Бранко Радуловић (Мостар, 26. мај 1885 — 1916) био је српски сликар. Био је један од прве групе модерних, академски образованих сликара који су се појавили на београдској уметничкој сцени у Босни и Херцеговини на прелазу у 20. век. Међу њима су били: Бранко Радуловић, Ђорђе Михајловић, Габријел Јуркић, Тодор Швракић, Петар Тијешић, Карло Мијић, Ђорђе Мазалић, Јован Бијелић и Роман Петровић.
Међу савременицима се говорило да је Бранко Радуловић показао „изванредну културу и потенцијал” пре него што му је живот прекинут усред Великог рата.
Радуловић је користио деликатну палету боја на малим форматима, која је унела први дах импресионистичког сликарства у историју уметности Босне и Херцеговине. Као сликар романтичне природе, био је активан учесник политичког живота и познавалац музике. Његова дела помогла су да се започне модерна уметност у Босни и Херцеговини и у Србији.
О Радуловићу није много писано због чињенице да су његова дела расута и слабо истражена. Рођен је 26. маја 1885. године у Мостару, где је завршио основну и неколико разреда средње школе коју је наставио у Београду. Тамо је одлучио да се бави сликарством, а први корак у том погледу направио је 9. септембра 1903. године уписом у Српску цртачко-сликарску школу коју су водили Бета Вукановић и Риста Вукановић. Бранко је одмах прихватио академски сликарски стил Вукановића и исте године насликао „Портрет Анђе Голубовић”, а у стилу Бете Вукановић радио је на свили мале лирске мртве природе.
Диплому Вукановићеве школе добио је у фебруару 1905. године са препоруком да настави студије на некој од ликовних академија у европским престоницама уметности. Пошто је закаснио са уписом на Академију ликовних уметности у Прагу, Бранко је похађао приватну Сликарску школу Карела Рајснера (1868–1913) која је важила за неку врсту припремног курса за упис на Академију.
У јесен наредне године био је на Академији, у класи Влаха Буковца, где је упознао још два уметника, Перу Поповића и Тодора Швракића, са којима је у септембру 1907. године излагао у Сарајеву на првој изложби домаћих академски образованих уметника. Бранко Радуловић је сликао у поентилистичком стилу, попут оног његовог професора Буковца, не само током студија у његовој класи већ и 1907. године када је на истој академији прешао у специјалну класу професора Франтишека Женишека. О томе сведочи слика под називом „Девојчица с књигом” из 1908. године. Убрзо је Радуловић ослободио своје сликарство поентилистичких „обојених” тачкица и краћих и дужих потеза кистом и попримио карактеристике пленеризма, што се види на слици „У шетњи” из 1911. године. Његов одлазак у Париз почетком 1912. године, на позив сликара Лазара Дрљаче са којим је делио стан и атеље, означио је најважнију прекретницу у његовој каријери.
Радуловић би вероватно даље трансформисао свој израз у Паризу у складу са актуелним европским уметничким токовима да није учествовао у Балканским ратовима, а потом и у Првом светском рату где је погинуо 1916. године.
Значајне изложбе 2017: Бранко Радуловић, Национална галерија Босне и Херцеговине, Сарајево
Види још Списак сликара из Србије Српска уметност
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1885. Категорија:Умрли 1916. Категорија:Српски сликари