могао да угрози постојећи систем.“ Међутим, аутори сматрају да су ове две норме под ударом: Књига се завршава са три могућа сценарија за Америку након Трампа.

Анализа Левицки и Зиблат примењују холистички приступ у објашњавању процеса којим демократије умиру и у проучавању дугорочних изгледа демократских система. Кључне теме књиге изложене су у уводу: аутори тврде да на почетку 21. века демократије и даље умиру као и у претходном столећу, али на другачије начине него раније, мање „од руку људи са пушкама“, а више од стране изабраних лидера. Као методологију, аутори се углавном ослањају на „компаративни метод“. Настоје да предвиде будућност на основу историјских поређења: проналазећи сличне динамике и случајеве где се историја „римује“, представљајући моделе „чувања капије“ и тако даље.

Оштро критикују Трампово прво председништво, карактеришући га као некога „са сумњивом оданошћу демократским нормама“, и упоређујући га са аутократама из прошлости и садашњости. Књига процењује ризик његовог председништва и покушава да идентификује образац у његовим ауторитарним склоностима.

Препоруке аутора Левицки и Зиблат тврде да су опасности од Трамповог председништва стварне и залажу се за заштиту америчке демократије следећим саветима: Они позивају Американце „да обнове основне норме које су некада штитиле“ националну демократију: „Али морамо учинити више од тога. Морамо те норме проширити на читаво разнолико друштво. Морамо их учинити истински инклузивним.“

Аутори нуде препоруке за републиканце, који прво морају да схвате да би председник Трамп „могао да нанесе стварну штету нашим институцијама на дуге стазе.“ Поред тога, странка „мора изградити разноврсније бирачко тело... и мора пронаћи начине да побеђује на изборима без позивања на бели национализам, или оно што републикански сенатор из Аризоне Џеф Флејк назива 'шећерном опијеношћу популизма, нативизма и демагогије'.“ Што се тиче демократа, аутори пишу: „Иако Демократска странка није била главни покретач америчке продубљујуће поларизације, ипак би могла да одигра улогу у њеном смањењу.“ Позивају странку да размотри „свеобухватније политике тржишта рада... императив је да се демократе позабаве питањем неједнакости. То је, на крају крајева, више од питања социјалне правде. Само здравље наше демократије зависи од тога.“

У интервјуу из 2018. Левицки је сажео два циља књиге: поразити Трампа 2020. и ојачати америчку демократију. Након почетка другог Трамповог председништва, Левицки је прокоментарисао да су САД већ склизнуле у облик компетитивног ауторитаризма.

Пријем The Economist је навео да је Како умиру демократије вероватно била „најважнија књига Трампове ере“. The New York Times је описао као неопходан водич кроз оно што се може догодити у САД. Џон Икенбери је у Foreign Affairs окарактерисао књигу као снажан позив на буђење, а The Washington Post је рекао да представља трезвен поглед на тренутно стање политичких послова. У академском приказу, политички теоретичар Розолино А. Кандела похвалио је књигу и истакао да ће академици у њој наћи много тога „за учење, разоткривање и развијање“.

Како умиру демократије доспела је на листу бестселера The New York Times-а, а помогло јој је повољан публицитет од стране истакнутих демократа. Џо Бајден је читао књигу 2018, понекад је носећи са собом те године да би делио одломке. Барак Обама ју је уврстио на своју листу „Омиљених књига 2018. године“. Књига је награђена немачком наградом NDR Kultur Sachbuchpreis за 2018. годину.

У иначе похвалној рецензији, Џејсон Вилик је у The Wall Street Journal замерио Левицком и Зиблату што су демонизовали републиканске политичаре попут Теда Круза и, чинећи то, „нудили ненамерно поучавајућу лекцију о томе како се демократска политика расплиће“. Дејвид Рансиман је у The Guardian назвао књигу провокативном, али је тврдио да ставља превише нагласка на лекције из историје, док потцењује друге факторе који слабе демократије, попут неједнакости и утицаја друштвених мрежа: „Ово говорим као историчар: ако желимо да знамо како би наше демократије могле да умру, морамо престати да гледамо у наша јуче.“ Иако је похвалио Како умиру демократије као „књигу која највише наводи на размишљање у поређењу демократских криза у различитим нацијама“, професор Универзитета Колумбија Адам Туз замерио је ауторима што умањују значај употребе силе, како у уништавању демократија, тако и у њиховом оживљавању:

Види још Демократско назадовање у Сједињеним Државама Аутократски легализам

Референце

Литература

Спољашње везе How Democracies Die' Authors Say Trump Is A Symptom Of 'Deeper Problems NPR, 22. 1. 2018.

Penguin Publisher Website Цитати из књиге „Како умиру демократије“ на Гудридс-у Приказ књиге у The New York Times-у

Категорија:Књиге 2018. Категорија:Америчке политичке књиге Категорија:Књиге о демократији Категорија:Политиколошке књиге