Психопомпос (од грчке речи, ψυχοπομπός, psychopompós, што значи „водич душа”) су бића, духови, анђели, демони или божанства у многим религијама чија је одговорност да отпрате тек преминуле душе са Земље у загробни живот.John Morreall; Tamara Sonn (2011). The Religion Toolkit: A Complete Guide to Religious Studies. Wiley-Blackwell. алт=Рељеф са исклесаног погребног лекита у Атини: Хермес као психопомп води Преминулу Мирину, свештеницу Атине, у Хада, око 430-420 пре нове ере (Националниархеолошки музеј у Атини) |мини|466x466п|Рељеф са исклесаног погребног лекита у Атини: Хермес као психопомп води преминулу Мирину, свештеницу Атине, у Хад, око 430-420. пре нове ере (Национално археолошки музеј у Атини) Њихова улога није да суде преминулом, већ да их воде. Често се појављују у надгробној уметности, психопомпоси су приказани у различитим временима и културама као антропоморфна бића, коњи, јелени, пси, гаврани, вране, сове, врапци и кукавице. Кад су птице у питању, оне се често виде у огромним јатима, чекајући испред куће умирућег.
Преглед
Античка религија Класични пример психопомпоса су староегипатски богови Анубис,Greenberg, Mike (29 December 2020). "Anubis: The Egyptian God of the Dead". mythologysource.com. Retrieved 3 November 2024. божанство Пушан у хиндуизму, грчки лађар Харон, богиња Хеката. и бог ХермесRADULOVI, IFIGENIJA; VUKADINOVI, SNEŽANA; SMIRNOVBRKI, ALEKSANDRA – Hermes the Transformer Ágora. Estudos Clássicos em debate, núm. 17, 2015, pp. 45–62 Universidade de Aveiro. Aveiro, Portugal. Archived 7 September 2021 at the Wayback Machine (PDF link), римски бог Меркур., нордијске ВалкиреOrchard (1997:36) and Lindow (2001:104)., астечки Шолотл., словенска богиња Морана и етрурска Вант.Scheffer, C. 1991. "Harbingers of Death? The Female Demon in Late Etruscan Funerary Art" In Munuscula Romana, edited by A. L. Touati, E. Rystedt, and Ö. Wikander, 43–50. Stockholm: Paul Ǻströms förlag.
Савремене религије Хајбај Вучанг (дословно „Црна и Бела Непролазност“) су два божанства у кинеској народној религији задужена за преношење мртвих душа у подземни свет.
Шинигами из јапанске митологије описани су као психопомпи."Shinigami, God of Death". Japan Avenue. Retrieved 2022-10-06.
Облик Шиве као Таракешваре у хиндуизму обавља сличну улогу, иако он води душу ка спасењу, а не у загробни живот. Поред тога, у Бхагавата Пурани, Вишнудуте и Јамадуте су такође гласници својих господара, Вишну и Јаме. Њихова улога је сликовито приказана у причи о Аџамили. У многим веровањима, дух који се одводи у подземни свет насилно се одваја од тела."The Mercury-Woden Complex: A Proposal",
У персијској традицији, Даена, зороастријски унутрашњи водич, појављује се као прелепа млада девојка онима који заслужују да пређу Мост Чинват или као ружна, стара вештица онима који то не заслужују.Zoroastrianism's After Life & Funeral Customs. Accessed: March 2024.
Политеистички концепт посебног божанства смрти одбачен је у Аврамском монотеизму, који Бога сматра јединим господарем смрти и живота."Angel of Death". Jewish Virtual Library. Retrieved 2020-05-04. Међутим, арханђел Самаел може се сматрати јеврејским психопомпом, чија је улога у талмудској и постталмудској теологији анђео смрти. У хришћанству се за Светог Петра, Арханђела Михаила и Исуса сматра да делују као психопомпи, било да воде мртве у рај или (као у случају Петра) тако што им допуштају пролазак кроз капије."Jewish Myth, Magic, and Mysticism: Knock, Knock, Knocking on Heaven's Door: Jewish Psychopomps". ejmmm2007.blogspot.com. Retrieved 4 March 2024. У исламу, Азраел игра улогу анђела смрти који уз Божију дозволу узноси душу ка небесима."Death, Angel Of". Jewish Encyclopedia. Retrieved 4 March 2024. Према Радјарду Киплингу, Азраел „одваја Дух од Тела“.
У многим културама, шаман такође испуњава улогу психопомпа. Ово може укључивати не само праћење душа мртвих, већ и помоћ при рођењу и увођењу душе новорођеног детета у свет.. (The title means "Shamans in Eurasia"; the book is written in Hungarian, but it is published also in German, Estonian and Finnish; page 36 is used as the source.) Site of publisher with short description on the book (in Hungarian) Archived 2010-01-02 at the Wayback MachineОво такође објашњава савремени назив „бабица за умируће“ или „дула за крај живота“, што је још један облик психопомпоса.
У филипинској култури, једна од улога богиње Магвају јесте да буде психопомпа. Духови предака такође функционишу као психопомпи. Када особа на самрти дозива одређене мртве особе (нпр. родитеље, партнере), духови потоњих су наводно видљиви првима. Духови, који традиционално чекају у подножју самртне постеље, преузимају (на тагалог : sundô) душу убрзо након смрти и прате је у загробни живот.
У анканској религији, Амокје је жена која вади душе из реке и уведе их у Асамандо, аканско царство мртвих. Покојник се сахрањује са прекривачима око струка, накитом и перлама које затим плати Амокјеу да га прими у Асамандо.
Мноштво митологија и сујеверја просто имају персонификацију смрти као психопомпа. Такве персонификације често представљају смрт као косача, чак му приписују титулу „смрт са косом".Menzies, Robert (1847). The Circle of Human Life. Edinburgh: Myles Macphail. Noyes, Deborah (2008). Encyclopedia of the End: Mysterious Death in Fact, Fancy, Folklore, and More. Boston: Houghton Mifflin. .
Психологија У аналитичкој психологији, психопомп је посредник између несвесног и свесног света. Симболично је оличен у сновима као мудар човек или жена, или понекад као корисна животиња.Drake, Michael. The Great Shift: And How To Navigate It. (2018)
Види још
Приче о замени живота, корејски митови у којима су психопомпи убеђени да поштеде живот особе.
Референце
Додатна литература
Geoffrey Dennis, "Abraham", "Elijah", "Lailah", "Sandalphon", Encyclopedia of Jewish Myth, Magic, and Mysticism, Llewellyn, 2007. Мирча Елијаде, "Shamanism", 1964, Chapters 6 and 7, "Magical Cures: the Shaman as Psychopomp".
Категорија:Божанства смрти