У астрофизици, тамни ток је контроверзна хипотеза која објашњава одређена неслучајна мерења пегуларне брзине галактичких јата. Стварна измерена брзина је збир брзине предвиђене од Хабловог закона плус могућа мала брзина која тече у заједничком смеру. У овом моделу се предлаже да је корелирани ток веома великих размера, назван булк ток, повезан са одређеним моделима инфлаторне космологије.

Кретање и брзина галактичких јата мини|Приказ Тамног тока у WMAP Према стандардним космолошким моделима, кретање галактичких јата у односу на космичко позадинско зрачење, требало би да буде насумично распоређено у свим правцима. Међутим, анализирајући трогодишње податке Вилкинсонове микроталасне анизотропске сонде (WMAP) користећи кинематички Суњајев-Зелдовичев ефекат, тим астронома предвођен Александром Кашлинским пронашао је доказе о „изненађујуће кохерентном“ току јата од 600–1000 км/с ка делу неба од 20 степени између сазвежђа Кентаур и Вела(енгл. Vela).

Истраживачи су сугерисали да би кретање могло бити остатак утицаја више невидљивих региона универзума пре инфлације. Телескопи не могу да виде догађаје пре око 380.000 година након Великог праска, када је универзум постао транспарентан ( космичко позадинско зрачење ). To одговара хоризонту честица на удаљености од око 46 милијарди (4,6×10⁻⁶ ) светлосних година. Пошто је материја која узрокује нето кретање у овом предлогу ван овог опсега, она би у извесном смислу била ван нашег видљивог универзума ; међутим, и даље би била у нашем прошлом светлосном конусу.

Мерења Планковог телескопа и WMAP-a Године 2013, подаци са Планковог свемирског телескопа нису показали доказе о „тамном току“ у тој врсти размера, чиме се одбацују тврдње о доказима о гравитационим ефектима који досежу изван видљивог универзума или о постојању мултиверзума. Међутим, 2015. године Атрио-Барандела и др. тврде да су пронашли потпору за његово постојање користећи и Планкове и WMAP податке. У раду се наводи да је у припреми потпунија анализа како би се искористио цео узорак Планковог јата за даљу изградњу доказа. Међутим, тим није објавио даље радове на ову тему.

Локација мини|380x380п|Панорамски поглед на галаксије изван Млечног пута, са јатом Норма и Великим атрактором приказаним дугачком плавом стрелицом у доњем десном углу слике близу диска Млечног пута. Утврђено је да тамни ток тече у правцу сазвежђа Кентаур и Хидра. Ово одговара правцу Великог атрактора, што је гравитациона мистерија првобитно откривена 1973. године. Међутим, сматрало се да извор привлачења Великог атрактора потиче из масивног јата галаксија названог Норма јато, које се налази око 250 милиона светлосних година од Земље.

У студији из марта 2010. године, Кашлински је проширио свој рад из 2008. године, користећи петогодишње резултате WMAP-а уместо трогодишњих резултата, и удвостручио број посматраних јата галаксија од 700. Тим је такође сортирао каталог јата у четири „кришке“ који представљају различите распоне удаљености. Затим су испитали преферирани смер тока за јата унутар сваког кришкa. Извештај је закључио да, иако величина и тачан положај овог правца показују извесне варијације, укупни трендови међу кришкама показују изузетно слагање. Тим је до сада каталоговао ефекат чак до 2,5 милијарди светлосних година и нада се да ће проширити свој каталог још даље, на двоструко већу удаљеност од тренутне.

алт=Тамни ток. Обојене тачке су јата унутар једног од четири распона удаљености, при чему црвеније боје означавају већу удаљеност. Обојене елипсе показују смер кретања јата одговарајуће боје. Такође су приказане слике репрезентативних јата галаксија у сваком исечку удаљености.|центар|мини|800x800п|Тамни ток. Обојене тачке су јата унутар једног од четири распона удаљености, при чему црвеније боје означавају већу удаљеност. Обојене елипсе показују смер кретања јата одговарајуће боје. Такође су приказане слике репрезентативних јата галаксија у сваком исечку удаљености.

Критике Астрофизичар Нед Рајт објавио је онлајн одговор на студију тврдећи да су њене методе погрешне. Првобитни аутори су објавили саопштење у којем тврде да је критика углавном неоснована. Новији статистички рад који је урадио Рајан Кајслер тврди да искључује могућност да је тамни ток физички феномен, јер Кашлински и др. нису сматрали примарне анизотропије космичко позадинских зрачења (CMB) толико важним колико јесу.

Неки сугеришу да би ово могао бити ефекат сродног универзума или региона простор-времена који се фундаментално разликује од видљивог универзума. Измерени су подаци где је више од 1.000 јата галаксија, укључујући и нека удаљена чак 3 милијарде светлосних година. Александар Кашлински тврди да ова мерења показују да стални ток универзума очигледно није статистичка случајност. Кашлински је рекао: „У овом тренутку немамо довољно информација да видимо шта је то или да га ограничимо. Можемо само са сигурношћу рећи да је негде веома далеко свет веома другачији од онога што видимо локално.Да ли је то 'други универзум' или другачије ткиво простор-времена, не знамо.“ Лаура Мерсини-Хаутон и Рич Холман примећују да је извесна анизотропија предвиђена и теоријама које укључују интеракцију са другим универзумом, или када се референтни оквир реликтног бљеска не поклапа са системом ширења универзума. Године 2013, подаци са Планковог сателита Европске свемирске агенције тврдили су да не показују статистички значајне доказе о постојању тамног тока. Међутим, друга анализа члана Планкове колаборације, Фернанда Атрио-Баранделе, сугерисала је да су подаци у складу са ранијим налазима из WMAP-а. Популарни медији су наставили да буду заинтересовани за ову идеју, а Мерсини-Хаутон је тврдио да Планкови резултати подржавају постојање мултиверзума.

Референце

Категорија:Астрофизика