Међу светским религијама, ставови о мастурбацији знатно се разликују. Неке религије је сматрају духовно штетном праксом, друге је не виде као такву, док треће заузимају ситуациони став. Међу овим последњим, неки сматрају да је мастурбација дозвољена ако се користи као средство за сексуалну самоконтролу или као део здравог самоистраживања, али је забрањују ако се чини из мотива које сматрају погрешним или ако прерасте у зависност. Чланак часописа Psychology Today из 2016. године навео је да што су људи религиознији, то је већа вероватноћа да ће ограничавати своје сексуалне фантазије, имати мање сексуалних партнера, мање користити порнографију и изражавати снажније неодобравање употребе сексуалних играчака.

Аврамске религије

Библијска наука

Већина проучавалаца сматра да у Библији нема изричитих забрана у вези са мастурбацијом.На пример:

. "The Bible presents no clear theological ethic on masturbation, leaving many young unmarried Christians with confusion and guilt around their sexuality."

, Реч мастурбација се никада изричито не спомиње у Библији, нити постоје јасне, неоспорне референце на њу. Сматра се да различити одломци имплицитно осуђују или одобравају мастурбацију, али се многи са тим не слажу; не постоји „јасна осуда мастурбације”.

Библијска прича о Онану (Постање 38) традиционално се повезује са мастурбацијом и њеном осудом. Бројни стручњаци су истакли да сексуални чин описан у овој причи представља прекинути сношај, а не мастурбацију. (званични католички тракт проглашен слободним од грешака од стране цензора књиге и одобрен од стране бискупа.) Цитат: "The Bible mentions at least one form of contraception specifically and condemns it. Coitus interruptus, was used by Onan to avoid fulfilling his duty according to the ancient Jewish law of fathering children for one's dead brother."Потврђује The Web Bible Encyclopedia на http://www.christiananswers.net/dictionary/onan.html цитат: "Some have mistakenly assumed that Onan's sin was masturbation. However, it seems clear that this is not the case. Onan was prematurely withdrawing from sexual intercourse with his new wife, Tamar. This is a form of birth control still practiced today (coitus interruptus)."Црквени отац Епифаније Саламински се слаже, према Неки иду даље и тврде да је Онанова смрт била искључиво последица његовог одбијања да испуни обавезу левиратског брака, а не због неког сексуалног греха. Други тврде да је Онанова казна уследила и због његовог одбијања обавезе и због његовог перверзног сексуалног чина. На пример, Џејмс Нелсон тврди да је Онанов чин осуђен због чврстог „прокреативног” нагласка хебрејског тумачења сексуалности, где опстанак племена зависи од обилне репродукције. Причу је написао „пред-научни ум” који је сматрао да се дете налази у сперми на исти начин као што се биљка налази у свом семену. Онанов преступ је стога био намерно уништавање људског живота.

Књига Левитска 15:16–17 каже да мушкарац који има излив семена треба да се опере и буде церемонијално нечист до вечери. Стих 18 даље каже да ако мушкарац и жена имају однос, важе иста правила чистоће. Илона Н. Рашков наводи да се Левит 15:16 „односи на излив, а не на околности у којима је до њега дошло”. Према Џејмсу Р. Џонсону, тиме што се однос посебно помиње, одломак имплицира да се излив семена у стиховима 16 и 17 догодио мушкарцу појединачно. Одломак се можда односи на ноћну полуцију, односно влажни сан, а не на мастурбацију, али није прецизан. Насупрот томе, Поновљени закони 23:9–11 изричито наводе ноћну полуцију. Џонсон стога сматра да овај одломак сугерише да је мастурбација искључиво питање церемонијалне чистоће, а не питање морала. Џонсон такође примећује да одломак не изражава веће неодобравање самосталног искуства у односу на сексуални однос.

Јеванђеље по Матеју 5:29–30, Мат. 18:6–9 и Марко 9:42–48 наводе да, ако те нешто наводи на грех, треба да ископаш своје око и одсечеш руку или ногу. Вил Деминг наводи: „Грешење оком, руком и ногом може потицати из традиције формуларних упозорења против пожудног гледања (оком), мастурбације (руком) и прељубе ('ногом', хебрејским еуфемизмом за гениталије)”, позивајући се на Ниду, посебно m. Nid. 2.1 и b. Nid. 13b. Поред ока, Деминг тврди да „рука такође игра главну улогу у пожуди кроз мастурбацију”. Вилијам Лоудер ово повезује са причом о Оригену, где је Ориген можда прочитао „нога” и „рука” као еуфемизме за пенис и кастрирао се. Лоудер сматра да је придавање посебних значења деловима тела у овим одломцима претерано тумачење, јер су ови одломци углавном хиперболе.

Прва посланица Солуњанима 4:3–4 гласи: „Јер ово је воља Божија: светост ваша, да се чувате од блуда [порнеиа], и да сваки од вас зна држати своје тело у светости и части, а не у страсној пожуди, као многобошци који не познају Бога.” Грчка реч порнеиа (πορνεία) користи се и у другим одломцима Новог завета, попут Галатима 5:19–23, и има опште значење сексуалног неморала или нечистоте. Уопштеније, Павле говори о чистоти и загађењу у 2. Коринћанима 7:1. Неки коментатори сматрају да реч порнеиа укључује мастурбацију и виде ове одломке као имплицитну потврду неморала мастурбације. Други се не слажу, тврдећи да овај одломак једноставно осуђује тада уобичајену сексуалну разузданост и промискуитет пагана, те да нема никакве везе са мастурбацијом.

Римљанима 1:24 и 1. Коринћанима 6:10 се понекад сматрају референцама на мастурбацију, али Дедек тврди да се оне односе на содомију и педерастију.

Неки сматрају да 1. Коринћанима 7:3–5 дозвољава мастурбацију у контексту брака. Одломак може имплицирати да мастурбација не би требало да буде нормална околност, али ако, на пример, сексуална напетост постане неиздржива због дужег раздвајања, Џонсон наводи да „мастурбација не би била у супротности са божанском сврхом” уз пристанак супружника.

Хришћанство

Хришћанске деноминације имају различите ставове о мастурбацији. Данас, римокатолички (укључујући источне католике), источни православни, оријентални православни и неки протестантски хришћани сматрају мастурбацију грехом. Многе протестантске цркве у северној и западној Европи, као и неке протестантске цркве у Северној Америци и Аустралији/Новом Зеланду, не сматрају мастурбацију грехом.

Према Бјерну Крондорферу: „Аутоеротски секс постао је замислив као засебан ентитет међу сексуалним гресима тек када се појавило аутономно сопство.” Он даље цитира Лакера: „Тек након фројдовске револуције... дошло је до културне промене. Мастурбација је сада вреднована као одрасла, непатолошка активност која доноси задовољство. 'Почевши од 1950-их, узимајући замах са феминизмом 1960-их и раних 1970-их, са каснијим ратовима око секса и са светским геј покретом у последњој четвртини века, она ће постати арена сексуалне политике и уметности широм широког спектра друштва... Због ове културне промене широм спектра, чак су и теолошке преоцене мастурбације као позитивне сексуалне праксе биле могуће – иако, признаје се, ретке.”

Ислам

У модерно доба, исламски правници прогласили су мастурбацију (арап. استمناء, истимна) харамом (забрањеном) или макрухом (непожељном) на основу Истихсана (дискреционог права), иако постоји нашироко цитиран хадис Хасана ел Басрија, Катаде ибн ел Нумана и Ед Дахака ибн Музахима, да су је сахабе практиковале током Газвата.

Још једно уобичајено предање је оно Ибн Абаса:

Као и оно Џабира ибн Зејда:

Мањинско становиште се затим формирало на основу ових предања, а најистакнутији заговорници су били Ахмед ибн Ханбел и његов ученик Ибн Кајим ел Џевзија, као и Ибн Хазм, који су дозвољавали мастурбацију као алтернативу за зину (блуд) или ако особа није у могућности да купи конкубину или ступи у брак.The Lawful And The Prohibited In Islam, Yusuf Al-Qardawi – 1997The New Arab Man: Emergent Masculinities, Technologies, and Islam in the Middle East, p. 168, Marcia C. Inhorn – 2012 То је некада било већинско мишљење унутар захиријске и ханбелијске правне школе.

Купање (гусл) након било какве врсте изливања семена, било путем сексуалног односа, мастурбације или ноћних полуција, сматра се обавезним према свим исламским правним школама, како би се особа сматрала ритуално чистом за намаз (обавезну молитву).

Јудаизам

Мајмонид је навео да Танах не забрањује изричито мастурбацију. Што се тиче мастурбације, Јевреји традиционално тумаче библијску причу о Онану као избацивање сперме ван вагине и осуду тога, примењујући ову причу на мастурбацију, иако Танах не наводи изричито да је Онан мастурбирао.Judaism 101: Kosher Sex Jewish law clearly prohibits male masturbation. This law is derived from the story of Onan (Gen. 38:8–10), who practiced coitus interruptus as a means of birth control to avoid fathering a child for his deceased brother. God killed Onan for this sin. Although Onan's act was not truly masturbation, Jewish law takes a very broad view of the acts prohibited by this passage, and forbids any act of ha-sh'cha'tat zerah (destruction of the seed), that is, ejaculation outside of the vagina. In fact, the prohibition is so strict that one passage in the Talmud states, "in the case of a man, the hand that reaches below the navel should be chopped off." (Niddah 13a). The issue is somewhat less clear for women. Obviously, spilling the seed is not going to happen in female masturbation, and there is no explicit Torah prohibition against female masturbation. Nevertheless, Judaism generally frowns upon female masturbation as "impure thoughts." На основу приче о Онану, традиционални јудаизам осуђује [мушку] мастурбацију.Maimonides, Commentary to the Mishnah, Sanhedrin 7:4, apud

Књига Левитска 15:16–18 наводи да се сваки мушкарац који испусти семе сматра ритуално нечистим — било да је до изливања дошло услед мастурбације, ноћне полуције или сексуалног односа између венчаних хетеросексуалних партнера. apud Традиционално рабинско тумачење 15. поглавља Левитске књиге било је да се оно односи на све изливе сперме, укључујући и изливе сперме услед мастурбације. Осим ове ритуалне нечистоће, нису наведене никакве друге последице или казне.

Чак и међу јеврејским учењацима и рабинима, нашироко се расправља о томе да ли је забрана мастурбације библијска или рабинска забрана, с обзиром на то да се никада изричито не помиње у Тори. Многи ултраортодоксни рабини се плаше да јавно говоре о свом неслагању са традиционалним тумачењем да је она забрањена Библијом.

Индијске и иранске религије

Хиндуизам Тежња ка телесним задовољствима осуђује се само код оних који се посвете целомудрености. У хиндуистичким верским текстовима нема референци које би сугерисале да мастурбација сама по себи скрнави сексуалну чистоту. За оне који су посвећени целомудрености, овај грех је апсолутно мали и може се окајати купањем, обожавањем Сунца или изговарањем три молитве.

Будизам

Најкоришћенија формулација будистичке етике су Пет врлина. Ова правила имају облик добровољних личних обавеза, а не божанских заповести или упутстава. Треће правило је „уздржавање од сексуалних преступа”. Међутим, различите будистичке школе имају различита тумачења шта тачно представља сексуални преступ.

Будизам је развио Гаутама Буда као метод којим би људска бића могла да окончају дуку (патњу) и побегну од самсаре (кружног постојања). Обично ово подразумева практиковање медитације и слеђење Четири племените истине и Племенитог осмоструког пута као начина да се покоре страсти које, заједно са скандама, изазивају патњу и поновно рођење. Мастурбација (пали: сукависати) се сходно томе сматра проблематичном за особу која жели да постигне ослобођење. Према предавању Ламе Тубтена Зопе Ринпочеа, важно је уздржавати се од „сексуалног односа, укључујући мастурбацију, било какву радњу која доноси оргазам и слично, јер то резултира поновним рођењем”. Он појашњава: „Генерално, радња која је супротна правилу доноси супротан негативан резултат, удаљава нас од просветљења и дуже нас задржава у самсари.”

Шравасти Дамика, теравадски монах, цитира Винаја питаку у свом онлајн „Водичу кроз будизам од А до Ш” и наводи следеће: