Британске експедиционе снаге (БЕС) (енгл. British Expeditionary Force, BEF) биле су формација британске војске на Западном фронту током Првог светског рата. У свом првобитном облику састојале су се од шест дивизија, које је Британија послала у Француску 1914. године да помогну у отпору немачкој инвазији.

БЕС су настале војном реформом из 1908. године коју је спонзорисао Ричард Халдејн. Пре ове реформе, у британској војсци је било уобичајено да се појединачне јединице шаљу и организују у бригаде или веће јединице када стигну на поприште операција. Али до прве деценије 20. века, у светлу британских уговорних обавеза да помогну Француској да се одбрани од могућег немачког напада, било је јасно да веће јединице британске војске морају бити организоване и обучене пре него што такав рат икада почне, ако желе да се брзо и ефикасно користе. Халдејнове реформе су предвиделе организацију домаћих снага редовне војске у „експедиционе снаге“ које се састоје од шест пешадијских дивизија и једне коњичке дивизије. Четири од ових пешадијских дивизија и коњичка дивизија отишле су у Француску на почетку Првог светског рата (1914), где су претрпеле велике губитке.

Формација Према одредбама Антанте, Уједињено Краљевство је имало дипломатски „споразум“ са Француском како би се супротставило војној агресији Немачког царства на европском континенту. Направљени су детаљни планови да Британска војска, у случају избијања рата између те две земље, пошаље у Француску Експедиционе снаге које су се састојале од шест пешадијских дивизија и пет коњичких бригада под командом генерала сер Џона Френча како би одбиле сваки немачки напад на Западу. Британске експедиционе снаге су биле организоване у I корпус, под командом генерала сер Дагласа Хејга, и II корпус, под командом генерала сер Џејмса Грирсона, који је кренуо за Француску 15. августа 1914. Експедиционе снаге су добиле префикс „Британске“ по доласку Експедиционих снага А из индијске војске. мини|Људи и коњи Коњичке дивизије, Британских експедиционих снага, повлаче се из Монса у августу 1914. У октобру 1914. године, 7. дивизија је стигла у Француску, формирајући основу III корпуса, а коњица је нарасла и формирала Коњички корпус од три дивизије. До децембра 1914. године, БЕС су се прошириле до те мере да су формиране Прва и Друга армија. До краја 1914. године, након битака код Монса, Ле Катоа, Ене и Ипра, стара регуларна британска армија је претрпела огромне губитке и изгубила већину своје борбене снаге, али је успела да помогне у заустављању немачког напредовања.

Деловање

1914 мини|Трка до мора, савезничка линија фронта и покрети су приказани црвеном бојом, немачка линија фронта и покрети су приказани плавом бојом Брзо мобилисане снаге упућене су у Француску одмах по избијању рата у августу. Деловале су у одбрамбеним биткама код Монса (Белгија) и Ле Катоа (Француска) како би успориле немачки продор. Након тога учествују у контраофанзиви на Марни и Ени, а крајем године у крвавој Првој бици код Ипра у Белгији, где је предратни професионални састав БЕС-а претрпео огромне губитке.

1915 Фронт се стабилизује у рововски рат. БЕС делује у офанзивним покушајима на тлу Француске: код Нев Шапела, у Другој бици код Ипра (где Немци први пут масовно користе бојне отрове) и у великој, али неуспешној бици код Лоса. мини|Британски ров близу пута Албер-Бапом код Овилер-ла-Боасела, јула 1916. током битке на Соми. Људи су из чете А, 11. батаљона, Чеширског пука.

1916 Долази до огромног прилива нових добровољаца ("Киченерова армија"). БЕС предводе масовну и дуготрајну офанзиву на реци Соми од јула до новембра, која је резултирала огромним жртвама са обе стране ради минималног територијалног добитка.

1917 Снаге делују у француском региону око Араса, затим прелазе у Белгију у исцрпљујућу Трећу битку код Ипра (Пашендајл). Крајем године, БЕС изводе први масовни напад тенковима код Камбреа у Француској.

1918 У пролеће БЕС држе линије и тешком муком зауставља силуету немачке Пролећне офанзиве. Након тога, од августа, под командом маршала Дагласа Хејга, БЕС крећу у успешну савезничку контраофанзиву познату као "Офанзива од сто дана" (битке код Амјена, на Алберту и пробијање Хинденбургове линије), која је довела до капитулације Немачке у новембру.

Последице Британска војска током Првог светског рата била је највећа војна сила коју је Британија икада послала на бојно поље до тада. На Западном фронту, Британске експедиционе снаге завршиле су рат као јака борбена снага, искуснија и нешто већа од војске Сједињених Држава и са бољим моралом од француске војске. Међутим, цена победе била је висока. Званични подаци о жртвама за Британску војску, укључујући Територијалне снаге, објављени су 10. марта 1921. Губици за период између 4. августа 1914. и 30. септембра 1919. године укључивали су 573.507 „погинулих у акцији, умрлих од рана и умрлих од других узрока“ и 254.176 несталих (минус 154.308 ослобођених заробљеника), што је укупно 673.375 мртвих и несталих.

Референце

Категорија:Први светски рат