250px|мини|десно|Дар ул-улум Деобанд Деобандијски покрет или деобандизам јесте сунитски исламски реформски, образовни и богословски покрет који је настао у Јужној Азији у другој половини 19. вијека. Покрет је добио име по граду Деобанду у данашњој индијској држави Утар Прадеш, гдје је 1867. основана исламска богословска школа Дар ул-улум Деобанд.
Деобандијски покрет се развио као мрежа медреса, исламских учењака и вјерских организација, али и као посебна вјерска оријентација унутар јужноазијског сунитског ислама. У правним питањима деобандијски учењаци углавном слиједе ханафијски мезхеб, док у вјерској пракси наглашавају изучавање Курана, хадиса, исламског права и моралну дисциплину.
Историја Деобандијски покрет је настао у условима британске власти у Индији, послије слабљења старих муслиманских образовних и политичких установа. Оснивање Дар ул-улума Деобанд било је дио настојања јужноазијских муслиманских учењака да очувају традиционално исламско образовање и вјерски ауторитет у новим колонијалним околностима.
Дар ул-улум Деобанд постао је једно од најзначајнијих средишта исламског образовања у Индији. Наставни програм школе био је усмјерен на класичне исламске науке, укључујући фикх, тафсир, хадис, калам и друге дисциплине традиционалног муслиманског школства. Из школе и њене интелектуалне околине развила се широка мрежа учењака, медреса и организација које су прихватиле деобандијски приступ вјери и образовању.
Референце
Спољашње везе
Категорија:Хиндуизам и ислам Категорија:Сунизам