Војвода Лијеш или Лијеш од Пипера је био чувени српски и црногорски војвода, историјска и епска личност из брђанског племена Пипери. Живео је у периоду касног средњег века и почетка османске доминације над брђанским племенима, а остао је упамћен као симбол отпора против турског харача и један од кључних јунака у епској народној поезији.
Биографија Према народном предању и родословима брђанских племена, Лијеш је био потомак или син кнеза Лијеша, родоначелника једног од најстаријих аутотохних слојева становништва у Пиперима. Столовао је у пределу данашње Ријеке Пиперске и околних села. Његово деловање везује се за период када су османске власти покушавале да наметну сталан харач брђанским племенима, чему су се локалне војводе оштро противиле, чувајући племенску аутономију.
Заточеништво и смрт у Скадру Историјски и епски значај војводе Лијеша најбоље је сачуван кроз повест о његовој погибији у Скадру. Скадарски паша је преваром на већу похватао вође брђанског отпора због одбијања плаћања харача. Војвода Лијеш је заједно са Вуксаном Булатовићем од Роваца и Селаком Васојевићем затворен у скадарску тамницу. Према предању, провели су три године у заробљеништву, након чега су погубљени. Овај догађај је дубоко утицао на даљу радикализацију сукоба између Брђана и скадарских паша у 16. и 17. веку.
У народној књижевности Војвода Лијеш је један од три главна лика у чувеној епској народној песми Три сужња, коју је Петар II Петровић Његош уврстио у своју збирку Огледало српско. Песма описује патњу тројице брђанских вођа у скадарској тамници и њихов трагичан крај, где Лијеш представља оличење непоколебљивости, витештва и племенског поноса.
Наслеђе и потомство Од војводе Лијеша и његове уже породичне лозе развио се значајан део староседелачких братстава у Црној Гори: У Пиперима, стари пиперски родови Лијешевићи, Поповићи, Лазаревићи, као и огранци у Ријеци Пиперској попут братства Вуликићи и других који славе Аранђеловдан На Цеклину, у Доњацима: према широко прихваћеном историјском предању, након погибије Радивоја Лијешевића, његова удовица Јелена се са сином Вукосавом преселила на Цеклин. Од овог Вукосава развила су се бројна позната цеклинска братства (Вујановићи, Ђурашковићи, Костићи, Кустудије, Лопичићи, Вукмировићи, Станковићи, Пејовићи и други).
Види још Пипери Цеклин Огледало српско Брда (област)
Референце
Литература
Категорија:Пипери