Аугустс Кирхенштејнс, раније писано Кирхенштајнс (18.9.1872. - 18.9.1872.), био је летонски и совјетски микробиолог, политичар и просветни радник. Био је дефакто премијер Летоније од 20. јуна 1940. до 25. августа 1940. и вршилац дужности дефакто председника Летоније од 21. јула 1940. до 25. августа 1940. Управо је Кирхенштејнсова совјетска марионетска влада затражила прикључење Летоније Совјетском Савезу након окупације земље 1940. године. Постао је члан Комунистичке партије Летоније 1941. године. Био је председник Президијума Врховног совјета Летонске Совјетске Социјалистичке Републике од 1940. до 1952. године.
Биографија Аугустс Кирхенштејнс рођен је 18. септембра 1872. на имању Валтенберг у Мазсалаци, у Ливонској губернији. Био је најстарији син закупца Мартињша Кирхенштејнса и његове супруге Бабе, у породици са једанаесторо деце. Млађи брат Аугустса Кирхенштејнса, Рудолфс Кирхенштејнс (1891–1938), постао је совјетски обавештајац који је ухапшен и стрељан током Великог терора.
Године 1888, Аугустс Кирхенштејнс је похађао Ришку дечачку гимназију „Александар”. Затим је студирао на Ветеринарском институту у Тартуу (1893–1901), објавивши свој први научни рад још током студија. Придружио се студентској фратернији „Селонија”, да би касније прешао у фратернију „Земгалија”. Године 1901. дипломирао је на институту и радио као ветеринар у Валмијери и Лимбажију. Кирхенштејнс је у овом периоду био укључен у револуционарне антицаристичке активности и након што је револуција 1905. поражена у Летонији, емигрирао је у Швајцарску, где је неко време живео у Цириху. Године 1911. почео је да ради у Давосу на Институту за истраживање туберкулозе као асистент бактериолога Карла Шпенглера.
Током Првог светског рата, Кирхенштејнс је служио у српској војсци као војни ветеринар. Вратио се кући у Летонију 1917. године, а касније је постао капетан у ветеринарским јединицама Летонских националних оружаних снага током Летонског рата за независност.
Године 1919. изабран је за ванредног професора на Универзитету у Летонији, где је основао Институт за микробиологију при Пољопривредном факултету. Године 1923. одбранио је докторску тезу „О унутрашњој структури и развоју бактерија”, написавши дисертацију на француском језику — то је била прва докторска теза одбрањена у Летонији. Године 1923. основао је серолошку лабораторију (Серумску станицу) на Универзитету у Летонији. Радећи као њен директор, дао је велики допринос развоју науке у Летонији, посебно у областима микробиологије, имунологије, млекарства и биотехнологије.
Године 1934. оженио се Олгом Јансоне у Берну. Поред својих научних активности, Кирхенштејнс се бавио друштвеним и политичким питањима, при чему је био присталица социјалдемократије.
Након окупације Летоније, Кирхенштејнс је позван у амбасаду СССР-а и понуђено му је да постане шеф нове совјетске марионетске владе у Летонији, чији је примарни задатак био да формално затражи пријем Летоније у Совјетски Савез, што је и окончано у августу 1940. године. Потом је постао председник Президијума Летонске Совјетске Социјалистичке Републике (1940–1952) и потпредседник Летонске академије наука (1951–1958).
Преминуо је 3. новембра 1963. у Риги и сахрањен на гробљу Раинис.
Одликовања
Херој социјалистичког рада – Указом Президијума Врховног совјета СССР од 17. септембра 1957. „за изузетне заслуге у области биолошке науке и друштвено-политичкој делатности” 6 Ордена Лењина Орден Отаџбинског рата, 1. степена (2. 3. 1944) 3 Ордена Црвене заставе рада Заслужни научник Летонске ССР (1945)
Референце
Спољашње везе „Аугустс Кирхенштејнс” на сајту Летонског система за информатизацију образовања (LIIS).
Категорија:Рођени 1872. Категорија:Умрли 1963. Категорија:Чланови КПСС Категорија:Премијери Летоније Категорија:Хероји социјалистичког рада Категорија:Српске војсковође у Првом светском рату