Detektivska agencija je licencirano pravno lice ili preduzetnička radnja koja se bavi pružanjem istraživačkih usluga, prikupljanjem informacija, sprovođenjem nadzora i obezbeđivanjem dokaza za potrebe pravnih i fizičkih lica. Rad detektivskih agencija zasniva se na ugovornom odnosu između agencije i klijenta, a njihovo delovanje je u većini modernih država strogo regulisano specifičnim zakonskim okvirima i državnim licencama.
Moderne detektivske agencije primenjuju širok spektar metodologija, uključujući digitalnu forenziku, ispitivanje na poligrafu, provere prošlosti (kandidata za posao ili poslovnih partnera), kao i poslovno-obaveštajne aktivnosti (engl. Business intelligence).
Istorija Pojava prvih organizovanih oblika detektivskih agencija vezuje se za prvu polovinu 19. veka. Francuz Ežen Fransoa Vidok (franc. Eugène François Vidocq), bivši vojnik i kriminalac, osnovao je 1833. godine prvu poznatu privatnu istraživačku agenciju pod nazivom „Kancelarija za univerzalne informacije u interesu trgovine i industrije” (franc. Le Bureau des Renseignements Universels pour le commerce et l'industrie). Vidok je zapošljavao bivše osuđenike koji su koristili svoja znanja sa terena za rešavanje slučajeva, čime je postavio osnove modernog privatnog istraživačkog rada.
U Sjedinjenim Američkim Državama, Alan Pinkerton je 1850. godine osnovao Nacionalnu detektivsku agenciju Pinkerton (engl. Pinkerton National Detective Agency), koja je postala najpoznatija agencija tog tipa na svetu. Pinkertonova agencija je igrala ključnu ulogu u zaštiti predsednika Abrahama Linkolna, rešavanju velikih železničkih pljački i praćenju kriminalaca, a njihova prepoznatljiva šifra — logotip otvorenog oka sa natpisom „Mi nikada ne spavamo” (engl. We Never Sleep) — stvorila je globalni sleng termin „Private Eye” za privatne detektive.
Metode i oblasti delovanja Delatnost detektivskih agencija obuhvata širok spektar usluga koje su prilagođene potrebama građana (fizičkih lica) ili korporativnog sektora (pravnih lica):
Istraga i nadzor: Sprovođenje diskretnog posmatranja i dokumentovanja kretanja i aktivnosti lica u cilju prikupljanja dokaza (često za potrebe sudskih postupaka, bračnih sporova ili osiguranja). Provera prošlosti (engl. Background check): Analiza biografije, finansijske stabilnosti, prethodnog zaposlenja ili potencijalnog krivičnog dosijea pojedinca. Poligrafsko testiranje: Upotreba detektora laži (poligrafa) radi utvrđivanja istinitosti iskaza u slučajevima unutrašnjih krađa, sabotaža zaposlenih ili privatnih istraga. Digitalna forenzika i OSINT: Primena naprednih IT alata za analizu digitalnih dokaza, mobilnih telefona, računara i prikupljanje podataka iz otvorenih izvora na internetu. Protivprislušni pregled (TSCM): Detekcija i neutralisanje skrivenih uređaja za prisluškivanje, tajno snimanje i špijunažu u poslovnim ili privatnim prostorijama. Korporativna bezbednost i Due Diligence: Pružanje poslovno-obaveštajnih podataka (engl. Business intelligence) privrednim društvima radi provere pouzdanosti budućih partnera i sprečavanja industrijske špijunaže.
Zakonska regulativa u Republici Srbiji U Republici Srbiji delatnost privatnih detektiva i detektivskih agencija je u prošlosti bila neregulisana, što je ostavljalo prostor za sivu zonu rada. Situacija je sistemski uređena donošenjem Zakona o detektivskoj delatnosti, koji je usvojen 2013. godine, a počeo da se implementira 5. decembra 2015. godine.Zakon o detektivskoj delatnosti, Paragraf Lex.
Prema ovom Zakonu, detektivsku delatnost mogu obavljati isključivo pravna lica (agencije) ili preduzetnici koji poseduju odgovarajuću licencu izdatu od strane Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).Zvanični sajt Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.
Da bi pojedinac u okviru agencije mogao da radi kao privatni detektiv, neophodno je da ispunjava stroge zakonske uslove, što uključuje:Uslovi za licencu privatnog detektiva, Paragraf Vesti. Da je državljanin Republike Srbije; Da ima visoko obrazovanje; Da prođe bezbednosnu proveru (da nema bezbednosnih smetnji); Da uspešno završi specijalizovanu obuku MUP-a i položi stručni ispit za detektiva.
Ovlašćenja i ograničenja Zakon strogo definiše šta detektivska agencija sme, a šta ne sme da radi. Detektivi podatke prikupljaju isključivo od lica koja na to dobrovoljno pristanu, ili putem javno dostupnih izvora. Detektivskim agencijama je najstrože zabranjeno korišćenje operativno-policijskih metoda, mera tajnog nadzora i presretanja komunikacija koje su u isključivoj nadležnosti policije i bezbednosnih službi. Svaki angažman agencije mora biti dokumentovan pisanim ugovorom i ovlašćenjem klijenta, u kojem je jasno definisana svrha istrage.Kada i kako unajmiti detektivsku agenciju, N1 Info.Detektivske agencije - obratite se stručnjacima, Blic.
U Srbiji takođe deluje strukovno Udruženje detektiva Srbije koje okuplja licencirane agencije i profesionalce u cilju unapređenja standarda detektivske profesije.Zvanični sajt Udruženja detektiva Srbije.
Vidi još Privatni detektiv Kriminalistika Digitalna forenzika Poligraf
Reference
Spoljašnje veze Zvanična stranica Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije Udruženje detektiva Srbije
Kategorija:Pravo Kategorija:Zanimanja Kategorija:Bezbednost